Dramatično upozorenje šefice britanske obaveštajne službe: "Ove kompanije su postale moćnije od država"
Preteće spajanje Netflixa i Warner Bros-a izazvalo je zabrinutost zbog ograničenja tržišne konkurencije
Ekonomisti ističu da dominantni igrači smanjuju inovacije i povećavaju socijalnu nejednakost
Komentara 3
Slušaj vest
0:00/
0:00
Tehnološki giganti i njihovi lideri postaju politički moćni kao države, upozorila je Blez Metreveli, nova šefica britanske obaveštajne službe MI6. Metreveli je istakla da moderna tehnologija fundamentalno menja prirodu sukoba i globalne stvarnosti. Upozorila je da algoritmi društvenih medija već konkurišu državama po pitanju uticaja i zaključila da će ključni izazov 21. veka biti mudrost upravljanja tehnologijom, a ne samo njeno posedovanje.
Pošto samo nekoliko kompanija kontroliše protok informacija ka javnosti, raste zabrinutost da bi njihovi vlasnici mogli da manipulišu komunikacijom kako bi ostvarili svoje političke ciljeve.
Dominacija američkih kompanija
Metreveli nije navela konkretne primere, ali nekoliko američkih kompanija dominira društvenim mrežama, dok Ilon Mask kontroliše Starlink, satelitsku mrežu ključnu za ukrajinske vojne operacije. Pored političkog uticaja, takvi monopoli takođe poseduju ogromnu ekonomsku moć.
Najavljeno spajanje Netfliksa i Vorner Brosa vredno 82,7 milijardi dolara izaziva zabrinutost da bi monopol na strimovanje mogao da ugrozi kreativne industrije i ograniči izbor potrošača.
Stručnjaci i vladini regulatori izrazili su zabrinutost zbog pretnje po konkurenciju koju predstavlja planirano spajanje kompanija Netflix i Warner Bros. Oni ističu da bi dominantan tržišni udeo nove grupe mogao izazvati ozbiljne poremećaje.
Tužba za netfliks
Zbog planirane akvizicije, 9. decembra je podneta tužba protiv Netfliksa, kojom se zahteva blokiranje postupka. U tužbi se navodi da bi spajanje eliminisalo ključnog konkurenta, platformu HBO Max, i dalo Netfliksu kontrolu nad franšizama kao što su Hari Poter, DC Comics i Igra prestola. Tvrdi se da će to smanjiti konkurenciju, dovesti do povećanja cena i ograničiti izbor sadržaja, objavila je medijska kompanija Aldžazira .
Netfliks, s druge strane, zahteva da se Jutjub i TikTok uključe u analizu tržišta, što bi smanjilo njihov udeo u sektoru. Takođe tvrde da bi spajanje smanjilo troškove za korisnike kroz uvođenje objedinjenih pretplata.
Poremećaji uzrokovani monopolima vidljivi su i u drugim sektorima, kao što je indijsko tržište avijacije, koje je nedavno potreslo nestašica pilota i rast cena.
Zbog neprilagođavanja novim pravilima o odmoru pilota, vodeća avio-kompanija IndiGo otkazala je hiljade letova 2. decembra, što je izazvalo haos u saobraćaju. Indijska uprava za civilno vazduhoplovstvo (DGCA) upozorila je rukovodstvo kompanije na moguće sankcije, dok je vlada pokrenula istragu o uzrocima poremećaja.
Upozorenje ekonomista
Kriza je istakla rizik od dominacije kompanija IndiGo i Air India, koje zajedno kontrolišu 92 odsto tržišta. Zbog nedostatka konkurencije, cene domaćih letova u Indiji su porasle za 43 odsto u poređenju sa 2019. godinom, što je među najvećim povećanjima u Aziji.
Ekonomisti upozoravaju da monopoli, bilo da su stvoreni kroz inovacije ili kontrolu resursa, ozbiljno potkopavaju ekonomsku aktivnost gušeći konkurenciju i inovacije. Dominantne kompanije često ograničavaju ponudu kako bi veštački održale visoke cene, što direktno utiče na potrošače. Maks Loson iz Oksfama ističe da bi svako dalje povećanje cena trebalo da bude razlog za zabrinutost, posebno usred globalne krize troškova života.
Pored toga, kontrola nad infrastrukturom i podacima omogućava monopolistima da favorizuju sopstvene interese, čime podižu barijere za nove preduzetnike. Gaj Standing sa Univerziteta SOAS napominje da takve kompanije koriste ekonomiju obima da bi smanjile troškove proizvodnje, ali zatim podižu cene za krajnje korisnike jer nemaju tržišnu konkurenciju. Takva praksa, prema njegovim rečima, obezbeđuje ogromno bogatstvo akcionarima na račun potrošača, što dodatno produbljuje nejednakost u društvu. Konačno, u sektoru društvenih medija, takva moć se može koristiti i za suzbijanje nepoželjnih mišljenja ili političkih alternativa.
Moderni tehnološki giganti, poput Gugla i Amazona, koriste slične obrasce dominacije. Dok Gugl oblikuje digitalno tržište i određuje dostupnost informacija putem masovnog prikupljanja podataka, Amazon koristi svoju logističku mrežu da potkopa svoje rivale.
Maks Loson iz Oksfama upozorava da je tokom protekle tri decenije ekstremna koncentracija moći u tehnološkom sektoru učinila ekonomije neefikasnim i povećala nejednakost u prihodima. Gaj Standing sa Univerziteta SOAS dodaje da su moderni monopoli sveprisutni, posebno u informacionim uslugama. On ističe da bogati pojedinci, poput Ilona Maska, sada mogu direktno da određuju politički pravac svojih platformi, ali i da koriste svoje ogromno bogatstvo da bi vršili politički uticaj.
Vlade se bore protiv monopola sprovođenjem antimonopolskih zakona koji omogućavaju regulatorima da dominantne kompanije podele na manje jedinice, kao što je bio slučaj sa američkim telekomunikacionim gigantom AT&T. Pored strukturnih reformi, vlasti koriste visoke kazne za nepravedno određivanje cena i promovišu transparentnost i otvorene standarde kako bi smanjile prepreke za ulazak novih kompanija.
Primeri takvih praksi uključuju tužbe Ministarstva pravde SAD protiv kompanije Google i kaznu Evropske komisije kompaniji Apple sa nalogom da se otvori povezivanje uređaja sa drugim kompanijama. Zakon o digitalnim tržištima (DMA) Evropske unije ide korak dalje, obavezujući dominantne platforme da dele podatke i interoperabilno sarađuju sa sistemima konkurenata.
Maks Loson iz Oksfama ističe da korporativni titani mogu biti „skraćeni“ ili njihovim razbijanjem na manje privatne kompanije ili nacionalizacijom, podsećajući nas da se istorijski presedan sa Standard Oilom može i mora ponoviti.
(Jutarnji)