Nauka o dugovečnosti na Biotech Future Forumu: Kako živeti dugo a kvalitetno
Konferencija okuplja naučnike, investitore i industrijske lidere za razmenu inovacija u biotehnologiji i veštačkoj inteligenciji.
Konferenciju organizuju Vlada Srbije u saradnji sa Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju i UNDP.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Beograd je danas i sutra centar nauke i inovacija, s obzirom na to da je domaćin najznačajnijih imena iz oblasti biotehnologije i veštačke inteligencije na ovogodišnjoj Međunarodnoj konferenciji „AI_4_LIFE: Biotech Future Forum”, na kojoj je, između ostalog bilo reči i o dugovečnosti, i kako da duže a kvalitetnije živimo.
Tokom dva dana, program okuplja istaknute naučnike, akademsku zajednicu, startape, investitore, diplomate i lidere industrije, koji će zajedno predstaviti najnovija dostignuća i trendove u biotehnologiji i veštačkoj inteligenciji.
Blic preporučuje
Konferencija sadrži nekoliko panel sesija, a sve možete da pratite na sajtu "Blica , u okviru posebne platforme AI 4 life.
Nauka o dugovečnosti
Panel sa akcentom na dugovečnost, danas je bio centralni, a govornici su se osvrnuli na metode koje bi pomogle da dug život bude i kvalitetan, kao i gde je tu mesto veštačke inteligencije.
Govornici su:
- dr Brin Stenton - tematski rukovodilac u bioekonomiji, Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, na Svetskom ekonomskom forumu.
- dr Evelin Bišof - predsednica Društva za medicinu zdrave dugovečnosti
- dr Din Ho - profesor rektorske katedre na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru
- dr Slaven Steković - izvršni direktor, Aeterna Omics Health, Austrija
- prof.dr Aleksandra Buha Đorđević - prodekan za nauku i međunarodnu saradnju, Katedra za toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović“, Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Srbija
Panel je otvorila doktorka Brin Stenton, tematski rukovodilac u bioekonomiji, Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, na Svetskom ekonomskom forumu.
- Pre nego što pređemo na ovu zanimljivu temu, htela bih, pre svega, da se zahvalim organizatorima, kako Centru za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, tako i Vladi Republike Srbije što nas sve okupljaju ovde danas. Ponovo je zadovoljstvo i čast da sam tu s vama - rekla je dr Brin Stenton.
Ona je objasnila da će se ovaj panel baviti naukom za održivost, unapređenje zdravlja i unapređenje života, sa ciljem da se produži životni vek, ukupne godine života ali kvalitetno:
- Zaronićemo duboko u temu naše potrage za bližom vezom između dugovečnosti, ukupnog broja godina života i ukupnog broja godina života proživljenih u dobrom kvalitetu. Iako je decenijama značajan fokus bio posvećen ovoj temi dugovečnosti u poslednjih desetak godina, fokus se malo pomerio sa količine proživljenih godina na kvalitet, odnosno koliko od tih godina doživljavamo u dobrom zdravlju, što znači dobru fizičku i kognitivnu funkciju, kao i funkcionalnu nezavisnost - objasnila je doktorka Brin Stenton.
Kako smanjiti jaz između dugovečnosti i zdravstvenog stanja
Dodala je i da se ova tema u poslednje vreme često pominje u velikim medicinskim časopisima, ali i u vladinim zdravstvenim strategijama.
- Zašto se ovoj temi pridaje toliko pažnje? U nedavnoj studiji iz 2021. godine, objavljeno je da je osmonedeljni program ishrane, vežbanja, sna i opuštanja smanjio našu biološku starost za više od tri godine. To je, zapravo, otprilike dve nedelje fokusa na ishranu, vežbanje, opuštanje, san... da bi se smanjila, odnosno skratila naša biološka starost za tri godine. Uprkos svim ovim i mnogim drugim ohrabrujućim rezultatima, još uvek imamo prilično dug put pred sobom kada je u pitanju stvarno smanjenje tog jaza između dugovečnosti i zdravstvenog stanja. Na primer, prema Globalnoj opservatoriji za zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, globalni životni vek je dostigao 73,4 godine 2023. godine - navodi dr Stenton.
