Očekuje se oko 6,5 miliona posetilaca i dodatna ekonomska aktivnost od oko 9 milijardi dolara, prvenstveno zahvaljujući turističkoj potrošnji
Ključni izazovi biće efektivna organizacija, infrastruktura i stroga vizna politika, a ekonomski uticaj prvenstva ostaće kratkoročan i koncentrisan
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine, koje zajednički organizuju SAD, Kanada i Meksiko, najveće je u istoriji ovog takmičenja i predstavlja strukturnu promenu u poređenju sa prethodnim izdanjima. Broj nacionalnih timova povećan je sa 32 na 48, a broj utakmica sa 64 na čak 104, koje će se igrati u 16 gradova domaćina. Prvenstvo će zapravo pokazati da li se turnir koji se tradicionalno igra u jednoj zemlji može uspešno transformisati u događaj koji se širi širom kontinenta, a da se pritom ne izgubi atmosfera, gledanost i komercijalna snaga.
Prema najnovijoj analizi kompanije Allianz Trade, tokom šest nedelja takmičenja u junu i julu 2026. godine očekuje se oko 6,5 miliona posetilaca, uključujući 2,6 miliona međunarodnih gostiju, što bi trebalo da generiše približno 9 milijardi američkih dolara dodatne ekonomske aktivnosti u Severnoj Americi.
Poređenja radi, pevačica Tejlor Svift je na turneji „Eras“, sa 149 nastupa, zaradila približno 2,1 milijardu dolara, dok je Bijonsina svetska turneja „Renesans“, sa 56 nastupa, zaradila oko 579 miliona dolara. FIFA, s druge strane, očekuje rekordnih 13 milijardi američkih dolara komercijalnih prihoda u ciklusu od 2023. do 2026. godine, ali analitičari upozoravaju da će makroekonomski efekat biti mnogo koncentrisaniji nego transformativni, a najveći deo ukupnog uticaja će doći upravo od turističke potrošnje.
Turistička potrošnja
Procenjuje se da će ukupna turistička potrošnja iznositi oko osam milijardi američkih dolara, od čega se 6,8 milijardi odnosi na prihode od stranih posetilaca, a 1,2 milijarde na domaću potrošnju, nakon što se uzmu u obzir efekti supstitucije potrošnje.
Očekuje se da će oko 40 odsto posetilaca biti međunarodni gosti, a 60 odsto domaći navijači, pri čemu će svaki od njih u proseku boraviti između šest i deset dana i trošiti između 180 i 350 američkih dolara dnevno, u zavisnosti od zemlje domaćina. Dodatnih milijardu dolara doći će od prihoda avio-kompanija, a približno isti iznos biće uložen u bezbednosne operacije, uglavnom kroz državnu potrošnju.
Uprkos tome, ulazak u Sjedinjene Države dodatno je otežan strožom viznom politikom. Stopa odbijenih zahteva za vize je u proseku 33 procenta za građane zemalja koje obično ispunjavaju uslove za dobijanje vize, dok je za Senegal čak 74 procenta, a za Iran 61 procenat. Bez obzira na to, Sjedinjene Američke Države će imati najveći ekonomski efekat, sa procenjenih 5,4 milijarde američkih dolara dodatne aktivnosti, zatim slede Meksiko sa 1,4 milijarde američkih dolara i Kanada sa 1,2 milijarde američkih dolara.
Najveći dobitnici prvenstva biće sektori vezani za turizam i mobilnost. Hoteli u gradovima domaćinima očekuju popunjenost između 90 i 95 procenata, a cene smeštaja će porasti za 15 do 20 procenata u odabranim gradovima nakon objavljivanja rasporeda utakmica.
Avio-kompanije će profitirati zbog strukturno ograničenog rasta kapaciteta, koji će iznositi između 0,4 i 2,1 procenta u drugom kvartalu 2026. godine, što im omogućava da imaju jaču moć određivanja cena na ključnim domaćim i međunarodnim rutama. Ugostiteljstvo, maloprodaja i industrija zabave takođe će zabeležiti značajan rast prihoda zahvaljujući povećanoj potrošnji navijača na dane utakmica, a ovaj efekat će biti posebno izražen u Meksiku, gde su socijalna potrošnja vezana za fudbal duboko ukorenjena u obrascima potrošnje.
Ograničen efekat
Ipak, uprkos impresivnim brojkama, makroekonomski efekat prvenstva ostaće relativno ograničen u odnosu na veličinu ekonomija zemalja domaćina. Procenjuje se da će Svetsko prvenstvo povećati BDP SAD za oko 6,1 milijardu američkih dolara ili 0,1 procentni poen kvartalnog rasta, Meksika za 1,7 milijardi američkih dolara ili 0,3 procentna poena, a Kanade za 1,3 milijarde američkih dolara ili 0,2 procentna poena.
Autori analize zaključuju da će Svetsko prvenstvo 2026. godine prvenstveno predstavljati intenzivan, ali kratkoročni podsticaj potražnji, a ne dugoročni pokretač ekonomskog razvoja. Najveće koristi ostvariće hoteli, avio-kompanije i ekosistemi gradskog turizma, dok će konačni efekat u velikoj meri zavisiti od kvaliteta organizacije, saobraćajne infrastrukture i efikasne saradnje između tri zemlje domaćina, kao i od ograničenja koja donose efekti supstitucije, barijere kapaciteta i regulatorne barijere poput vizne politike.
(Izvor: Bankar, Allianz Trade)
