Ako u trudnoći PIJETE ČAK I MALO ALKOHOLA, vaše dete će vrlo verovatno RAZVITI OVE PROBLEME, tvrdi nova studija: Posledice nimalo nisu naivne

Istraživači Meri Šnajder i Aleksandar Konvers otkrili su da izloženost alkoholu pre rođenja može trajno da promeni način na koji funkcioniše centar za zadovoljstvo u mozgu, što kasnije u životu povećava sklonost ka rizičnom konzumiranju alkohola i potencijalnoj zavisnosti, prenosi "Dejli Mejl".

Istraživanje sprovedeno na majmunima

Studija je sprovedena na rezus majmunima, vrsti čiji su mozak, biologija i ponašanje mnogo sličniji ljudima nego kod laboratorijskih glodara, zbog čega se ovakvi rezultati smatraju posebno važnim za razumevanje ljudskog razvoja.

Naučnici su trudne ženke majmuna podelili u tri grupe. Jedna grupa bila je izložena umerenim količinama alkohola tokom trudnoće, druga blagom ali ponavljanom stresu, dok je treća bila izložena i alkoholu i stresu.

Njihove mladunce pratili su godinama, sve do odraslog doba, a zatim analizirali hemijske promene u mozgu i posmatrali kako se ponašaju kada prvi put dobiju pristup alkoholu. Rezultati su pokazali ozbiljne promene u dopaminskom sistemu mozga - mreži koja kontroliše osećaj zadovoljstva, motivacije i nagrade.

Najizraženije posledice primećene su upravo kod potomaka koji su bili izloženi alkoholu još u materici.

Kada su kao odrasli prvi put dobili alkohol, pili su ga brže od ostalih majmuna, što ukazuje na veću sklonost ka rizičnom obrascu pijenja i slabijoj kontroli unosa alkohola.

Primetne razlike u funkcionisanju mozga

Posebno zabrinjava to što su naučnici uspeli da primete razlike u funkcionisanju mozga mnogo pre nego što su životinje prvi put probale alkohol. Drugim rečima, predispozicija za problematično konzumiranje alkohola mogla bi da nastane još pre rođenja.

Nakon što bi počeli da piju, alkohol je dodatno menjao rad mozga, stvarajući začarani krug između hemijskih promena i ponašanja.

Autori studije smatraju da ovo može pomoći da se objasni zašto neki ljudi mogu povremeno da piju bez problema, dok drugi mnogo brže razvijaju zavisnost.

Mozak traži alkohol da bi osetio zadovoljstvo

Kod određenih osoba, kako navode istraživači, sistem za nagradu u mozgu može da reaguje drugačije na alkohol. Vremenom mozak počinje da proizvodi manje prirodnih signala zadovoljstva i sve više "traži" alkohol kako bi osoba ponovo osetila isti efekat.

Zbog toga svakodnevne stvari koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo postaju manje važne, dok alkohol postaje prioritet.

Studija je objavljena u stručnom časopisu "Journal of Neuroscience", a naučnici naglašavaju da su promene izazvane alkoholom u trudnoći bile vidljive i godinama kasnije, mnogo pre prvog kontakta sa alkoholom.

Iako prenatalni stres sam po sebi nije doveo do većeg konzumiranja alkohola, istraživači upozoravaju da i on može povećati rizik od emocionalnih i bihevioralnih problema kasnije u životu.

Posledice alkohola u trudnoći

Lekari već dugo upozoravaju da konzumiranje alkohola tokom trudnoće može izazvati ozbiljna i trajna oštećenja kod deteta poznata kao fetalni alkoholni sindrom i poremećaji fetalnog alkoholnog spektra (FASD).

Alkohol prolazi kroz placentu i remeti razvoj fetusa u ključnim fazama trudnoće. Posledice mogu uključivati usporen rast, oštećenja organa, karakteristične promene na licu, probleme sa učenjem, pažnjom, pamćenjem i procenjivanjem.

Stručnjaci ističu da ne postoji bezbedna količina alkohola tokom trudnoće, niti "sigurno vreme" kada bi alkohol mogao da se konzumira bez rizika. Zbog toga zdravstvene organizacije širom sveta preporučuju potpuno izbegavanje alkohola tokom cele trudnoće.

Bonus video: