Rem al-Kari i njena rođaka Lama pretražuju desetine fotografija dece raširenih po stolu.
Lama misli da je primetila jednu koja liči na Karima, Reminog nestalog sina.
Karim je imao dve i po godine kad su on i njegov otac nestali, 2013, tokom rata u Siriji, dok su bili u kupovini.
On je jedan od više od 3.700 dece koje se i dalje vode kao nestala posle pada Asadove diktature pre godinu dana.
On bi danas imao 15 godina.
„Jesu li mu oči zelene?“, pita čovek za stolom, novi upravnik Lahan Al Hajata, sirijskog skloništa za decu čije je osnivanje 2013. pomogle bivša prva dama Asma al-Asad.
On gleda jednu od fotografija koje su žene izdvojile, poredeći je sa slikom Karima sa dve godine.
„Da“, glasi odgovor.
„Zalisci kose...“, razmišlja čovek. „Postoji sličnost, ali...“
Glas mu se gubi. Zadatak je ogroman.
Lahan Al Hajat je jedna od nekoliko sirijskih ustanova za staranje o deci korišćenih za držanje dece privedenih roditelja tokom građanskog rata između 2011. i 2024.
Umesto pronalaženja novog doma deci kod njihove rodbine, ona su držana po sirotištima i korišćena kao politički pioni.
U nekim slučajevima su deca bila lažno zavođena kao siročad, ili su im identiteti bili izmenjeni, što je utoliko više otežavalo njihovo pronalaženje – jednako tada kao i sada.
Kad je Asadova diktatura neočekivano pala u decembru, novinari, aktivisti i porodice su dobili pristup izvorima, lokacijama i dokumentima prethodno nezamislivim pod njegovom višedecenijskom vladavinom.
BBC Svetski servis je sarađivao sa istraživačkom medijskom organizacijom Lajthaus Riports i pet drugih kuća, da bi izgradili bazu podataka za 323 dece koju je sirijski režim sakrio od rodbine u mreži sirotišta.
Uradili smo to pregledavši i potvrdivši hiljade procurelih i sakupljenih dokumenata.
Analiza ove evidencije pokazuje da je organizacija koje vodi sirotišta a uzela je više dece od bilo koje druge austrijska dobrotvorna organizacija SOS Međunarodna dečja sela.
SOS radi u više od 130 zemalja i sakuplja 1,6 milijardi evra godišnje, i to od UN, evropskih vlada i iz ličnih donacija.
Razgovarali smo sa više od 50 uzbunjivača iz SOS-a.
Nekoliko ih je reklo da su najviše pozicije u SOS-u u Siriji držali ljudi koje je direktno imenovala Asadova palata i da je Asma al-Asad - koja je, zajedno sa mužem Baširom, bila pod sankcijama EU i Velike Britanije zbog kršenja ljudskih prava - imala uticajnu ulogu u ovoj organizaciji.
Rečeno nam je i da je dobrotvorna organizacija počela da „dovodi bilo koje dete“, bez obzira na njegove životne okolnosti kako bi dobila više sredstava.
„Ne nudimo finansijske nagrade za povećanje broja siročadi“, odgovorio je SOS i negirao bilo kakvu formalnu vezu dobrotvorne organizacije i porodice Asad.
SOS je već priznao, posle unutrašnje istrage, da je SOS Sirija primio 140 dece bez odgovarajuće dokumentacije između 2013. i 2018. godine.
Organizacija je rekla da je 104 njih naknadno uzela nazad sirijska obaveštajna služba ili Ministarstvo za socijalna pitanja, i o čijem prebivalištu SOS danas nema nikakva saznanja.
Ova dobrotvorna organizacija takođe je rekla da je 2018. godine prestala da prima decu političkih zatvorenika.
Ali mi smo videli dokumente koji ukazuju na njihovo prebacivanje u SOS sve do 2022. godine.
