Rast bogataša najviše beleže tržišta u razvoju poput Filipina, Meksika i Indonezije, dok tradicionalne sile poput SAD nisu na vrhu rasta
Amerika beleži sporiji procentualni rast zbog visoke zrelosti i veličine svoje ekonomije, iako i dalje ima najviše ukupne imovine
Do 2031. godine broj milijardera u Saudijskoj Arabiji porašće za neverovatnih 183 odsto, pokazuju podaci iz renomiranog izveštaja "Knight Frank Wealth Report 2026". Prema ovim dugoročnim projekcijama, pustinjska kraljevina doživeće nezapamćen bum ultra-bogatih pojedinaca, dok visoke pozicije na svetskoj listi po stopi rasta zauzima i Švedska.
Gde se rađaju novi ultrabogataši: Od Bliskog istoka do Skandinavije
Konkretne brojke pokazuju da će se populacija milijardera u Saudijskoj Arabiji više nego udvostručiti - sa sadašnja 23 na čak 65 ekstremno bogatih pojedinaca. Sa druge strane, Švedska se pozicionirala kao evropski lider u ovom trendu sa predviđenim rastom od 81 odsto, gde se očekuje skok sa 32 na 58 milijardera do početka naredne decenije.
Snažan talas bogaćenja ne zaobilazi ni druge delove sveta. U Australiji se predviđa skok broja najbogatijih od 77 odsto (sa 48 na 85), dok Danska drži visoku poziciju sa projektovanim rastom od 75 odsto.
Tržišta u razvoju potiskuju tradicionalne ekonomske sile
Ono što posebno privlači pažnju analitičara jeste izostanak Sjedinjenih Američkih Država sa samog vrha ove liste. Umesto tradicionalnih zapadnih ekonomskih džinova, u prvi plan izbijaju brzorastuća tržišta. Značajan skok broja milijardera zabeležiće Filipini i Meksiko (rast od po 63 odsto), Indonezija (49 odsto), kao i Kanada sa prognoziranim rastom od 33 odsto. Na dnu ove specifične liste nalazi se Brazil, u kojem se do 2031. godine očekuje ukupno 67 milijardera.
Zašto Amerika "gubi korak" i gde putuje globalni kapital?
Stručnjaci uglednog finansijskog portala Visual Capitalist objašnjavaju da je dramatičan rast broja milijardera u Aziji, na Bliskom istoku i delovima Latinske Amerike direktna posledica preraspodele globalnih kapitalnih tokova. Usled diversifikacije lanaca snabdevanja i preusmeravanja investicija sa tradicionalnih ruta, tržišta u razvoju beleže snažan priliv svežeg novca, što direktno podstiče ubrzanu akumulaciju privatnog bogatstva.
Kada je reč o odsustvu SAD sa vrha liste zemalja sa najbržim rastom, analitičari ističu da je to isključivo posledica zrelosti američke ekonomije. Visoko razvijena tržišta po prirodi stvari beleže sporiji procentualni rast jer kreću sa znatno veće početne baze, dok manja tržišta lakše ostvaruju trocifrene stope rasta. Ovo, naravno, ne znači da Amerika gubi moć - SAD i dalje ubedljivo prednjače po ukupnoj vrednosti imovine i ostaju neprikosnoveni dom najvećih svetskih kompanija.