Ona je pitala prof. dr Evelin Bišof, gde vidi najveće mogućnosti za tehnologiju da se zaista smanji jaz između životnog veka i zdravstvenog stanja.
Profesorka Bišof, koja se, takođe, zahvalila organizatorima, na početku izlaganja je istakla da je ona jako uzbuđena zbog toga što veštačka inteligencija ulazi u ovu oblast, jer, kako je rekla oblast zdravstvene medicine ili medicine zdrave dugovečnosti ne bi postojala bez veštačke inteligencije.
- Zapravo, mi smo koristili generativnu veštačku inteligenciju još 2015. godine, mnogo pre nego što je ChatGPT bio dostupan. Tako da je bilo malo teško objasniti šta zapravo radimo, a mnogo se koristio termin crna kutija. Sada se naziva model velikog jezika i zvuči razumljivije i otmenije jer su ljudi zaista interagovali - kazala je profesorka Bišof.
Napomenula je da je veoma važno imati zrelost društva u pogledu veštačke inteligencije kako bi se stvari zaista implementirale.
- Upravo ste i pomenuli studiju, koja je pokazala da osnovni principi zapravo već imaju veliki uticaj na našu biološku starost. Svi mi to manje-više znamo, ali nismo u mogućnosti da to izmerimo. I, tako, kada je u pitanju naša oblast, tehnologija nam daje mogućnost, pre svega, da to izmerimo - objašnjava profesorka Evelin Bišof.
Dodaje da su biološki satovi starenja u procvatu.
- Postoje stvari koje poboljšavaju zdravlje našeg mozga, dugovečnost našeg mozga, jer je to veoma važan organ. Postoje tehnologije koje nam pomažu da imamo mnogo bolju sliku o sebi. Dakle, magnetna rezonanca celog tela sa odgovarajućim veštačkom inteligencijom je korisna, ne samo za prevenciju, zar ne? Prevencija je jedna stvar. Veoma je važna. Korisna je. Ali, zdravstvena medicina se bavi zdravstvenim putanjama. Zamislite da imate 10 godina. Mogli biste da uradite kompletno snimanje pomoću veštačke inteligencije i da dobijete svoju zdravstvenu putanju - šta ćete imati sa 18, 20, 25 i 40 godina... I, ne samo bolesti, već šta morate da uradite da biste postigli svoje optimalne performanse, svoju optimalnu biologiju - kaže profesorka Evelin Bišof.
Starenje nas prati kao brzi voz na steroidima
Profesor doktor Din Ho sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru, koji je govorio o oblikovanju budućnosti u smislu personalizovanog zdravlja, naveo je primer pacijenta od 80 godina koji se leči od retkog oblika raka u Singapuru.
- Postoji mnogo definicija, ali to je korišćenje metodologija i tehnologija kako bi se odgovorilo na zahtev koji moramo da uradimo, od odlaganja invalidskih kolica kod određenih populacija pa sve do stvari poput podmlađivanja, koje još nisu u potpunosti tu, kao što je Evelin takođe pomenula. Postoji važna potreba da se generišu ti dokazi kako bi se osiguralo da su primenjivi, trajni...
- Samo želim da dam neke slučajeve upotrebe iz stvarnog sveta o tome kako smo ušli u ovaj prostor. Dakle, daću vam prvi slučaj upotrebe danas, a to je 80-godišnji pacijent koga trenutno lečimo. On ima redak rak u Singapuru. I kada razmišljamo o reči personalizovano, mislim da je to važno jer oblast dugovečnosti, kako oblast onkologije, nastavlja da napreduje. Moramo malo dublje definisati neke od ovih termina. Dakle, u konceptu personalizacije, mislim da smo navikli na ideju korišćenja genetike za izbor lekova. Ali, onda je moje sledeće pitanje, kako dozirati taj lek? Umesto davanja maksimalne doze, što je veoma uobičajena stvar, moramo shvatiti da se svi menjamo tokom vremena.
