DOŽIVETI STOTU: Najdugovečniji ljudi žive na Okinavi, a ovo je TAJNA NJIHOVE ISHRANE i dobrog zdravlja

U zemlji samuraja i izlazećeg sunca uspešno se balansira između tradicije i izazova modernog doba, a i tamošnja medicina savršeno održava ravnotežu između drevnih metoda i najsavremenije tehnologije. Da, Japan je posebna filozofija i planeta za sebe, reći će vam svako ko je imao priliku da ga poseti, a disciplinovani narod sa krajnjeg istoka azijskog kontinenta verovatno se upravo zahvaljujući tom drugačijem pogledu na život i poštovanju svega oko sebe i nalazi na vrhu liste najdugovečnijih.

Okinava, tropski arhipelag na dalekom jugu, bliži Tajvanu nego ostatku Japana, sastoji se od 160 ostrva. Može da se pohvali toplim letima, blagim zimama, čistim morem koje pleni najneverovatnijim plavim nijansama, dugom istorijom i ljubaznim stanovnicima koji ruše rekorde u prosečnoj starosti, a spadaju i među najzdravije ljude na planeti.

Verovatno ste se bezbroj puta zapitali u čemu je tajna glatke kože japanskih žena, njihove energije i porcelanskog tena? Iako genetika i geografija igraju određenu ulogu, duboko ukorenjene životne navike koje potiču iz vekovnih tradicija ove po svemu impresivne zemlje čine ključ za njihovu dugovečnost i vitalnost.

Najzdraviji ljudi na planeti

Ukoliko ne želite da znate šta znači reč starenje, o zdravlju morate voditi računa od malih nogu, poručuju iz jedne od pet originalnih "plavih zona" (ostale četiri su Sardinija, poluostrvo Nikoja u Kostariki, grčka Ikarija i Loma Linda u Kaliforniji).

U knjizi "Okinava – najdugovečniji ljudi na svetu", koju su u saradnji sa stručnjacima iz Ministarstva zdravlja Japana napisali dr Makoto Suzuki i Bredli i Kreg Vilkoks, predstavljen je način života ostrvljana, a autori su potkrepili svoje zaključke naučnim istraživanjima i obimnom dokumentacijom koja obuhvata poslednjih stotinak godina.

Japanci su ishranu pretvorili u svojevrsnu umetnost življenja - njihovi taniri su oličenje nutritivnog bogatstva. Iako je zvezda tradicionalne trpeze u Zemlji izlazećeg sunca riba, od koje prave mala remek-dela puna omega-3 masnih kiselina, na Okinavi ova namirnica čini tek delić ishrane, baš kao meso i morski plodovi.

Uglavnom konzumiraju povrće, prvenstveno slatki krompir, šargarepu, bundevu, ali i bambus, papaju i morske alge, čiji antioksidansi, između ostalog, imaju moć da uspore proces starenja.

Suši - šta to beše?

Na meniju su i žitarice (proso, pšenica), pirinač, soja, tofu, edamame, tropsko voće u manjim količinama, a najpopularniji napitak je čaj od jasmina. Sake treba izbegavati, mada nije zabranjen. Prerađeni i mlečni proizvodi, crveno meso i jaja praktično ne postoje, dok je ulje i puter najbolje potpuno izbegavati.

Dijeta otprilike izgleda ovako: do 60 procenata ishrane čini povrće, oko 30 posto proizvodi od žitarica, dok ostalo odlazi na soju i ribu. Upravo ovakva kombinacija hrane bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima pomaže telu da se bori protiv oksidativnog stresa, povezanog sa starenjem, a i stopa bolesti poput raka, dijabetesa, srčanih bolesti i demencije znatno je niža.

"Jedi dok ne budeš 80 posto sit"

No, nije samo ishrana tajna dugovečnosti stanovnika ovih ostrva. Vežbanje, fizička aktivnost, meditacija i život u savršenoj harmoniji sa prirodom takođe su uključeni u svakodnevicu dugovečnih Okinavljana. Praktikuje se i princip "hara hachi bu", drevna konfučijanska mudrost koja u prevodu znači "jedi dok ne budeš 80 posto sit".

To nije klasična dijeta, već svesna praksa osluškivanja tela i kontrole unosa hrane koja se često navodi kao jedan od recepata za dug život i dobro zdravlje. Mozgu je potrebno oko 20 minuta da registruje signale sitosti iz želuca. Kada jedemo brzo, često preteramo i unosimo više kalorija pre nego što organizam shvati da je pun. "Hara hachi bu" nas uči da prestanemo da jedemo kada osetimo da više nismo gladni, umesto da čekamo onaj neugodni osećaj težine u stomaku.

Osim svega nabrojanog, Okinavljani su, kao uostalom i većina Japanaca, majstori samokontrole i odlično znaju kako da stres drže dalje od sebe, a prirodu – što bliže sebi.