Pitali smo sveštenika čemu zaista služi i kako se koristi BOGOJAVLJENSKA VODICA: Mnogi žive u ZABLUDI, ovo svaki pravoslavac mora da zna

Otac Gligorije Marković, paroh crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, istakao je da se bogojavljenska vodica pije sa verom i poverenjem u Boga, a ne kao neka vrsta čudotvornog napitka. "Voda se koristi za šta god poželimo vezano za nas. Znači da je pijemo u veri da je Bog onaj koji je naše zdravlje, da je Bog onaj koji nam je neophodan, jer je istinita voda živa u njemu. Istovremeno, ona je naše pravo ukrepljenje".

Prema Markovićevim rečima, vodica se može koristiti u svakoj prilici kada čovek oseća telesnu ili duhovnu slabost. "Ta voda se koristi za svaku našu nemoć i za svaku našu slabost i ona se čuva tokom cele godine i upotrebljava u bilo kojoj prilici u kojoj želimo sebe da okrepimo na telesni način, ali prevashodno duhovno", objašnjava naš sagovornik.

"To nije neka magija, ne, nećemo postati superheroji ako je popijemo, to je voda koja je neprekidno svedočanstvo toga da je Bog onaj koji učestvuje u životima ljudi koji ga prizivaju". Otac Gligorije dodao je i da bogojavljenska vodica nema natprirodna svojstva u smislu da će onaj ko je pije dobiti vanredne moći, već da je njena svrha duhovno okrepljenje i osnaženje vere.

Govoreći o tome da li bogojavljenska vodica može da se pokvari, sveštenik je istakao da je ključ u načinu na koji joj se pristupa.

"Ono što je bitno je da toj vodi pristupamo s verom i kada joj pristupamo tako onda ona sigurno postaje deo našeg života u Bogu. Mi verujemo da gde god je Bog prisutan ne postoji ništa što bi moglo da naudi životu jer je Bog sam život", rekao je Marković.

"Vodicu uvek treba da popijemo. Nema razloga da nam ostane i nema razloga da je čuvamo", rekao je, dodajući da nema potrebe ostavljati je "za neke buduće dane", već da je treba piti kada osećamo potrebu za duhovnim i telesnim okrepnjenjem.

Pogledajte ceo razgovor sa ocem Gligorijem:

Na kraju je poručio vernicima da bogojavljensku vodicu koriste sa verom, smireno i bez sujeverja, podsećajući da ona nije sama sebi cilj, već podsetnik na prisustvo Boga u životu čoveka i na važnost lične vere i molitve.