Utvrdili smo i da je SOS Sirija:
- Kad mu je Asadova vlada ili obaveštajna služba tražila da im pošalje decu nazad, propustio da proveri ko će se starati o njima nakon toga
- Primao decu za čiji je identitet znao da je promenjen i, u jednom slučaju, sam dao jednom detetu o kom se starao zvanično drugo ime
- Slušao uputstva sirijske obaveštajne službe da rodbini treba uskratiti dozvolu da ih posećuje i da im se ne dozvoli da dobiju starateljstvo ili daju informacije o deci
- Zabranjivao osoblju da pokazuje deci fotografije porodice ili da razgovaraju o njoj
- Sporo odgovarao ili nije odgovarao uopšte majkama koje su tražile informacije otkako je režim pao a koje bi im pomogle da pronađu vlastitu decu
„Duboko žalimo što su deca bila silom razdvojena od porodica i što su porodice provele čitave godine ne znajući gde su im deca.
To nikad nije smelo da se dogodi i posvećeni smo učenju iz nezavisnih istraga kako bismo osigurali da ćemo biti bolji u budućnosti“, rekao nam je Međunarodni SOS.
Njegov privremeni izvršni direktor Benoa Pio dodao je u intervjuu za BCC da je dobrotvorna organizacija slušala naređenja sirijske vlade koju je nazvao „sistemom terora“ pod Asadom.
Pogledajte video o nestaloj deci u Siriji
Mnogi roditelji još nemaju predstavu šta se desilo sa njihovom decom.
Zavrzlama falsifikovane i izgubljene dokumentacije za sirijsku nestalu decu znači da preživelim majkama i očevima ne preostaje ništa drugo nego da lutaju od jedne do druge institucije kako bi dobili bilo kakve informacije.
Među njima je i Rem, koja traži sina Karima.
Ona ne može da zna da li ga je primio SOS ili bilo koja druga institucija u Siriji koja prima decu pritvorenika.
Ali ona misli da je činjenica da je njen muž bio bogat, što ga je dovodilo u rizik od Asadovog režima koji je uvek bio u potrazi za izvorima novca, i primećen u zatvoru 2016, čini verovatnim da je bio uhapšen i da je njen sin stoga poslat u sirotište.
Pre nego što ništa nije uspela da uradi u Lahan Al Hajatu, ona je posetila sirijsko Ministarstvo za socijalna pitanja.
Tamo joj je rečeno da je ministar u inostranstvu, da je upravnik zadužen za dosijee nestalih osoba na odmoru, a onda i da je rad na nestaloj deci prebačen bezbednosnoj agenciji na petom spratu ministarstva.
Rem se popela gore, praćena filmskom ekipom BBC-ja.
Tamo nam je strogo rečeno da prekinemo sa snimanjem uprkos tome što smo imali dozvolu za njega, a Ministarstvo je odbilo da pruži bilo kakvu dalju pomoć Rem.
Ministarstvo je u maju najavilo novu istragu sudbine dece pod prethodnim režimom.
Ali ono ima ograničeno ljudstvo i resurse, sa samo nekoliko volontera koji imaju zadatak da pregledaju hiljade dokumenata, i tek treba da objavi nalaze njihove istrage.
Rem je potom posetila još jedno sirotište poznato po tome da je primalo dečake Karimovog godišta.
Pokazala je sliku njenog sina na telefonu direktorki ustanove.
Žena je odgovorila nemim odmahivanjem glave.
Remine oči su se ispunile suzama.
Bio je to redak trenutak kad se slomila njena čelična spoljašnjost.
Konačno je posetila SOS Siriju, koji je donedavno vodila Samar Dabul, ćerka bliskog Asadovog saradnika.
Dabul je negirala da su njene porodične veze uticale na njen rad.
Rem je bila upitana za Karimov datum rođenja, ali je ona ukazala osoblju na to da to ne mora da bude od pomoći imajući u vidu koliko je često menjana zvanična dokumentacija.
Umesto toga, ona je tražila da vidi fotografije dece koju je SOS primio.
Oni su to odbili, pozvavši se na potrebu da zaštite privatnost.
Nekoliko nedelja kasnije, dobila je mejl od Međunarodnog SOS-a u kojem piše da će joj dobrotvorna organizacija odgovoriti u roku od šest meseci i preporučila joj da kontaktira SOS Siriju – ustanovu koju je upravo posetila - direktno.
Drugi roditelji sa kojima smo razgovarali su nam rekli da i dalje čekaju na odgovor SOS-a mesecima nakon što su ga kontaktirali.
Pitali smo Benoa Pioa, privremenog izvršnog direktora SOS Međunarodnih dečjih sela, zašto dokumentacija iz Ministarstva za socijalna pitanja ukazuje na to da su deca bila prebacivana u SOS sve do 2022.
Tim u Beču „nije bio svestan“ toga, rekao je on, dodavši da je spoljna istraga koju je organizacija pokrenula o deci „silom smeštenoj u SOS može da dopre do istine“ i da će SOS uzeti te nalaze i pozabaviti se njima.
Ukazali smo na to da SOS i dalje radi u drugim zemljama u kojima se krše ljudska prava.
Pio je istakao da savet koji Međunarodni SOS deli svojim članovima glasi: „Ne prihvatajte decu ako su bila razdvojena iz lošeg razloga.“
„Staramo se da je prihvatanje dece u naš program prema međunarodnim standardima“, dodao je on.
Više od 50 bivših i aktuelnih zaposlenih u SOS - među kojima su četiri viša rukovodioca iz sedišta SOS-a u Beču - razgovaralo je sa BBC-jem i njegovim partnerima u istrazi.
Oni odaju utisak nedovoljnog ili sporog delovanja dobrotvorne organizacije u reakciji na mnogobrojne opomene koje je SOS dobio od uzbunjivača o primanju dece pritvorenika u Siriji u dobrotvornu organizaciju.
„Kad je SOS Sirija potegao ovo pitanje u sedištu SOS-a... viši rukovodioci nisu želeli da znaju detalje i krili su se od konkretne akcije i odgovornosti“, rekao je bivši viši međunarodni menadžer SOS-a, koji je, poput drugih sa kojima smo pričali, tražio da ostane anoniman.
Drugi viši član osoblja u Međunarodnom SOS-u rekao je da je pritisak da se izađe na kraj sa „pitanjima bezbednosti i suoči sa propustima“ morao da dođe „odozgo“.
„Postoji čitava gomila mera i procedura u SOS Dečjim selima za zaštitu dece, ali nema mnogo resursa na međunarodnom nivou za proveravanje i primoravanje na njihovo pridržavanje“, dodao je on.
A bivši lider jednog od sirotišta SOS Sirije naveo je da su na odluku organizacije koga da primi uticali ciljevi finansiranja.
„Standardi tima za bezbednost, primanje i ujedinjenje sa roditeljima bili su veoma loši.“
„Međunarodni SOS je imao ukupni cilj koji je morao da se postigne za donatore.
„Vrlo rano ga oni nisu postigli, pa su počeli da dovode svako dete na koje su našli da bi dostigli brojke i nastavili da dobijaju sredstva.“
Za razliku od Rem, Omama Gbejs je u međuvremenu dobila nazad svoju decu.
Ali ona kaže da prve dve od tri godine koliko je bila zatvorena zbog humanitarnog rada njenog brata, ona nije imala pojma gde su one.
Njene ćerke Lejlu i Lejan, od četiri i osam godina, primio je SOS Sirija.
Omama kaže da ne može da oprosti organizaciji za iskustva njene dece, od kojih su mnoga slična iskustvima porodica druge dece sa kojima smo razgovarali u vezi sa SOS-om.
Ona kaže da je rodbina pokušala da stupi u kontakt s njenim ćerkama, ali joj je rečeno da je to „zabranjeno“.
Devojčicama nije bilo dozvoljeno da govore o vlastitoj porodici ili da gledaju njene slike, dodaje ona.
A Lejla kaže da je jednom, kad joj je strašno nedostajala porodica, član osoblja SOS-a pokazao slike na Fejsbuku, ali da je to zvanično bilo „zabranjeno“.
Jednom kad su devojčice ponovo bile vraćene majci, one su joj rekle da im je organizacija promenila imena.
„Lejla mi je ispričala da ukoliko neko bude pitao, treba da kaže da je njeno ime sada Lejla Mosab“, kaže Omama.
Ona je dodala da je njena druga ćerka takođe dobila drugo ime.
„I obični bi zvali Lejan: 'Lejal'. Lejal Mosab“, kaže Omama.
„Ne verujem da je to bio bezazlen propust.“
BBC i njegovi partneri u istrazi potvrdili su da je u papirologiji sirijske obaveštajne službe Lejan navođena kao Lejal Mosab.
Devojčicama je bilo dozvoljeno da posete njihovu majku u zatvoru dve godine nakon što je prvi put zatvorena, kao pripremu za njeno puštanje pod razmenom zatvorenika koja je potom propala.
U tom trenutku, Lejan ju je već potpuno zaboravila, kaže Omama, i odstupila je unazad kad su se prvi put sreli.
„Čak su i čuvarke zatvora bile u suzama“, kaže nam Omama.
Kad je porodica konačno ponovo bila na okupu, tri godine nakon što je prvi put bila razbijena, njihovo dugo razdvajanje stvorilo je distancu među njima, dodaje ona.
„Svako od nas je dolazio iz drugog sveta.“
Omama je ljuta na ulogu koju je SOS Sirija odigrao u tri godine dok je bila odvojena od devojčica.
„Znam da je SOS humanitarna organizacija i da je finansiraju iz inostranstva. Dakle, moćna je. To nije organizacija koju je osnovao režim. Njihovo saučesništvo u nestanku dece pritvorenika je neoprostivo“, kaže ona.
Što se tiče Rem, njena potraga za Karimom se nastavlja. Baš kao i nezadovoljstvo.
„Prošlo je šest meseci od oslobođenja i još nema jasnog puta za majke koje traže svoju decu“, kaže ona.
SOS Međunarodna dečja sela kaže da, uprkos tome što su većina donatora već obustavili finansiranje SOS Sirije otkako su pritvaranja dece dospela u žižu javnosti, „mi želimo da SOS Siriju održimo aktivnom još mnogo godina i da radimo na održavanju kontinuiteta osnovnih službi za decu koja su trenutno u našoj nezi.“
Dodao je da istražuje da li je postojala bilo kakva neformalna veza između organizacije i Asme al-Asad, ali je negirao da je postojala formalna povezanost.
Bivša predsedavajuća odbora SOS Sirija Samar Dabul podnela je ostavku u maju 2025. godine.
Ona negira da su njene porodične veze sa režimom imale bilo kakvog uticaja na njen rad tamo i rekla nam da je Asma al-Asad posetila SOS samo jednom.
Istakla je da je njen rad „oduvek karakterisao integritet i profesionalizam, služeći najboljim interesima dece“.
Sirijsko Ministarstvo za socijalna pitanja i rad nije odgovorilo na zahtev našeg tima za komentar.
U maju je ono najavilo novi zajednički ministarski istražni odbor koji će se baviti onim što se desilo deci pod Asadom.
Porodica Asad, koja je pobegla u Rusiju posle pada režima, takođe nije odgovorila na naš zahtev za komentar.
Pogledajte video: Uspod i pad Bašara al-Asada
Dodatno izveštavanje: Hadžar Čafag i Rozi Garvejt
Sirijska ukradena deca je deo zajedničkog projekta sa Lajthaus Riports, Obzerverom, Der Špiglom, SIRAJ-om, Trouvom i Ženama koje su dobile rat.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.
- Očajne porodice u Siriji traže odgovore o deci nestaloj u vreme bivšeg režima
- Zloglasni zatvor u Siriji: Mapiranje Asadove „ljudske klanice"
- Ćelije, mine i tajni dosijei: BBC unutar prostorija sirijskih obaveštajnih službi
- Trinaest prelomnih tačaka za 13 godina građanskog rata u Siriji
- Kako se strane zemlje mešaju u Siriji
