Danas slavimo DUHOVSKI PONEDELJAK: Ovu jednu stvar NIKAKO ne smete da uzmete u ruke, a stari kažu da ko danas radi CELE GODINE MU DUŠA NE MIRUJE!

Ovaj važan crkveni datum posvećen je Svetom Duhu, ali je u našem narodu neraskidivo povezan sa prirodom i kultom predaka. Smatra se da je na ovaj dan priroda ispunjena posebnom duhovnom energijom. Iz tog razloga, domaćini svoje domove ukrašavaju cvećem, travom i olistalim grančicama drveća poput lipe, bukve, leske i hrasta.

Ovaj ritual se sprovodi u uverenju da će zelenilo oterati zle sile, a ukućanima doneti plodnost, blagostanje i dobro zdravlje.

Odavanje pošte precima i običaj "ići u duše"

Narodno verovanje nalaže da duše preminulih na Duhovski ponedeljak borave među živima. Kako bi ih dočekali sa ljubavlju i poštovanjem, vernici odlaze na groblja, pale sveće i na grobovima simbolično ostavljaju hranu.

U zavisnosti od kraja, porodice ponekad prizivaju Božji blagoslov za svoje pretke pripremom žita (koljiva), vina i slavskog kolača, bez obzira na to što im nije slava. Pored toga, u južnim i istočnim delovima Srbije očuvala se tradicija poznata kao "odlazak u duše". Ovaj običaj podrazumeva da narod obilazi komšijske kuće, gde se hrana daruje i prima u ime pokojnika kako bi se njihove duše umilostivile.

Radovi i zabrane na praznik

S obzirom na to da je ovo dan za duhovnu sabranost i mir, zabranjen je rad u polju i obavljanje svih teških fizičkih poslova. Staro upozorenje kaže da osobi koja na Duhove radi, "cele godine duša neće mirovati". Zanimljiva zabrana postoji i u vezi sa jajima – u određenim krajevima se veruje da jaje ne treba uzimati u ruke kako se ne bi narušio mir duše unutar njega, jer je ono iskonski simbol života.

U savremeno doba, praznovanje Duhovskog ponedeljka se mahom preselilo u porodični dom. Vernici ga provode u tišini, moleći se, paleći sveće i donoseći simbolično zelenilo u kuću, prisećajući se svojih najmilijih.