"Alergična sam na vodu - suze mi izazivaju bolne rane. Umivam se JEDNOM MESEČNO, ne smem ni da se oznojim ni da pokisnem"

– Akvagena urtikarija utiče na skoro svaki deo mog života. Lice perem vodom samo jednom ili dva puta mesečno jer čak i to može da izazove bolnu reakciju. Većinu dana oslanjam se na sredstva za čišćenje koja se ne ispiraju i proizvode za negu kože bez vode – objašnjava Kimberli.

"Ne pijem običnu vodu, izaziva mi mučninu"

Ako je napolju vruće, vlažno ili izgleda kao da će pasti kiša, Kimberli mora dobro da razmisli da li joj se uopšte isplati da napusti kuću. Kada njena koža dođe u kontakt s vodom, makar i na nekoliko sekundi, po telu joj izbijaju crveni plikovi koji peku i svrbe.

– Nešto tako jednostavno kao što je znojenje može da me ostavi prekrivenu plikovima. Ne pijem običnu vodu jer mi izaziva izuzetnu mučninu, pa se hidriram drugim napicima i hranom koju bolje podnosim – objašnjava Kimberli.

U najtežim slučajevima, otok je toliko ozbiljan da su joj potrebne hitne medicinske intervencije.

Lekari su mislili da izmišlja, smejali joj se u lice

Njeni mučni simptomi pojavili su se kada je imala oko 12 godina, ali je prošlo više od decenije pre nego što je konačno dobila pravu dijagnozu.

– U početku su svi mislili da reagujem na sapun, šampon ili nešto u vodi. Vremenom sam shvatila da nisu u pitanju proizvodi, već sama voda – objašnjava Kimberli.

Lekarima je njeno stanje bilo potpuno nepoznato, a mnogi su sumnjali u Kimberline reči, pretpostavljajući da preuveličava ili da jednostavno "ne želi da se kupa". Neki su se čak i smejali njenoj tvrdnji da je alergična na vodu.

– Bilo je to neverovatno dehumanizujuće. Postavljanje dijagnoze konačno je učinilo da se osećam kao da nisam luda. Dobila sam ime za nešto što je godinama uticalo na moj život, ali saznanje da nema leka bilo je srceparajuće – iskrena je ona.

"Najbolnije je što gubim slobodu"

Ova nemilosrdna bolest uskraćuje joj normalno majčinstvo jer ne može slobodno da se igra sa decom napolju tokom vrelih dana zbog znojenja, niti sme da ih vodi u vodene ili zabavne parkove bez straha od nesnosnog bola.

– Neke uspomene o kojima roditelji sanjaju da će ih stvoriti sa svojom decom jednostavno za mene nisu moguće. Ponekad se osećam kao da je svet osmišljen oko nečega što moje telo ne može da podnese – sa tugom kaže Kimberli.

Zbog svog stanja često se oseća kao teret svojoj porodici, a svoju svakodnevicu deli na društvenim mrežama kako bi podigla svest o retkim i "nevidljivim" bolestima, s obzirom na to da joj ljudi često ne veruju i misle da se šali.

– Najveći problem nije to što sam alergična na vodu, već gubitak slobode koji dolazi s tim. Voda je nešto o čemu većina ljudi nikada ne razmišlja dvaput. Za mene je to nešto o čemu moram da razmišljam svakog bogovetnog dana – zaključuje Kimberli.