Iako zlatne medalje nisu potpuno izrađene od zlata, njihova vrednost prelazi 2.300 dolara po komadu
Ovaj trend rasta cena medalja može se nastaviti kako globalni faktori utiču na cene metala
Sportisti na podijumu na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji ovog meseca biće nagrađeni najskupljim medaljama u istoriji Igara, zahvaljujući vrtoglavom rastućim cenama plemenitih metala.
Više od 700 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja biće uručeno najboljim svetskim sportistima u zimskim sportovima koji učestvuju u disciplinama od skijanja i hokeja na ledu do umetničkog klizanja i karlinga.
I dok je sentimentalna vrednost nemerljiva, u čistom novčanom smislu, te medalje će vredeti više nego ikada ranije. Od Olimpijskih igara u Parizu u julu 2024. godine, spot cene zlata i srebra su skočile za oko 107% i 200%, respektivno, prema podacima FactSet-a.
Ti zapanjujući dobici znače da, samo na osnovu cena metala, zlatne medalje sada vrede oko 2.300 dolara, što je više nego dvostruko više od vrednosti na Olimpijskim igrama u Parizu. Srebrne medalje za drugo mesto vrede skoro 1.400 dolara, odnosno tri puta više od vrednosti pre dve godine.
Potražnja malih investitora delimično je podstakla skok cene srebra. Cene zlata su porasle nakon što su glavne centralne banke povećale svoje rezerve, a investitori su požurili da kupe tradicionalno sigurno utočište usred globalnih političkih previranja.
Vrednije od svoje težine u zlatu
Pobednici će dobiti medalje izrađene od recikliranog metala od strane Italijanskog državnog instituta za kovnicu novca i poligrafiju. Ali nije sve što sija zapravo zlato.
U zlatnoj medalji, samo šest grama od ukupno 506 grama (16 trojskih unci) je čisto zlato. Ostatak je napravljen od srebra. Bronzane medalje su napravljene od bakra i, sa težinom od 420 grama (15 unci), vrede samo oko 5,60 dolara po komadu, prema podacima koje su objavili organizatori događaja. (Trojska unca je oko 10% teža od obične unce.)
Olimpijske zlatne medalje nisu pravljene od čistog zlata još od Olimpijskih igara 1912. godine u Stokholmu, u Švedskoj, prema podacima londonske aukcijske kuće Baldwin’s. Vrednost tih medalja, koje su težile samo 26 grama (0,8 trojskih unci), bila bi manja od 20 dolara na osnovu tadašnje cene zlata. Prilagođena inflaciji potrošačkih cena u SAD, ta cifra je bliža 530 dolara u današnjem smislu.
Međutim, kao kolekcionarski predmeti, olimpijske medalje mogu se prodati za mnogo više od njihove novčane vrednosti, rekao je Dominik Čorni, šef odeljenja za antičke kovanice u Boldvinsu.
Godine 2015, Boldvins je prodao zlatnu medalju sa Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. za 19.000 funti (26.000 dolara), rekao je za CNN.
Sledeće godine, aukcionari su prodali bronzanu medalju učesnika sa Olimpijskih igara u Antverpenu 1920. godine za 640 funti (875 dolara). Ta medalja „nije imala nikakvu suštinsku vrednost“, već je bila željena jednostavno zato što je bila povezana sa najpoznatijim sportskim događajem na svetu, dodao je Čorni.
Međutim, većina olimpijskih medalja nikada neće biti na prodaji. „Relativno malo olimpijaca prodaje svoje medalje, jer ih cene“, rekao je on.
Uprkos divljim oscilacijama poslednjih dana, cene zlata i srebra mogle bi još više povećati finansijsku vrednost olimpijskih medalja. Potražnja za plemenitim metalima će verovatno ostati jaka s obzirom na kontinuiranu geopolitičku nesigurnost i rastući nivo državnog duga, rekao je Ole Hansen, šef odeljenja za strategiju robe u Sakso banci.
„Pretpostavljam da će zlatne i srebrne medalje za sledeće Letnje olimpijske igre (2028. godine) biti još skuplje nego što su sada za Zimske olimpijske igre“, rekao je on.
(CNN)
