VELIKI SVETAC KOG DANAS SLAVIMO ČINIO JE ČUDA: Tri godine nije sišao sa drveta, a veruje se da donosi POSEBAN BLAGOSLOV

Još za života važio je za čoveka koji je uspeo da pobedi telesne strasti strogim postom, neprekidnom molitvom i potpunim predavanjem Bogu. Bio je poznat po blagosti, smirenosti i dubokom poznavanju Svetog pisma, a svoj život je oblikovao po uzoru na velike svetitelje i pustinjske oce.

Njegov najneobičniji podvig vezuje se za bademovo drvo u blizini Soluna. Na njegovim granama proveo je pune tri godine, bez ikakvog zaklona, izložen suncu, kiši, vetru i hladnoći. Ljudi su mu svakodnevno dolazili po savet i utehu, a njegove reči mnogima su donosile mir i nadu.

Predanje kaže da mu se posle tri godine javio anđeo Gospodnji i saopštio da je Bog uslišio njegove molitve i podario mu smirenje koje je toliko dugo tražio. Tek tada je sišao sa drveta i nastanio se u maloj keliji koju su mu učenici podigli ispod badema, gde je nastavio da živi u molitvi i odricanju.

Čuda Svetog Davida Solunskog

Za ovog svetitelja vezuju se brojna čuda. Jedno od najpoznatijih govori o mladiću opsednutom nečistim duhom. Kada su ga doveli pred Davidovu keliju, počeo je da viče da ga nevidljivi oganj peče. Svetitelj je pružio ruku kroz mali prozor, blagoslovio ga i molitvom isterao demona.

Drugo čudo odnosi se na ženu koja je bila slepa. Posle iskrene molitve i znaka krsta kojim ju je blagoslovio, predanje kaže da joj se vid odmah vratio.

Stanovnici Soluna zamolili su Svetog Davida da ode u Carigrad kod cara Justinijana i zastupa njihove interese. Na put je krenuo sa dvojicom učenika, ali je unapred rekao da se živ neće vratiti u svoj grad.

Pred carem je učinio događaj koji je sve ostavio bez reči. Uzeo je užareni žar u ruke, stavio tamjan i okadio cara, a plamen ga nije ni najmanje opekao. Zadivljen prizorom, car Justinijan ukazao mu je veliko poštovanje i ispunio molbu zbog koje je došao.

Na povratku ka Solunu, kako je i prorekao, Sveti David se upokojio 548. godine, nedaleko od grada. Njegovo telo preneto je u Solun i sahranjeno u manastiru svetih mučenika Teodora i Merkurija, a predanje kaže da su njegove mošti ostale netruležne.

Molitva Svetom Davidu Solunskom

"U tebi se, oče, sigurno saču bogolikost, jer si uzevši Krst sledio Hrista. Delima si učio da se prezire prolazno telo i da se brine za besmrtnu dušu. Zato se i sada, Sveti Davide, duh tvoj raduje zajedno sa anđelima."

Verovanja i običaji

Narodno verovanje kaže da na današnji dan valja otići u crkvu, zapaliti sveću i uputiti iskrenu molitvu Svetom Davidu Solunskom za mir u domu, duhovnu snagu i Božju zaštitu. Veruje se da su posebno uslišene molitve koje se izgovore iskrenog srca i sa verom.