Često se budite sa BOLOM U VRATU, a vežbe kojima pribegavate pogoršavaju situaciju? Poznati terapeut otkriva GDE GREŠITE i kako da ublažite tegobe za 10 MINUTA

Prema istraživanju iz 2020. godine, skoro polovinu Evropljana je u nekom trenutku mučio bol u vratu. Situacija se do danas nije promenila, bar ne na bolje. Problem često prate jake glavobolje ili neprijatan osećaj zatezanja vilice. Ako ste ušli u "strah i trepet" zvani menopauza, uzroci su uglavnom hormonski disbalans, pada nivoa estrogena, napetost i ukočenost mišića, česti valunzi, umor i drugi faktori.

Nije ni čudo što se, kada nas "preseče" u vratu, hvatamo za slamku spasa, nadajući se makar minimalnom olakšanju: instinktivno posežemo za klasičnim metodama, okrećemo glavu dok ne čujemo pucketanje ili radimo izometrijske vežbe. Zvuči logično, zar ne? Ali, prema rečima poznatog specijaliste za terapiju bola i publiciste Rolanda Libšer-Brahta, istina je – negde tamo.

Mnoge od mera prve pomoći zapravo pogoršavaju napetost. Zašto? Uzmimo za primer klasični valjak za vrat ili čvrsti jastuk za potporu. Oni prisiljavaju glavu da uđe u položaj u kojem vratni pršljenovi nisu u prirodnoj liniji sa ostatkom leđa. Možda ćete osetiti trenutno olakšanje, ali na duže staze ne pomaže. A ako još više napnete već ukočene mišiće, verovatno ćete ih samo dodatno zategnuti.

Pre svega, bacimo pogled na anatomiju. Vratni (cervikalni) deo ljudske kičme čini sedam pršljenova. Proteže se od lobanje do početka grudnog koša. To je ujedno i najpokretljiviji deo kičme i nosi težinu glave. Glava odraslih ljudi u proseku teži između 4,5 i 5 kilograma. Zamislite da po ceo dan balansirate loptu za kuglanje na uskom štapu...

Kada se taj prizor "ubaci" u moderan, sedentarni način života – kada satima sedimo za stolom, pogrbljeni, dok radimo za kompjuterom i gledamo u mobilne telefone, slika koju dobijamo je sve, samo ne lepa.

Ovaj položaj posebno opterećuje gornji deo kičme. Stalno savijanje napred može dovesti do toga da mišići i fascije (čvrste mreže vezivnog tkiva) u grudima i prednjem delu vrata postanu manje fleksibilni. Vrat sve vreme mora da se bori protiv ovog naginjanja kako bi sprečio glavu da padne napred. Mišići se ukoče, a mozak pali alarm. Šalje signale upozorenja: "Stani, oštetićeš nešto!", a to ume da bude prilično neprijatno jer se bol, kada je vrat ukočen, može brzo proširiti kroz tkivo i mišiće do glave ili ramena.

Uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Isto misli i Roland Libšer-Braht, koji zagovara holistički pristup i preporučuje nekoliko jednostavnih koraka. Pre svega treba obratiti pažnju na ono što uglavnom radimo pogrešno.

Istegnite se, ali učinite to kako treba. Zaboravite ono žestoko, skoro nekontrolisano kruženje glavom, jer previše opterećuje male zglobove, mišiće i diskuse u vratnom delu kičme. Takav pokret može pojačati bol, izazvati uklještenje nerva ili pogoršati postojeću ukočenost. Bolje alternative su blago naginjanje (pomerite uho prema ramenu polako i bez sile), okretanje u stranu (okrećite glavu levo i desno samo do granice blagog zatezanja) i spuštanje brade (primaknite je grudima lagano i bez pritiskanja).

Jastuk može da vam bude najbolji prijatelj, ali i najgori neprijatelj. Ako je previsok, glava bi tokom noći mogla da dospe u nezgodan položaj. Dobar jastuk mora da podržava prirodnu S-krivinu kičme i da se prilagođava telu. Ne zaboravite da trećinu života provodimo u krevetu, to jest u ležećem položaju, i ne žalite novca za kvalitet i, na kraju krajeva, zdravlje.

Obratite pažnju na držanje. I najbolje vežbe su beskorisne ako se posle njih ponovo pogrbite i savijete preko stola. Monitor treba da bude u visini očiju, a ako već satima morate da sedite za ekranom u istom položaju, povremeno ustanite i istegnite se. Vrat će vam biti zahvalan.