Rasejani ste! Rešićemo to

Rasejanost bi mogla da bude čak i zabavna kad nam ne bi pravila tolike komplikacije. Jasno vam je da bez novčanika ništa ne možete da plaćate, da ringla koju niste isključili može da izazove požar i da zbog zaturenih ključeva ili pasoša ispašta cela porodica.

Rasejanost, na prvi pogled, liči na neorganizovanost, pa rođaci, prijatelji i kolege zaboravnu osobu optužuju za nezainteresovanost za realan život i ne oslanjaju se na nju.

Da li i vi često gubite i zaboravljate stvari, ne znate gde ste šta ostavili, izlazite iz kuće bez naočara? Nervirate se zbog toga i prebacivanja ljudi iz vaše okoline? Ne paničite već, za početak, utvrdite da li su psihološki razlozi uzrok vaše rasejanosti.

Zaboravljanje nebitnog

Mnogi ljudi s vremena na vreme nešto zature ili zauvek izgube. Međutim, često nije reč o prostom zaboravljanju, već o psihološkom procesu.

– Naša čula neprekidno bombarduju milioni različitih informacija i zbog rizika da će doći do prezasićenja mnoge od njih ostaju neregistrovane – objašnjava francuski psihoanalitičar Žerar Pomje.

Zato većinu svakodnevnih radnji obavljamo mehanički. Ključeve stavljamo u džep, mobilni u torbu, gasimo svetlo, a da toga gotovo i nismo svesni. Pa ipak, neki od nas gube i zaturaju stvari češće od ostalih. Zašto?

Nesvesno, ali ne i slučajno

Često je gubljenje nekih konkretnih stvari simptom koji ukazuje na to da imamo nerazrešen unutrašnji konflikt – objašnjava Tatjana Drabkina, psihoanalitički terapeut.

Njena klijentkinja Ana ispričala je kako dugo nije mogla da se dogovori s mužem gde će ići na odmor. Ona je želela na more, a on na planinu. Na kraju je Ana popustila, uplatili su aranžman, ali umalo da ne otputuju. Ana je, naime, dan pred polazak negde zaturila avionske karte. To zapravo znači da Anina rasejanost nije posledica običnog nemara, već nesvesne želje da saopšti mužu da je ljuta što njene potrebe nisu zadovoljene.

Umor, stres i briga

Ne mora, naravno, svako zaboravljanje da sadrži skrivenu poruku. Često bivamo rasejani kada smo pod stresom, kada smo umorni ili nečim opterećeni. Ako nas nešto jako brine, pa nam je sva pažnja usmerena na to, dešava se da sve ostalo prolazi mimo nas, pa nemamo pojma gde šta ostavljamo.

Krivi su i hormoni

Žene za zaboravnost mogu kriviti i estrogen, hormon koji, kada se ne luči u dovoljnoj meri, uzrokuje lošu koncentraciju. Mnoge žene se žale na rasejanost u trudnoći, posle porođaja i u menopauzi jer je tada nivo estrogena niži. Zapravo, nedostatak ovog hormona kod žena bilo kog doba utiče na zaboravljanje detalja.

Izbegavanje odgovornosti

Postoje i ljudi koji svakodnevno gube razne sitnice, i to bez povoda. Stalno zaboravljaju ključeve od kancelarije, nikada ne znaju gde im je rokovnik pred sastanak, novčanik im ostaje na stolu...

Takvi ljudi se često šale na svoj račun pred prijateljima i kolegama. Vremenom, međutim, ljudi prestaju da ih uzimaju za ozbiljno. Važne projekte na poslu ne poveravaju njima, a prijatelji radije nekom drugom ostavljaju ključeve od stana kad odu na odmor. Tako realnost natera ovakvu osobu da se suoči s činjenicom da ona zapravo odbija da preuzme bilo kakvu odgovornost u životu i da se boji obaveza.