Danas je OGNJENA MARIJA: Kažu da je ovo jedan od NAJOPASNIJIH DANA U GODINI, a evo šta se krije iza tog verovanja

Ognjena Marija se u narodu često naziva jednom od "ljutih svetiteljki", ali taj naziv ne znači da je svetiteljka stroga ili osvetoljubiva. Reč je o narodnom izrazu koji je nastao zbog perioda godine u kojem se praznik obeležava - u vreme velikih vrućina, suša, ali i snažnih letnjih oluja, gromova i nepogoda koje su nekada mogle da unište čitavu letinu.

Naši preci, čiji je život u velikoj meri zavisio od zemlje i roda, posebno su poštovali ove dane i ispunjavali ih običajima koji svedoče o suštini hrišćanske vere. Verovali su da tada treba biti posebno miran, zahvalan i pažljiv, jer priroda pokazuje svoju najveću snagu.

Ko je bila Ognjena Marija?

Ognjena Marija je narodni naziv za Svetu velikomučenicu Marinu, hrišćansku svetiteljku iz prvih vekova hrišćanstva. Prema predanju, zbog svoje vere pretrpela je mučeništvo, a u pravoslavnom svetu poštuje se kao velika zaštitnica i pomoćnica vernika.

Njen praznik mnogi doživljavaju kao dan kada se treba okrenuti molitvi, porodici i miru u domu.

Zašto se zove Ognjena?

Ime "Ognjena" narod je povezao sa vatrom, ognjem i silinom prirode. U vremenima kada nije bilo savremenih načina zaštite useva, jedan udar groma ili snažna oluja mogli su da unište sav trud uložen tokom godine.

Zbog toga se verovalo da na ovaj dan ne treba izazivati nesreću. U mnogim krajevima ljudi nisu radili teške poslove, nisu išli u njivu da kose i žanju, niti su započinjali velike poslove.

Dan se provodio mirnije – uz odmor, molitvu i zahvalnost za zdravlje i ono što porodica ima.

Koji običaji prate Ognjenu Mariju?

U narodu se verovalo da Ognjena Marija nije dan za velike kućne poslove. Žene su često izbegavale pranje veša, šivenje i druge naporne poslove, smatrajući da se praznik poštuje upravo time što se ne radi kao običnim danom.

Mnogi vernici danas odlaze u crkvu, pale sveće i mole se za zdravlje porodice, mir u domu i zaštitu od nevolja.

Posebna pažnja posvećivala se i vatri. Ljudi su bili oprezni sa ognjem, posebno tokom velikih letnjih vrućina, jer je verovanje bilo da se sa vatrom tih dana ne treba igrati.

Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Ognjenu Mariju?

Jedno od najrasprostranjenijih verovanja jeste da na ovaj praznik ne treba biti ljut, svađati se, vređati druge ili činiti bilo šta što narušava mir u kući.

Naši stari govorili su da se praznici ne poštuju samo neradom, već i ponašanjem – dobrim rečima, slogom i pažnjom prema bližnjima.

U nekim krajevima Srbije verovalo se i da vreme na Ognjenu Mariju može nagovestiti kakav će biti nastavak leta. Miran i vedar dan tumačio se kao dobar znak, dok su grmljavinu i oluje ljudi prihvatali kao podsetnik da prirodu treba poštovati.

Zašto se Ognjena Marija ubraja u "ljute svece"?

Ognjena Marija se u narodnom kalendaru često pominje zajedno sa Svetim prorokom Ilijom (2. avgust) i Blagom Marijom (4. avgust). Taj period narod je nazivao "ljutim danima", jer se vezivao za najnestabilniji deo leta, kada su nevremena bila česta i snažna.

Ipak, ova verovanja nisu nastala iz straha od svetitelja, već iz dubokog poštovanja prema veri, prirodi i životu koji je nekada u potpunosti zavisio od vremenskih prilika.

Danas, vekovima kasnije, Ognjena Marija ostaje jedan od praznika koji čuvaju uspomenu na stare običaje. Za mnoge je to dan molitve i vere, za neke porodična tradicija, a za sve podsetnik na mudrost predaka koji su znali da se neke stvari ne mere samo vremenom, već i poštovanjem.

Pogledajte BONUS VIDEO: