Sutra su LETNJE ZADUŠNICE: Sveštenici apeluju da NE PRETRPAVATE grobove hranom, a ovo OBAVEZNO uradite za dušu pokojnika!

Iako se kroz narodnu tradiciju odomaćio običaj iznošenja obilja hrane na groblja tokom zadušnica, sveštenici apeluju na vernike da se od toga odustane. Suština ovog dana nije u gozbama, već u dubokoj veri da molitva živih donosi utehu upokojenima.

Tri stvari odnesite na grob

Ono što bi zaista trebalo da pripremite jeste ono što se po pravilu donosi u crkvu: kuvano žito (koljivo) koje je simbol vaskrsenja i večnog života, malo vina i sveće. Kako se pravi žito za Zadušnice, saznajte u odvojenom tekstu.

Tog dana se rano ujutru odlazi na liturgiju i parastos, gde sveštenik vinom preliva žito, a nakon službe se odlazi na groblje. Važno je upaliti sveću pokojniku za večni mir, očistiti grob od uraslih biljaka i korova, te ga ukrasiti svežim cvećem.

Čak i ako niste u mogućnosti da ostavite cveće, najvažnije je pokazati brigu tako što će grob biti uredan.

Mistika starih narodnih običaja

Običaji za ovaj dan variraju od kraja do kraja Srbije i kriju neobična, pomalo zaboravljena verovanja:

U istočnoj Srbiji veruje se da sveća upaljena na zadušnice treba da gori sve do onih sledećih, jer ukoliko se ne upali, pokojnik će čitavu godinu provesti "u mraku". Takođe, u ovim krajevima se na ovaj dan izbegava bilo kakav rad sa vunom, a makaze se drže čvrsto zatvorene kako bi se simbolično "zatvorile i vučje čeljusti".

U vranjskom kraju sačuvao se običaj da se za dušu umrlih obavezno otpije voda iz posebnog bakarnog kotla koji je kupljen baš za tu priliku.

Kada je reč o ponašanju u kući, stara pravila nalažu da se zbog mira svih upokojenih taj dan strogo izbegavaju kućni poslovi, svađe, muzika i bilo kakvo veselje.

Snaga milostinje

Pored molitve, Crkva posebno naglašava važnost milostinje na ovaj dan. Veruje se da je izuzetno dobro pomoći siromašnima, podeliti im hranu ili dati prilog onima kojima je najpotrebniji, kao najlepše delo ljubavi i sećanja na preminule.