Ana je 20 puta tražila pomoć zbog OBILNIH MENSTRUACIJA, a lekari tvrdili da je to menopauza! Sedam godina kasnije saznaje da ima RAK: "Da nisam insistirala, sad bih bila mrtva"

Istina je, međutim, bila mnogo mračnija – Ana je bolovala od retke vrste raka materice, odnosno endometrijalnog stromalnog sarkoma (ESS) u četvrtom stadijumu.

"Niko me nije shvatao ozbiljno"

Njeni problemi sa obilnim krvarenjima počeli su još u pubertetu, kada su joj doktori sa samo 15 godina prepisali pilule za kontracepciju ne bi li ublažili simptome. Međutim, pravi problemi su nastali nakon porođaja 2016. godine.

- Menstruacija mojih prijateljica bi trajale nekoliko dana, ali bi me moja ostavljala isceđenom i iscrpljenom punih sedam dana - priseća se Ana.

Kada je u septembru 2017. godine otišla kod lekara opšte prakse zbog bolova u leđima i karlici, naišla je na zatvorena vrata.

- Ali rečeno mi je da su moji simptomi posledica mojih godina. Tada sam imala 36 i da su normalni nakon porođaja zbog promene nivoa hormona - navodi ona.

Njeno stanje se drastično pogoršavalo, a javili su se i ozbiljni stomačni problemi.

- Već neko vreme sam imala problema sa crevima, ali su oni postepeno postajali sve teži. Sve što bih pojela prošlo bi pravo kroz mene. Jednom su bolovi u stomaku bili toliko jaki da sam se onesvestila. Tokom jednog pregleda rečeno mi je da je u pitanju IBS (sindrom iritabilnog creva)“, objašnjava Ana.

Borba sa bolovima odrazila se i na njeno psihičko stanje, koje je tokom pandemije 2020. godine dostiglo kritičnu tačku.

- Moje menstruacije bi mi oduzele više od dve nedelje svakog meseca, nedelju dana teških promena raspoloženja, praćenih drugom nedeljom krvarenja. Kada bi mi menstruacija konačno počela, osetila bih olakšanje jer bi mi se raspoloženje popravilo - priseća se ona, dodajući i jedan od najtežih trenutaka: „Sećam se da sam stajala na vrhu stepenica pitajući se da li treba da se bacim dole. Eto koliko sam se loše osećala neposredno pre menstruacije."

Nakon što su joj lekari ponovo rekli da su njeni simptomi posledica perimenopauze, što je test hormona ubrzo opovrgao, Ana je tek u februaru 2024. godine stigla do ginekologa.

- Objasnila sam sve specijalisti i preklinjala za histerektomiju, ali su samo rekli: "Pa ne može da bude baš tako loše, dođite ponovo za šest meseci. Bila sam toliko razočarana. Izgubila sam broj koliko sam puta tražila pomoć od doktora. Niko me nije shvatao ozbiljno - kaže Ana.

Prepisani su joj lekovi za smanjenje krvarenja i bolova, "Ali mi nisu pomogli. Osećala sam se tako izgubljeno."

Zlokobno otkriće: "Bila sam zapanjena"

Preokret se dogodio u avgustu 2024. godine kada je Ana primetila krv u stolici. Lekar je naložio hitne analize.

- Nedeljama kasnije dobila sam pismo u kojem je pisalo da sam na onkološkom putu. Bila sam zapanjena - ističe ona.

U oktobru 2024. godine podvrgnuta je kolonoskopiji i endoskopiji.

- Endoskopičar koji je obavio proceduru povukao me je u sporednu sobu i rekao mi da su videli nešto zlokobno u mom crevu - priseća se strašnog trenutka. Nakon CT i MRI skenera, usledila je stravična potvrda.

Lekari su joj objasnili da se rak sporo širio oko pet godina – upravo u periodu kada je Ana stalno tražila pomoć lekara.

- Razvio se u sluznici moje materice, skriven iza zida materice, jedini razlog zašto je pronađen je taj što se već proširio. Bili smo ljuti i slomljenog srca zbog toga što odjednom imam neizlečiv rak. Obilno krvarenje, iscrpljenost, promene raspoloženja, bolovi u karlici i problemi poput IBS-a koji su se neprimetno pojavili nakon porođaja, pogoršavajući se u godinama koje su usledile, odjednom su dobili smisao - navela je ona.

Potresan oproštaj od sina pred tešku operaciju

Ani je rečeno da mora na operaciju, a kako bi zaštitili svog tada osmogodišnjeg sina Harija, odlučili su da mu ne kažu surovu istinu.

- Odlučili smo da mu ne kažemo da imam rak, već da "moram da popravim svoju guzu". Bila sam prestravljena da će izgubiti mamu, pa sam mu poslala svaku uspomenu koju sam imala na nas zajedno. Slala sam mu glasovne poruke da ne bi zaboravio moj glas, fotografije nas svih, pesme koje smo nekada pevali jedno drugom pred spavanje i našu posebnu izreku: "Volim te do beskraja i nazad" - emotivna je Ana.

Operacija od 11 sati i novi početak

U decembru 2024. godine, Ana je podvrgnuta operaciji koja je, umesto planirana četiri, trajala punih 11 sati, jer se rak proširio više nego što se očekivalo. Hirurzi su izveli radikalnu histerektomiju i uklonili delove debelog creva, žučnu kesu i okolna tkiva kako bi joj spasili život.

- Bila sam na odeljenju deset dana tokom Božića 2024. godine. Džim, Hari i moji roditelji su došli u posetu na Božić, a medicinske sestre su mi pomogle da obučem svoju prazničnu pidžamu preko svih onih cevčica. Osećala sam se tako srećnom što sam živa i nisam mogla da prestanem da se smešim, uklonili su sve - prepričava Ana.

Sada, nakon zvanične dijagnoze ESS-a niskog gradusa u stadijumu 4a, Ana je oslobođena od raka. Prati se na svakih šest meseci, ali joj trenutno nije potrebna nikakva terapija.

- Razumem da se rak vraća kod 40 do 50 odsto žena i da je petogodišnja stopa preživljavanja za ovaj stadijum 60 odsto. Sve što mogu da uradim je da živim za svaki dan. Obožavam svoj život, svog muža i Harija, koji sada ima devet godina. Nakon što sam se oporavila, rekla sam u svojoj ordinaciji opšte prakse kako osećam da su me godinama ignorisali i otaljavali. Da nisam nastavila da insistiram na odgovorima, sada bih bila mrtva - zaključila je ona.