- Mi se stalno i dinamično menjamo. I ne mislim da je konvencionalna medicina izgrađena na način koji omogućava da se lečenje razvija isto sa svakom osobom. Dakle, imamo ovog pacijenta, i ono što je zanimljivo u vezi sa njegovim slučajem jeste da je pri maksimalno tolerisanoj dozi njegovog leka protiv raka, što je standardna doza koja se daje svima. Pored doziranja, imamo još jednu tehnologiju koju smo razvili pod nazivom Optimi, izvukli smo stotine pacijenata samo u regionu Jugoistočne Azije obolelih oda raka.
- Moje pitanje je kada imate pacijente koji su toliko bolesni, imate samo mogućnost prave optimizacije, matematičke i globalne optimizacije da biste ih spasili. Pa se onda postavlja pitanje, šta ako bismo taj algoritam primenili na zdrave ljude? - pitao je profesor Din Ho.
Dodao je da je veoma važno da u budućnosti, kada razvijamo algoritme, razvijamo nosive uređaje, razvijamo testove, i bude jasni šta se traži.
- Često čujemo reči optimalna preciznost i personalizacija. Vreme je da se neki od ovih algoritama iskoriste kako bi se pronašli globalni optimumi koji će se primeniti na zdrave osobe, jer starenje nas prati kao brzi voz na steroidima. Samo uzimanje prenamenjenog leka, samo uzimanje nekoliko suplemenata je kao bacanje bombona na taj voz. Zar ne? Dakle, moramo da razmislimo o tome kako koristimo pravu optimizaciju na zdravim subjektima, jer nam je potrebno nešto tako snažno da bismo zaista trajno podmladili i to sa stvarnim dokazima - zaključio je profesor Din Ho.
Uticaj hemikalija na životni vek i bolesti
Prof.dr Aleksandra Buha Đorđević, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju, Katedre za toksikologiju "Akademik Danilo Soldatović" Farmaceutskog fakulteta Univerzitet u Beogradu, rekla je da smo dana mnogo svesniji koliko je izloženost hemikalijama zaista složena.
- Dakle, većina regulative koja nas okružuje u osnovi se zasniva na testiranju pojedinačnih hemikalija. Dakle, testiranjem pojedinačnih hemikalija dolazimo do nekih bezbednih nivoa koje smatramo bezbednim u smislu da ćemo biti hronično izloženi tim nivoima i da nam oni neće naštetiti. Ali, istraživanja su pokazala da u stvarnosti nikada nismo izloženi jednoj hemikaliji. Izloženi smo takozvanim hemijskim koktelima, toksičnim koktelima. Dakle, pomenuli ste hemikalije koje ometaju endokrini sistem. To su hemikalije koje u osnovi deluju kao hormoni u našim organizmima, iako su van našeg organizma. Dakle, to su hemikalije koje udišemo ili unosimo putem hrane ili putem raznih potrošačkih proizvoda.
- I, ove hemikalije proizvode mnoge štetne i toksične efekte u našem organizmu. Studije su pokazale da ove hemikalije, kada su prisutne u smesama, kao što obično jesu, mogu izazvati i ubrzati biološko starenje u našem organizmu, a takođe mogu povećati rizik od raznih bolesti, čak i ako su prisutne u nivoima koje smatramo bezbednim na osnovu toksikoloških ispitivanja koja smo uradili. I, to nas dovodi do, recimo, nove paradigme, a to je ekspozom. A ekspozom je u osnovi ukupnost svih izloženosti koje imamo od trenutka začeća do naše smrti - objasnila je prof. dr Aleksandra Buha Đorđević.
Kako je objasnila, naše zdravlje je u osnovi proizvod i genoma i ekspozoma.
- Sigurna sam da svi mnogo znamo o genomu, ali nismo baš svesni ekspozoma. Zato bih voleo da u budućnosti vidim mogućnost da naši pacijenti dobiju rezultate svog genoma, a istovremeno i rezultate svog ekspozoma. I, na taj način bi se mogli koncentrisati na delove svog tela koji su pod većim rizikom. A, intervencija za smanjenje izloženosti hemikalijama bi mogla biti personalizovana - zaključila je prof. dr Aleksandra Buha Đorđević.
Nadovezujući se na nju, profesorka Brin Stenton je podsetila da izloženost hemikalijama, u osnovi dodavanje ulja na vatru starenja. Napomenula je da postoje mnoga istraživanja koja su pokazala da ove hemijske mešavine mogu proizvesti i mogu povećati upalu u našem organizmu, oksidativni stres, smanjenje telomeraze:
- Dakle, sve ovo povećava našu biološku starost.
Doktor Slaven Steković, izvršni direktor, Aeterna Omics Health, Austrija govorio je o tome kakvu ulogu igra testiranje dugovečnosti u dizajniranju personalizovanih intervencija i gde se i dalje nalaze glavni izazovi.
-Želeo bih da počnem tako što bih se zahvalio publici što je ovde, jer se organizatorima već nekoliko puta zahvaljujemo i da se zahvalim poreskim obveznicima što su omogućili naše istraživanje tokom poslednjih nekoliko decenija, jer je to ono što je dovelo do svih velikih izuma i svih velikih tehnoloških dostignuća o kojima danas slušamo. Kada je u pitanju dugovečnost i ono što radimo, to je manje-više centralno ogledalo ili centralno staklo kroz koje gledamo kada je u pitanju analitika multi-omike. Svaka tema koju smo do sada dotakli na ovaj ili onaj način ispituje složene podatke, velike podatke prikupljene iz ljudskog zdravlja, uključujući genom, ekspozom, proteom, metabolom i tako dalje - pojasnio je dr Steković.
Premijer Srbije otvorio Biotech forum
Biotech forum 2025. godine otvorio je predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut.
- Čast mi je da u ime vlade Republike Srbije otvorim Biotech forum 2025. godine. Posebnu zahvalnost upućujem Svetskom ekonomskom forumu, kao i Programu Ujedinjenih nacija za razvoj na podršci u organizaciji ovog značajnog skupa.
- Pozdravljam sve predstavnike diplomatskog kora, članove vlade, naučnike, istraživače, privrednike i zdravstvene radnike koji svojim radom učestvuju u biotehnološkom razvoju Srbije. Prethodni forumi pokazali su da je zajedničkim radom vlade, nauke i privrede moguće stvoriti jak biotehnološki ekosistemu, dodao je.
- Naš fokus je na bioekonomiji, prepoznao je i sam Svetski ekonomski forum, a Srbija se aktivno pridružila njegovoj globalnoj inicijativi. Srbija svake godine jača svoj biotehnološki potencijal. Danas naša zemlja gradi snažan ekosistem bioekonomije zasnovan na tri stuba – infrastruktura, partnerstvo i edukacija, rekao je Macut.
Konferenciju organizuju Vlada Republike Srbije i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, NALED-om, Svetskim ekonomskim forumom i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), i uz podršku BIO4 kampusa.
Ova konferencija namenjena je predstavnicima akademske i naučne zajednice, predstavnicima privrede, startapima, lekarima, investitorima, kao i donosiocima odluka.
Ovogodišnji Biotech Future Forum spaja znanje, nove ideje i prilike za saradnju na međunarodnom nivou.
Ložionica u Beogradu postaje mesto susreta nauke, inovacija i biotehnologije, namenjeno svima koji žele da naprave korak ka budućnosti zajedno sa vodećim svetskim stručnjacima.