Valentina je 6 puta za 6 godina operisala KANCER, preživela DVA MOŽDANA UDARA, a dok je išla ne hemioterapije UMRO JOJ JE MUŽ: 5 dana nakon sahrane ispunila mu je poslednju želju

Valentina Ristić o borbi sa kancerom i ostalim teškim bolestima koje su jedna drugu sustizale kaže da su iza nje dobijene bitke, ali da borba i dalje traje. Rođena je u Loznici, živi u Pirotu i žali što je u tim godinama morala u invalidsku penziju.

- Iza mene su teške godine neizvesnosti, brojne terapije i operacije koje su ostavile trag i na mom telu i na mojoj duši. Bilo je trenutaka kada sam mislila da više nemam snage, ali svaki put sam ustajala zbog svoje dece i zbog sebe.

Ovo je realnost koju žive pacijenti koji su uspeli da se izleče od raka. Trudim se prvenstveno zbog sina Darka (15) koji je za jedno dete prošao baš težak period, ali i moje ćerke Aleksandre (30) koja mi je podarila radost da budem baka Terezi i Dariji - kaže ne skidajući osmeh s lica.

Operacije sustizale jedna drugu

Valentina je godinama pratila promene na štitnoj žlezdi. Kada je otišla u Niš da se dogovori oko operacije neki unutrašnji glas je rekao da to ne radi. Posle izvesnog vremena radiolozi u Nišu ponovo su predložili operaciju i doktorka je, znajući da je prvi put odustala, šalje pravo na Onkološki institut u Beograd.

- To je bio ključ mog spasa. Te 2019. su mi u razmaku od nekoliko dana umrli dragi ljudi, a ja sam morala na onkologiju. Pored sumnje na kancer štitne žlezde, pojavila se i sumnja na tumor dojke, pa su mi na Svetog Trifuna otklonjene štitna i paraštitna žlezda i tumor desne dojke. Ubrzo posle složenih operacija usledila su dva moždana udara na koje u prvi mah u Pirotu niko ne reaguje. Posle deset meseci napipala je „malo zrno pšenice“ ispod pazuha u nivou leve dojke.

Budi srećna što kvržica boli jer, da je opasno ne bi bolelo. Dobila sam uput za psihijatra, kao umišljeni bolesnik. To je jako bolelo na dodir, ali nije imao ko da me čuje. Bilo je to doba korone. Rekli su da sam već operisana i da budem srećna što boli jer, da je opasno ne bi bolelo. A mene je najviše zabolelo kada sam dobila uput za psihijatra, kao da sam umišljeni bolesnik. Revoltirana odlazi u Beograd kod onkologa koji ju je lečio. Promena je već narasla kao zrno graška, osećala je čudnu malaksalost, bol u stomaku...

- Posle hitne biopsije kroz pet dana su pozvali da se vratim u Beograd radi pripreme za operaciju karcinoma i u avgustu 2021. operisana mi je desna dojka. Na prvoj kontroli konzilijum saopštava da zbog metastaze moram na novu operaciju u roku od sedam dana. Tada su suze prvi put bile jače od mene... Pitala sam se šta reći deci, mužu, roditeljima. U septembru je bila četvrta operacija limfnih čvorova.

Svaki put sam ustala zbog dece

Kreću hemoterapije i zračenja, pa još jedan udarac sudbine. Umire njen suprug zbog pucanja trbušne aorte.

- U najtežim trenucima sam se setila koliko je želeo da sina za rođendan odvedemo na Ostrog. Pet dana posle sahrane ispunila sam mu poslednju želju. U međuvremenu magnetna glave pokazuje dva moždana i angiom na srednjem mozgu. Da me ćerka nije dovela u Klinički centar u Beogradu pojeo bi me agresivni kancer. Opet dve operacije, vade mi bubreg i kanal, delić bešike...

– Iza mene su teške godine neizvesnosti, brojne terapije i operacije koje su ostavile trag i na mom telu i na mojoj duši. Bilo je trenutaka kada sam mislila da više nemam snage, ali svaki put sam ustajala zbog svoje dece i zbog sebe. Snagu mi daje i vera, jer verujem da nijedna borba nije data bez razloga i da svaka patnja nosi neku poruku - kaže hrabra Valentina, koja svima koji prolaze kroz sličnu borbu poručuje da bolest nije kraj već iskušenje.

Priča da ju je život iskušavao od malena, pa su uspomene iz detinjstva i mladosti obojene teškim događajima.

S tri godine sam upala u vrelu vodu i zadobila opekotine trećeg stepena. Sa sedam me je odnela Drina. Ribari su me spasili

- S tri godine sam upala u vrelu vodu i zadobila opekotine drugog i trećeg stepena. Sa sedam me je odnela Drina. Ribari koji su me našli na bosanskoj strani kažu da sam jedina koju nisu progutali drinski vrtlozi. Imala je 28 godina kada joj je zbog teškog porođaja rađena intervencija na kičmi. Tada je 10 dana bila u komi. Prvi suprug ju je ostavio sa ćerkom, a s drugim joj je prvo dete umrlo u bolnici u Nišu. I danas je grize što nikada nije dobila umrlicu. Potom je u trećem mesecu izgubila blizance, dobila sepsu i jedva preživela.

- Posle svega smo 2009. godine pokojni suprug i ja na njegovoj dedovini podigli crkvicu u selu Držina, gde su nam u izgradnji pomogli i meštani sela. Nepunu godinu kasnije rodio se naš Darko i bio je prvo kršteno dete u toj crkvi.

Valentina je nakon svih borbi poželela i da je naš tim stilski sredi i prijavila se za našu transformaciju! Jer vreme je za novo, lepše poglavlje.

Pogledajte kako smo transformisali Valentinu: