Ljubuški krompir je poseban zbog specifične crvenice, mediteranske klime i obilja sunca, što mu daje tanak koru i bogat ukus
Cena krompira je tokom sezone varirala, ali prosečna cena oko pola evra po kilogramu omogućava poljoprivrednicima nastavak proizvodnje
Ono što ga čini potpuno drugačijim od uvezenih sorti jeste jedinstvena kombinacija specifičnog crvenog tla (crvenice), blage mediteranske klime i obilja sunčanih dana.
Zbog ovih prirodnih prednosti, ljubuški krompir sazreva mnogo ranije od ostalih u regionu, a karakteriše ga izuzetno tanka kora i prepoznatljiv, bogat ukus.
Dok se industrijski uzgajane sorte često nude na tržištu, u ljubuškim selima Vojnići, Šipovača i Veljaci, koja se nalaze tik uz granicu sa Hrvatskom, berba se i dalje obavlja ručno.
Iako je nekada bilo lakše živeti i ulagati samo od primarne poljoprivredne proizvodnje, današnji proizvođači ističu da uglavnom preživljavaju iz godine u godinu.
Predsednik poljoprivredne zadruge "Plodovi zemlje" iz Ljubuškog Dubravko Buco Vukojević, ipak dodaje nijansu ovom stavu i objašnjava istorijski kontekst zarade u ovom kraju.
"Niste u pravu, ljudi su uvek preživljavali od poljoprivrede, a živeli i gradili od trgovine. Pogotovo kada su naši ljudi postavljali stolove na pijacama pored mora, tada su gradili".
Osvrćući se na tekuću sezonu, Vukojević ju je ocenio kao prosečnu. Ukupno je zasađeno između 300 i 350 hektara mladog krompira, a sama sadnja je odložena zbog obilnih kiša i nepovoljnih vremenskih uslova tokom februara.
Uprkos kašnjenju, na kraju je ubrano između 5.000 i 6.000 tona krompira. Prvi plastenik krompir, koji je bio na tržištu do 10. maja, dostigao je početnu cenu od oko 1,24 evra po kilogramu.
Cena je potom pala, ali je najveći deo roda prodat u cenovnom rasponu od 0,39 do 0,49 evra po kilogramu.
Prema rečima predsednika zadruge, cena od oko pola evra obezbeđuje poljoprivrednicima prihod i motivaciju za nastavak proizvodnje, piše Slobodna Dalmacija.
Rezultati proizvodnje i kretanje cena na tržištu
Jedan od ključnih problema sa kojima se suočavaju proizvođači iz Ljubuškog, slično kao i njihove komšije u regionu Vrgorske krajine, jeste hronični nedostatak radne snage.
"Radije ćete doći na CT skeniranje nego pronaći nekoga da radi za vas 10 do 15 dana za dnevnu nadnicu na terenu. Nije stvar u novcu, dnevna nadnica je oko 75 evra za osam sati rada. Mladi ljudi jednostavno nisu zainteresovani za to, ne treba im, jer posla ima svuda. Uglavnom, pronalaze poslove koji im odgovaraju i malo ko se odlučuje za dnevnu nadnicu na terenu, kao pre 30-40 godina. Došla su drugačija vremena, to moramo prihvatiti. Ljudi koje možete pronaći da rade uglavnom imaju 50 godina i više", rekao je Dubravko Buco Vukojević.
Među mlađim poljoprivrednicima koji su se u potpunosti posvetili ovoj grani je i Mario Čuljak iz Veljaka, vlasnik poljoprivredne apoteke i registrovane izvozne firme "Rosić", koja poseduje međunarodni sertifikat Global G.A.P za održivu i bezbednu proizvodnju.
Čuljak je ove godine zasadio 5,5 tona semenskog krompira i zabeležio natprosečan prinos od pet do šest tona na 1.000 kvadratnih metara, dok je uobičajeni prinos između četiri i pet tona.
Zavisnost od hrvatskog tržišta i plasman džinovskih sorti
Govoreći o ključnoj ulozi plasmana robe u susednu zemlju, Čuljak otvoreno naglašava: "Ove godine sam posadio 5,5 tona semenskog krompira, rod je bio prilično dobar. Negde između 65 i 70 odsto celokupne proizvodnje krompira iz Ljubuškog završi na hrvatskom tržištu. To je spas za mnoge poljoprivrednike kada znaju da imaju siguran otkup i tržište. Nas je sedam ili osam koji se bavi izvozom, moja kompanija ima oznaku Global G.A.P.".
Čuljak takođe upozorava na pokušaje pojedinih veletrgovaca da uvedu uvezeni egipatski krompir pod brendom ljubuškog ranog krompira na hrvatsko tržište, ali naglašava da su ti pokušaji propali jer kupci prepoznaju kvalitet ručno rađenog proizvoda sa crvene zemlje, piše Dnevno.hr
Uspešnu sezonu potvrđuju i neobični primerci sa njive. Jasna Grbavac iz Šipovače, koja se bavi poljoprivredom trideset godina, privukla je veliku pažnju na društvenim mrežama fotografijama ubranih "džinovskih krompira".
Ove godine je posadila sedam tona, uglavnom sorti Arizona i Karera.
Komentarišući ovogodišnju žetvu i specifičnosti rada u domaćinstvu, Grbavac ističe: "Bavim se poljoprivredom i sadim krompir trideset godina, ove godine sam posadila sedam tona. Bila je to prosečna poljoprivredna godina. Uglavnom sadim sorte Arizona i Karera. Na slici su krompiri Arizona, nisam ih merila, ali procenjujem da svaki teži između 1,3 i 1,5 kg. Svi radimo od kuće, tako to funkcioniše, čim nemate svoju porodicu da radite, onda nastaju problemi", prenosi Dnevno.
