Misteriozni SVADBENI RITUAL naroda sa Kosova i danas živi: Buduće mlade ŠTITI OD UROKA, deluje kao MAGIJA i nigde na svetu se ne može videti

Venčanje, jedan od najvažnijih i najsvetijih trenutaka u životu, predstavlja spoj ljubavi, tradicije i kulture. Svugde u svetu taj čin prate posebni običaji i verovanja, koji se prenose s kolena na koleno. Negde mladoženja gađa jabuku, negde mlada mora da ima "nešto novo, nešto staro, nešto pozajmljeno, nešto plavo", negde je "kupuju", a u selima Donje i Gornje Ljubinje i regionu Župe blizu Prizrena na Kosovu i Metohiji postoji jedinstvena svadbena tradicija koja opstaje stotinama godina.

U tom kraju pretežno žive Torbeši, islamska etno-religijska grupa koja govori makedonskim, srpskim (prizrensko-timočkim) i albanskim jezikom. Prema predanju, naziv je nastao zbog toga što su promenili veru – po jednima "za torbu urde", po drugima "za torbu brašna". Međutim, prema turskim izvorima, ime "torbeš" dolazi od persijske reči "torbekeš", što u bukvalnom smislu znači "torbar, torbarenje", i dobili su ga jer su po ulicama prodavali alvu, bozu i druge proizvode karakteristične za to područje. (Wikipedia)

Brojnost populacije je nepoznata, jer nisu priznati kao posebna kategorija u Severnoj Makedoniji. Zbog toga se uglavnom izjašnjavaju kao pripadnici turskog naroda, zatim albanskog, a u manjoj meri kao Makedonci. Prema nekim procenama, ima ih nekoliko desetina hiljada. Većinom su koncentrisani u zapadnom delu Makedonije, ali i u istočnoj Albaniji i nekim oblastima Kosova i Metohije.

Torbeši čuvaju svoju tradiciju i poštuju običaje koji mnogima "sa strane" deluju nestvarno. Među njima je i priprema mlade za venčanje. Najveću pažnju izaziva tehnika oslikavanja lica – specifična, komplikovana i magična u isto vreme. Nešto što se u ovom delu sveta retko viđa, ako se uopšte i može igde videti.

Pre ceremonije, na lice devojke nanosi se bela boja, a preko nje šare različitih nijansi koje imaju simbolična značenja: crveni motivi označavaju plodnost, plavi štite od nesreće, zlatni predstavljaju faze života. Ta posebna "maska" sa raskošnim ukrasima ima funkciju zaštite neveste i njene buduće porodice od uroka, a čuva je i od zlih sila na dan venčanja.

Ritual može da potraje nekoliko sati, tokom kojih mlada ne sme da jede, pije ili govori. No, sve je manje žena veštih ruku koje umeju da izvedu tu zahtevnu tehniku. Štaviše, danas ih ima tek nekoliko i uglavnom su starije životne dobi. Pored specifičnih ornamenata na licu, nevesta nosi i bogatu tradicionalnu nošnju koja ima ulogu venčanice, a posebna priča su detalji kojima se ukrašavaju glava i kosa.