Nevena Spasić ima milion planova, snova, želja i – DIJABETES: Ova bolest od nas napravi hrabre i slatke ljude

– Sa dijabetesom živim 26 godina, od pete godine života. Davne 1992. godine, kada mi je taj problem dijagnostikovan, nije postojala svest o tome da dete može da dobije dijabetes. Terapije su bile potpuno drugačije, kao i način edukacije i ishrane. Gledano iz današnje perspektive, imala sam klasične simptome oboljenja: gubitak težine, učestalo mokrenje i žeđ, slabiji imunitet i lošu koncentraciju - priča Nevena.

Strah nikada nije bio opcija

Verujem da je mojoj porodici bio šok kada su saznali da im dete boluje od neizlečive bolesti. Ipak, nakon detaljnih ispitivanja i perioda adaptacije, moji roditelji su odlučili da se edukuju, da se ne plaše, da nauče sva pravila i svom detetu pruže najbolju moguću budućnost sa minimalnim posledicama koje dijabetes sa sobom nosi. Moje mišljenje je da su to krucijalni momenti u porodici – borba i pozitivan stav.

U periodu kada nije postojao internet ni literatura prilagođena roditeljima čija deca imaju dijabetes niti je bio razvijen sistem intenzivnih edukacija, oni su morali da se snalaze, da budu uporni i istrajni i da prenesu taj stav i na mene. Nisu se sakrili od problema, već su na njemu radili, čineći ga manje opasnim i kontrolisanijim. Danas je to moj slatki životni saputnik sa kojim sam prošla sve faze života i koji je od mene napravio jednog od mnogih slatkih heroja koji žive s ovim problemom.

 Nije lako, treba učiti

Naravno da život sa dijabetesom nije lak, ali ako se posvetimo upoznavanju svog zdravstvenog problema, naučimo da vodimo računa i spoznamo svoje granice, time ulažemo u kvalitetnu budućnost. 

Sa njime živimo 24 sata, svaki dan, svake nedelje, meseca, godine... S njim prolazimo kroz različite situacije i vremenske uslove, tu su i sport, letovanja, zimovanja, posao, i dijabetes reaguje apsolutno na svaku od navedenih situacija. 

Psihička stabilnost, volja i pravi ljudi su jako važni u životu svake osobe, pa i u životu osoba sa dijabetesom. Važni su i kontrola krvnog pritiska, redovan pregled krvne slike, promena na očnom dnu (retinopatija) i promena u funkciji rada bubrega (nefropatija) jer to su najčešće komplikacije dijabetesa.

Mnogo mi znači podrška porodice i prijatelja

Podrška porodice i prijatelja ima neverovatno značajnu ulogu u adekvatnoj regulaciji. Ja sam normalno odrastala, kao i sva druga deca, uz dodatne rituale i aktivnosti koje nameće moj zdravstveni problem.

U mojoj školi su svi znali da imam dijabetes i to su normalno prihvatili. Završila sam fakultet i master studije, položila vožnju, putovala, izlazila, zaposlila se i radim posao u koji sam zaljubljena.

Ruku na srce, zaljubila sam se mnogo puta u više različitih stvari u životu (plivanje, zumba, sviranje tarabuke, ples, tu su i višemesečni boravci u inostranstvu...). Verovala sam da svaku od ovih stvari mogu da ostvarim i da budem dobra u tome.

Bez ikakvih ograničenja, ali s odgovornošću odrasle osobe prema svom zdravstvenom problemu, s jasnim koracima koji uvek moraju biti prioritet – samokontrola, adekvatan način ishrane, reagovanje na promene.

Verovala sam u sebe, verovala sam da mogu sve, ali to ne bih uspela da me moji roditelji i brat odmalena nisu podržavali u svemu što sam želela da probam. To važi i za moje prijatelje.

Zapravo, način na koji vi predstavite ovaj problem jeste način na koji će ga drugi prihvatiti i reagovati. Moja životna priča je slatka, dinamična, začinjena, vesela i hrabra. To od nas napravi dijabetes – hrabre, slatke ljude.