GREŠKA koju mnogi prave kad pođu u krevet može dramatično da POVEĆA RIZIK OD SRČANIH BOLESTI: Da li ste i vi u rizičnoj grupi?

Da li ste navikli da zaspite sa uključenim televizorom ili koristite noćno svetlo? Spavanje uz upaljeno svetlo može da poveća rizik od smrti od srčanih bolesti, tvrdi istraživanje koje su sproveli američki i australijski naučnici. Oni su pratili gotovo 90.000 Britanaca i naveli da poremećaj koji svetlo izaziva u prirodnom telesnom satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, može da bude poguban za srce.

Ispitanici su tokom spavanja nosili senzore za svetlo na zglobu ruke. Tokom gotovo decenije praćenja, istraživači su mapirali izloženost svetlu tokom noći i povezali je sa dijagnozama različitih vrsta srčanih bolesti, uključujući koronarnu bolest srca, srčane udare, srčanu insuficijenciju, atrijalnu fibrilaciju i moždane udare. Utvrđeno je da su oni koji su bili izloženi većoj količini svetla tokom noći imali veći rizik od razvoja svih pet stanja, bez obzira na dužinu ili kvalitet sna.

Spavanje uz svetlo povećava rizik i od moždanog udara

Učesnici sa najvećom izloženošću svetlu imali su 56 odsto veću verovatnoću da razviju srčanu insuficijenciju i 47 odsto veću verovatnoću da dožive srčani udar, u poređenju sa onima koji su spavali u mraku. Takođe su imali 32 odsto veći rizik od razvoja koronarne bolesti srca i 30 odsto veći rizik od moždanog udara.

Naučnici su takođe utvrdili da su žene sa velikom izloženošću noćnom svetlu sklonije koronarnoj bolesti srca nego muškarci.

Pišući u časopisu JAMA Network Open, naučnici su naveli:

"Izloženost svetlu tokom noći bila je značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti kod osoba starijih od 40 godina. Izbegavanje svetla noću može biti korisna strategija za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti."

Prigušeno svetlo slabo utiče na cirkadijalni sistem

Profesor Frenk Šir, neuronaučnik iz bolnice Brigham and Women’s u Bostonu i koautor studije, rekao je i sledeće:

"Kad je reč o izloženosti svetlu tokom noći, nema nikakvih loših strana u tome da se spava u mraku, osim korišćenja slabog svetla radi bezbednog ustajanja iz kreveta. Ako imate osobu koja je u riziku od kardiovaskularnih bolesti ili nekoga ko pati od nesanice, postavljanje pitanja o izloženosti svetlu noću i preporuka da se spava u mraku može biti posebno važno. Ne mora nužno da bude potpuni mrak.

Kad razmišljamo o cirkadijalnom sistemu, znamo na koji intenzitet svetla telesni sat reaguje. Ako je svetlo veoma slabo, ali i dalje možete da vidite okolinu, to ima minimalan uticaj na vaš cirkadijalni sistem."

Dr Danijel Vindred, istraživač saradnik za zdravlje sna na Univerzitetu Flinders u Adelejdu, dodao je:

"Očekivali smo da će biti nekog efekta, ali videti skoro 60 odsto povećan rizik od srčane insuficijencije uz jako noćno svetlo – jačina efekta nas je iznenadila. Po značaju počinjemo da se približavamo drugim faktorima rizika. Naše razmišljanje je da svetlo remeti cirkadijalne ritmove, što dovodi do poremećenog fiziološkog stanja. Ako ove ritmove remetite dovoljno dugo, hronično, moguće je da time povećavate rizik od kardiovaskularnih bolesti."

Ljudi, prema podacima Fondacije za san, obično zaspe u roku od 10 do 20 minuta nakon gašenja svetla.

Anketa na 2.000 ljudi, koju je sprovela organizacija The Sleep Charity, pokazala je da devet od deset osoba ima neki problem sa snom, dok se svaki drugi upušta u rizična ili opasna ponašanja kada ne može da zaspi.

Stručnjaci već dugo savetuju da buđenje tokom noći ne znači nužno da imate nesanicu. Ipak, nedostatak sna nosi posledice – od razdražljivosti i smanjene koncentracije kratkoročno, do povećanog rizika od gojaznosti i dijabetesa.

Pogledajte BONUS VIDEO: