Ja sam KARDIOLOG sa 40 godina iskustva i evo zašto NIKADA NE BIH KUPILA paradajz u flaši i ceđeni nar - deda mi je doživeo 107.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u svetu, a statistika govori da je i u našoj zemlji situacija ista. To je loša vest. Prilično. Srećom, postoji i dobra - da prevencija postoji. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola faktora rizika igraju ključnu ulogu u tome. Postujući u emisiji "Blic Zdravlje", profesorka doktorka Snežana Bašić, ugledni internista kardiolog, otkrila je koje sve zamke treba izbegavati na tom putu i kako zaštiti srce od opasnosti koje mu prete.

Životne navike su, svakako, ono na šta treba obratiti najvie pažnje. O važnosti zdrave ishrane slušamo gde god se okrenemo - brojni stručnjaci obasipaju nas različitim savetima, ali šta je, u moru svega, zaista efikasno? Šta da jedemo, a, što je još važnije – šta da ne jedemo?

"Često govorim da je došlo vreme potpunog gubitka zrdavog razuma. Pominju se razne popularne namirnice koje nisu bile dostupne našim bakama i dekama. U mojoj porodici su mnogi bili dugovečni – jedna baba je živela 104 godine, deda 107 – i stalno su išli na pijacu i kupovali ceđeni nar i kurkumu, jelda?", kaže doktora Bašić uz osmeh.

"Dajte, ljudi, dokle će vam nutricionisti govoriti kako da se hranite, a lajfkoučevi kako da živite? Pa, šta ste vi, tabula raza? Ništa ne znate? Prvo, ja nikad ne bih kupila ceđeni nar. Ni paradajz mleveni. Zašto? Nemam ruke, nemam mašinu? Zar ne mogu to i sama da uradim kod kuće? Jesmo toliko lenji, da neko treba to da nam cedi? Zar treba jedan dvadesetpetogodišnjak da me uči kako da se hranim? Da neko kaže da med ne treba unositi ujutru na prazan stomak zato što je bogat šećerom? Pa, baš naprotiv! Znate kako su babe nekad mutile šećer u vodi za srce kad bi osetile da im nije dobro? To je najbrža energija koju dobijate, a ona vam ujutru treba."

Doktorka Snežana Bašić pomenula je ceđeni nar: "Ne znate da li je u tom voću bilo plesni kada ga je neko tamo cedio. Morali biste sami da pogledate i proverite. A plesni mogu da budu kancerogene. Uvek je bolje jesti voće u sirovom obliku, nego ceđeno, zbog vlakana. Znate kad ljuštimo pomorandžu, pa se deca mršte na one bele trakice koje često uklanjamo... Ali, ne treba ih sklanjati, jer to su vlakna, koja su neophodna crevima i digestivnom traktu, a smanjuju i nivo holesterola."

Na pitanje koliko često treba kontrolisati krvnu sliku i šta je to što loše utiče na dobar holesterol, doktorka Snežana Bašić prisetila se jedne pozitivne stvari - da su nekada postojali obavezni sistematski pregledi u radnim organizacijama, bar jednom godišnje.

"Lipidni status treba kontrolisati, čak i najmlađi, pogotovo sada, jer nažalost ima dosta gojazne dece koja jedu brzu hranu. Ako su dozvolili da se stavljaju kancerogene materije u mleko za bebe, kao konzervansi, o čemu dalje da govorimo? Da, svakako treba kontrolisati krvnu sliku."

"Ukupna vrednost holesterola uopšte skoro da nije bitna. Ta gornja vrednost ne govori puno. Znate šta govori mnogo? Ono što se ne radi. Tražim da mladi ljudi i stručnjaci uključe mozak i zapitaju se šta je dobro, a šta nije. Za stvaranje moždane mase je neophodna masnoća, ali i kasnije za funkcionisanje, za transmitere, koje ima i srce. Transmiteri prenose informacije ka mozgu. Naučno je dokazano da u srcu postoji 40.000 neurona. Srce praktično ima sopstveni mozak, i nije mu dobro uskratiti hoesterol."

"Ja ljudima radim lipoproteine, tada vidim kakva je situacija zaista. Nekada je gornja granica holesterola bila 6,1. Danas je 5,1. Zašto? To je samo jedan od faktora rizika. Ako imate dobar krvni pritisak, ako se krećete, ako imate dobar nivo šećera u krvi, vama atakuju na ishranu. Kad čujem "uzmite grčki jogurt", meni dođe da iskočim iz kože! Zato što taj jogurt nije jogurt. Obratite pažnju šta je u sastavu - to više nije mleko, samim tim ni jogurt. Tu su palmina mast, palmino ulje – masnoće koje mi ne varimo dobro. Ima i mnogo skroba. A onda vam kažu da isključite prirodni med, supstancu koja u sebi ima prirodne imunomodulatore. Med sadrži neupterin, čudesnu supstancu, najbolji imunomodulator na svetu, koju niko u farmaceutskoj industriji nije uspeo da sintetiše."

Doktorka Snežana Bašić poručila je i da pogledamo u prošlost, jer bismo baš tamo mogli da nađemo prave odgovore na pitanja o načinu ishrane.

"Osvrnite se, setite se šta su jeli vaši preci i kako su živeli. Pa, radite to! Pogledajte model koji je bio dobar, pa ga kopirajte. Ne verujte onima koji će vam se predstaviti kao veliki stručnjaci, a imaju 25 ili 30 godina. A vi imate 60. I onda vam kažu da isključite med iz ishrane, umesto da koristite znanja odvajkada, jer ta drevna učenja su, izgleda, bila poptuno ispravna."