Da li su žene u obavezi da nose MARAMU U CRKVI? Sveštenik odgovorio na pitanje koje muči mnoge vernice, objašnjenje bi moglo da vas IZNENADI

Od biblijskih vremena, pokrivanje glave žene se doživljava kao znak njene pokornosti Božjem poretku, kao simbol skromnosti i poštovanja. Mnoge vernice smatraju da je marama obavezna i da treba da bude sastavni deo odeće kada se ide u crkvu. Međutim, važno je razumeti da je to više kulturološki običaj nego dogma.

Stavovi prema pokrivanju glave razlikovali su se u različitim epohama i lokalnim crkvama. U Srbiji, Rusiji, Grčkoj i ostalim pravoslavnim zemljama mnoge crkve održavaju ovu tradiciju, ali ne smatraju svi sveštenici da je i strogo obavezno.

Kada je jedna grčka blogerka upitala sveštenika da li su žene u obavezi da nose marame i pokrivaju glave u crkvi, on je odgovorio da "ni marama ni suknja ili pantalone ne mogu dovesti osobu u Carstvo Božje". Naglasio je da živimo u 21. veku i da su najvažnije stvari za vernika pobožno ponašanje, iskrena molitva i poštovanje svetinja. Odeća je sekundarna.

Podsetio je i da su vrata Božjeg doma otvorena svima kojima je On potreban i koji žele da uđu i mole se. Nijedan sveštenik ne bi izbacio ženu iz crkve zato što nije pokrila glavu, sve dok je njeno ponašanje pristojno. Važno je da osoba dođe u crkvu zbog poziva svoje duše, a ne da bi ispunila nečija očekivanja.

Uostalom, ako se plašite kako bi neko mogao da reaguje, mnoge crkve imaju korpu sa maramama na ulazu, pa je možete privremeno pozajmiti. Ako ne, samo uđite takvi kakvi jeste. Vaša molitva je najvažnija, istakao je sveštenik.

Blogerka mu se požalila i na neke starije žene koje su osuđivale mlađe jer nisu nosile marame. Prekorevale su ih, čak se ponašale grubo. Sveštenik je, međutim, istakao da starija generacija nema pravo da preuzima ulogu sudije. "Osuđivanje i držanje predavanja drugima je greh gordosti, svaka osoba je odgovorna za svoje postupke pred Bogom".

Ukoliko čujete prekore upućene vama, ne upuštajte se u svađu. Smireno odgovorite da ste došli da se molite, a ne da se takmičite u pobožnosti. Ili još bolje, jednostavno ih ignorišite. Usredsredite se na svoju molitvu i razlog zbog kojeg ste u crkvi. "Ne sudite, da ne budete suđeni", podsetio je sveštenik. Vrata crkve su otvorena svima.

Uprkos slobodi, napomenuo je da je marama i dalje preporučljiva u određenim situacijama. Na primer, tokom pričešća, venčanja i drugih svetih tajni koje zahtevaju posebno poštovanje. Takođe, ako idete u manastir ili na službu, najbolje je da proverite lokalne običaje: u nekima je pokrivanje glave ustanovljena norma.

Najvažnije je da je odeća pristojna i skromna. To podrazumeva pokrivena ramena, suknje/haljine do kolena ili duže pantalone, a maramu nije nužno vezati ukoliko pravila tog mesta ne nalažu drugačije.

Nošenje marame u pravoslavnoj crkvi je stvar običaja i lokalne tradicije, a ne stroga teološka obaveza. Vera, mir, dobra dela i poštovanje prema drugima su ono što je važno. Bog vidi vašu dušu, a ne maramu.