Sutra slavimo SVETOG JOVANA, jednu od najvećih srpskih slava, a evo da li je GREH PITI RAKIJU I ŠTA TREBA ODNETI NA POKLON domaćinu: Ove teme ni za živu glavu NE POMINJITE za trpezom

Odgovore na ova pitanja dao je prečasni jerej hadži inž. Željko Jovanović, koji ističe da je suština slave u duhovnosti, a ne u preterivanju i formi. Ovo su neka od pravila ponašanja na slava koja važe i za proslavu Svetog Jovana Krstitelja.

Alkohol na slavi nije greh

Jedna od večitih dilema jeste da li je prikladno služiti alkohol na slavama, a pogotovo na onim posnim. Prečasni Jovanović kaže da u tome nema ničeg spornog, ako se poštuje osnovni princip umerenosti.

"Nije greh poslužiti naše ljude nekom domaćom rakijom ili nekim alkoholom ako znamo da je taj gost pristojan i da će se on zaista poslužiti tim što je Gospod dao, da se neće napiti i da to neće izazvati neki kontraefekat."

On naglašava da problem ne leži u samom piću, već u načinu na koji se ono koristi.

"Poslužiti alkohol, kao ni ništa što je Gospod stvorio, nije zlo samo po sebi, nego je zloupotreba naša toga. Nikakav problem nije da neko popije čašicu, dve, ali ako će neko popiti dve litre pa napraviti problem, onda to nije to."

Gosti se danas pozivaju

Još jedno pitanje koje često izaziva rasprave jeste da li se na slavu Svetog Jovana ide samo po pozivu ili je u redu doći nenajavljen. Prečasni Jovanović kaže da je savremeni običaj jasan.

"U današnje vreme važi običaj da naše goste pozivamo na slavu i da nam se oni odazovu."

Ipak, dodaje da duh slave podrazumeva otvorena vrata za svakoga ko dobronamerno dođe.

"Goste zovemo na slavu, ali ne treba odbiti nekog putnika namernika koji nam je došao na slavu."

Posebno ističe odgovornost prema hrani koja se sprema.

"Mnogo hrane se nažalost baca i to nikako ne smemo da dozvolimo jer ta sva hrana je ipak blagoslovena."

Zato savetuje da se višak ne baca, već podeli.

"Dobro je da hranu koja nam ostane od posta i od slave udelimo sirotinji, da udelimo prosjacima ili da odnesemo u našu parohijsku crkvu u nedelju da se posluže parohijani posle svete liturgije na agape."

Podseća i da se slavski kolač i žito ne bacaju.

"Treba voditi računa da se slavskо žito pojede i da se slavski kolač takođe pojede."

Najlepši poklon domaćinu nije u kesi

Kada je reč o poklonima, prečasni Jovanović poručuje da domaćinu nije najvažnije šta ćemo doneti u ruci, već kako ćemo se ponašati u njegovoj kući.

"Domaćin se najviše raduje da mu donesemo najdraži poklon, a to je da ga ispoštujemo našim dolaskom, da dođemo na vreme, da ne kasnimo i da u toku slave ne budemo bezosećajni."

Posebno skreće pažnju na kulturu ponašanja.

"Dešava se da ljudi zadime celu sobu i uopšte ih ne zanima da li nekoj baki ili detetu smetaju cigarete. Ako već morate da pušite, izađite napolje, izađite na terasu, nemojte da maltretirate ljude oko vas."

Takođe upozorava na teme koje ne priliče slavskom stolu.

"Ne treba pričati političke teme, ne treba pričati ružne reči, ružne viceve, ne treba nikog omalovažavati, ne tračariti."

Umesto toga, naglašava da slava treba da bude duhovni događaj.

"Treba da se pročitaju žitija tog svetitelja, da se o tome prokomentariše, da se zapeva neka crkvena pesma, da se zaradujemo i da to zaista bude slava, a ne skup ljudi koji su došli da svom stomaku ugode."

Materijalni poklon, kako kaže, dolazi tek na drugo mesto.

"Materijalni poklon nije toliko bitan. Bitna je ta pozitivna energija koju ćemo preneti kada dođemo kod njih našim lepim ponašanjem."

Ako se nešto donosi, dobro je da bude promišljeno.

"Treba gledati da tačno znamo šta će kojoj porodici prijati. Ako imaju školsku decu, doneti nešto što će dete koristiti u školi ili duhovnu literaturu, molitvenik, vino dobro neko. Skromno, ali od srca."

Gde prestaju običaji, a počinje sujeverje

Na pitanje gde je granica između crkvenih običaja i narodnih verovanja, prečasni Jovanović daje jasan kriterijum.

"Sve ono što nas odvaja od crkve i sve ono što nas odvaja od suštine, možemo prepoznati da nije dobro i da nije blagosloveno."

Savetuје da se za svaku dilemu potraži odgovor u crkvi.

"Najbolje je da sve nedoumice koje imamo razgovaramo sa našim duhovnikom i našim sveštenikom i da pitamo za tačno određene običaje."

Podseća da su suštinski običaji uvek isti.

"Za svaki praznik važe ista pravila. To je da odemo na svetu liturgiju, da se pomolimo Gospodu, da obiđemo naše bližnje, da pomognemo sirotinji i onome kome treba pomoć."

Upozorava i na razne oblike sujeverja.

"Po selima su vračare i gatare mnoge ljude zaluđivale kako bi ih odvukle od crkve. Govorili su im da moraju da idu u šumu, da vežu crven konac i razna ta sujeverja koja nas samo odvajaju od suštine."

Bonus video: