Srpska pravoslavna crkva 30. juna obeležava praznik Svetih mučenika Manuila, Savela i Ismaila, trojice rođene braće čija je nepokolebljiva vera ostala primer hrišćanske istrajnosti kroz vekove.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Tihona Amatunskog Čudotvorca, jednog od najpoštovanijih svetitelja poznatog po svojoj dobroti, isceljenjima i brojnim čudima.

Danas pravoslavni vernici proslavljavu jedan od najvećih praznika, Vidovdan, a širom Srbije nalaze se sveta mesta posvećana baš ovom velikom prazniku i samom knezu Lazaru. U podnožju Kučajskih planina u selu Senje nadomak Ćuprije smestila se najveća zadužbina upravo srpskog kneza Lazara Hrebljanovića koja je podignuta, kako se veruje, po nagovoru kneginje Milice koja je savetovala Lazara da podigne zadužbinu za spas svoje duše.

Vidovdan je jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj tradiciji, a vekovima ga prate brojni običaji i narodna verovanja. Pored istorijskog i verskog značaja, naši preci su posebnu pažnju obraćali na vremenske prilike tog dana, verujući da one nose simbolične poruke za naredni period.

Danas slavimo Vidovdan, jedan je od najvećih i po svetkovanju izuzetno očuvanih praznika iz stare narodne vere. Danas, kaže narodno predanje, treba započeti nešto od ručnih radova, poput pletenja i vezenja.

Vidovdan, koji se obeležava 28. juna, jedan je od najvažnijih datuma u srpskoj kulturi i tradiciji. Ovaj praznik nosi duboku simboliku, spajajući istorijske događaje i duhovne vrednosti. Od Kosovske bitke, Vidovdan je dan kada se sećamo prošlosti i kada vernici praktikuju mnoge običaje.

Vidovdan je jedan od najvećih srpskih praznika koji ujedno broji i najviše narodnih običaja, ali o njima drugi put… Sada vas vodimo putem naše istorije i tragom zadužbina kneza Lazara. Lazarica, Gornjak i Ravanica tri su velike srpske svetinje vezane za ime kneza Lazara i velike događaje iz naše istorije – iz prve je krenuo u Kosovski boj, nadomak druge je mesto gde je glasnik objavio narodu da je srpska vojska izgubila bitku na Kosovu, a treću je napravio sebi da mu bude grobna kuća.

Srpska pravoslavna crkva slavi sutra veliki praznik, Vidovdan, dan starog slovenskog božanstva Vida, zaštitnika vida i iscelitelja bolesti očiju. Važan datum u pravoslavnom kalendaru obeležen je brojnim običajima.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra Vidovdan, dan starog slovenskog božanstva Vida, zaštitnika vida i iscelitelja bolesti očiju. Više običaja prati ovaj važan datum u kalendaru.

Srpska pravoslavna crkva 27. juna slavi Svetog proroka Jeliseja, starozavetnog proroka koji je živeo 900 pre Hrista. Među pravoslavnim hrišćanima važi za svetitelja kojem bi se trebalo moliti za zdravlje i isceljenje.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog prepodobnog Onufrija Velikog, jednog od najpoštovanijih pustinjaka ranog hrišćanstva. Njegov život ostao je simbol potpune predanosti Bogu, molitve i odricanja od svega prolaznog, a narodna verovanja kažu da je upravo današnji dan posebno pogodan za molitvu za zdravlje, mir u domu i duhovnu snagu.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen prepodobnom Petru Atonskom, jednom od onih neverovatnih pustinjskih podvižnika čija životna priča zvuči kao najuzbudljiviji filmski scenario. Ovaj praznik nas podseća na čoveka čiji je put bio isprepleten čudesnim oslobođenjima, dubokom verom i višedecenijskim monaškim podvigom na tlu Svete Gore.

Srpska tradicija prepuna je običaja koji i danas izazivaju divljenje, ali postoje i oni o kojima se govori sa nevericom. Među najmračnijim pričama koje se vezuju za prošlost naših krajeva nalazi se lapot - navodni običaj koji je decenijama izazivao rasprave među istoričarima, etnolozima i antropolozima.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim apostolima Vartolomeju i Varnavi, dvojici velikih propovednika hrišćanske vere čiji su život i stradanje ostavili dubok trag u crkvenoj istoriji.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava svetog sveštenomučenika Timoteja Bruskog, svetitelja za kog se vekovima prenosi da je imao poseban dar isceljenja. Njegov život obeležili su vera, hrabrost i brojna čuda, ali i tragičan kraj zbog odbijanja da se odrekne hrišćanstva.

Pravoslavna crkva 22. juna obeležava dan Svetog Kirila Aleksandrijskog, velikog crkvenog oca i zaštitnika pravoslavnog učenja. Ovaj svetitelj ostavio je dubok trag u istoriji hrišćanstva, a posebno mesto u životu vernika zauzima molitva Presvetoj Bogorodici koju mu predanje pripisuje.

Srpska pravoslavna crkva 14. juna proslavlja dan posvećen Svetom Justinu mučeniku i filozofu. Ovaj svetitelj bio je jedan od prvih branilaca hrišćanstva, te se u slavu njegovog ovozemaljskog života u srpskom narodu na njegov dan sprovodi jedan običaj.

Kada tuga dva puta zaredom zakuca na vrata u kratkom vremenskom periodu, stanovnici juga Srbije posežu za jednim od najneobičnijih rituala kako bi zaustavili niz tragedija – u mrtvački sanduk pored pokojnika spuštaju dečju lutku.

Srpska pravoslavna crkva 12. juna proslavlja dan Svetog Isakija Dalmatskog. Ovaj svetitelj duboko je poštovan u srpskom narodu i veruje se da štiti porodicu od nevolja i nedaća. Ove godine praznik je posebno važan, jer "pada" u vreme Petrovskog posta, pa se uzdržavanje od mrsne hrane podrazumeva.

Dok pravoslavni vernici danas obeležavaju uspomenu na Prepodobnomučenicu Teodosiju Tirsku, Crkva podseća na jednu od najpotresnijih priča iz vremena surovih progona hrišćana. Njeno ime ostalo je zapisano među svetiteljkama koje su, uprkos mukama i pretnji smrću, ostale verne Hristu do poslednjeg daha.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Nikiti Ispovedniku, svetitelju poznatom po svojoj nepokolebljivoj veri, skromnosti i borbi za očuvanje poštovanja svetih ikona.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Prepodobnom Jovanu Ruskom, jednom od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja poznatom po svojoj nepokolebljivoj veri, smirenju i čudotvornim isceljenjima.

Mnogi ljudi nakon sahrane ili pomena donesu kući peškir koji su dobili i zatim ga godinama ne koriste. Završi u fioci ili ormaru, jer postoji uvreženo mišljenje da takve stvari ne bi trebalo dirati, prati ili koristiti u svakodnevnom životu.

Za pravoslavne vernike danas počinje Petrovski post, jedan od četiri višednevna posta u toku crkvene godine. Ovaj post traje do 12. jula, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svetih apostola Karpa i Alfeja, učenika Hristovih koji su svojim životom i verom ostavili dubok trag u istoriji hrišćanstva. Uz ovaj praznik vezuju se i brojni narodni običaji kojih se mnogi i danas pridržavaju.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 7. juna, obeležavaju praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu, kao i spomen na Svete mučenike pivske.

Sutra Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen jednom od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja. Ovaj značajan datum podseća na događaj kada je glava Svetog Jovana pronađena, a potom ponovo sakrivena u zemlji, a u narodu ga prate brojni običaji i verovanja.

Hiljade vernika prethodnih dana dolazile su u Hram Svetog Save kako bi se poklonile jednoj od najvećih svetinja pravoslavnog sveta - Pojasu Presvete Bogorodice. Kolone ljudi satima su čekale da priđu relikviji koju vernici vekovima smatraju izvorom utehe, nade i blagoslova.

Petrovski post, u narodu poznat i kao Petrovdanski ili Apostolski post, jedan je od četiri velika višednevna posta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ustanovljen je u znak sećanja na Svetog apostola Petra i Pavla, kao i na celokupan apostolski sabor. Iako se smatra znatno blažim od Velikog (Vaskršnjeg) i Božićnog posta, njegova duhovna suština i tradicija nose ogromnu težinu.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 4. juna obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Vladimiru, vladaru Duklje i prvom srpskom svecu. Ovaj pravedni i miroljubivi vladar ostavio je dubok trag u hrišćanstvu, a njegove mošti danas predstavljaju veliku svetinju nad kojom se dešavaju čuda i koju duboko poštuju kako pravoslavci, tako i muslimani u Albaniji.

Veliko interesovanje vernika za Pojas Presvete Bogorodice, koji je nedavno stigao sa Svete Gore u beogradski Hram Svetog Save, privuklo je i prvu damu Srbije Tamaru Vučić. Njeno višesatno čekanje u redu sa sinom, ali i odluka da glavu prekrije maramom, ponovo su u javnosti pokrenuli staru dilemu – da li je za žene ovakav način odevanja prilikom posete svetinji stvar ličnog izbora ili stroga crkvena obaveza.

Ako ste se jutros probudile i već počele da prebirate po glavi šta posno da pripremite porodici za ručak, možete slobodno da promenite plan! Iako je za pravoslavne vernike sreda tradicionalno dan kada se uzdržavamo od mrsne hrane u znak sećanja na Hristovu izdaju, ove nedelje crkveni kalendar donosi potpuno drugačiji ritam.

Sveti car Konstantin i carica Jelena ubrajaju se među najznačajnije ličnosti hrišćanske istorije. Pravoslavna crkva slavi ih 3. juna, kao svetitelje koji su svojim delima ostavili dubok trag u veri i tradiciji. Takođe, ovo je i krsna slava u mnogim srpskim domaćinstvima, a mnogi sutrašnji praznik nazivaju i Carevdan.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 2. juna obeležavaju Duhovski utorak, treći dan jednog od najvećih praznika koji se u narodu naziva i Trojica ili Silazak Svetog duha na apostole. Ovaj pravoslavni praznik, koji mnogi nazivaju i "rođendanom" hrišćanske crkve, pada tačno pedeset dana nakon Vaskrsa i u kalendaru je obeležen crvenim slovom.

Praznik poznat kao Duhovski ponedeljak uvek se obeležava tačno pedeset i prvog dana nakon Vaskrsa i predstavlja drugi dan proslave Trojice, odnosno Silaska Svetog Duha na apostole.

Mnogo pre nego što su feng šui i razne moderne metode uređenja doma postale popularne, naše bake su imale svoje male rituale za koje su verovale da privlače sreću, blagostanje i porodični mir. Neki od tih običaja danas deluju neobično, ali su se decenijama prenosili s kolena na koleno i zauzimali posebno mesto u svakodnevnom životu.

Srpska pravoslavna crkva danas, 31. maja, obeležava Silazak Svetog Duha na apostole, praznik koji se smatra rođendanom hrišćanske crkve. Duhovi se slave pedeset dana nakon Vaskrsa i uvek padaju u nedelju, a praznovanje traje tri dana. Zato su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi i Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.

Kažemo "pop" gotovo bez razmišljanja, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, ali da li ste se ikada zapitali da li je taj izraz uopšte ispravan? Njegovo poreklo vodi od grčke reči "papas", koja znači otac, a priča o tome kako je nastao i kako se pravilno koristi prilično je zanimljiva.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Letnje, odnosno Duhovske zadušnice, jedan od najvažnijih dana posvećenih molitvi za preminule. Istog dana crkveni kalendar pominje i Svetog apostola Andronika, Svetu Juniju i druge ranohrišćanske svetitelje.

Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u prestonicu izazvao je nezapamćeno interesovanje vernika koji danonoćno čekaju u dugim redovima. Pojas Presvete Bogorodice se smatra jednom od najvećih svetinja pravoslavnog sveta i vekovima se čuva u manastiru na Svetoj Gori. Prema predanju, reč je o pojasu koji je za života nosila sama Majka Božja, a za hiljade ljudi koji strpljivo stoje u redu ovo nije samo obično poštovanje relikvije, već jedinstvena prilika da pronađu utehu, nadu i osete snažnu majčinsku ljubav.

U subotu, 30. maja, obeležavamo dan koji je u našem narodu prepoznatljiv po tišini, molitvi i poštovanju onih koji više nisu sa nama. Ovaj dan se obeležava pred praznik Silaska Svetog Duha (Trojice), a za njega se vezuju jasna crkvena pravila, ali i brojni narodni običaji koji se razlikuju širom Srbije

U redu ispred hrama, najbrojnije su žene. Neke su došle pred ponoć, neke u zoru. Čekale su satima da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice. Zato što ga doživljavaju kao simbol zaštite, utehe, nade i majčinske ljubavi.

Veliki broj vernika okuplja se ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, čekajući satima kako bi se poklonili pojasu Presvete Bogorodice, jednoj od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija. Dugi redovi ne smanjuju veru i strpljenje ljudi koji dolaze iz svih krajeva Srbije i regiona, a atmosfera ispred hrama ispunjena je molitvom, tišinom i nadom da će dodir svetinje doneti utehu i blagoslov.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 26. maja slave Svetu mučenicu Glikeriju. Prema predanju, nakon smrti ove svetiteljke iz njenih moštiju poteklo je celebno miro, kojim su se lečile najteže bolesti.

Mnoge žene su navikle da pokrivaju glavu kada idu u crkvu. Ova tradicija, ukorenjena u davnim vremenima, simbolizuje poniznost, pokornost Bogu i poštovanje duhovnih vrednosti. Međutim, neki sugerišu da marama uopšte nije potrebna da bi se iskreno iskazala vera. A šta kažu sveštena lica? Da li su žene u obavezi da nose marame u crkvi ako su istinske vernice?

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Sveti Epifanije Kiparski, velikog svetitelja koji je u narodu ostao upamćen kao zaštitnik istine, porodice i nemoćnih.

U manastiru Tumane obeležava se 90 godina od obretenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i deset godina od obnove velike tumanske litije i presvlačenja moštiju. Događaj je okupio veliki broj vernika iz celog Balkana, među kojima su i oni iz Severne Makedonije i Republike Srpske.

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetu braću Ćirila i Metodija, koji su širili hrišćansku veru i pismenost među Slovenima.

Pravoslavna crkva i vernici proslavlja danas praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja mirlikijskog čudotvorca. Ovaj praznik poznat je kao letnji Sveti Nikola.

Pravoslavni vernici 22. maja obeležavaju praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Nikolaja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. U narodu poznat kao letnji Sveti Nikola, ovaj datum ima posebno mesto u tradiciji i slavi se u mnogim domovima širom Srbije, a običaje koji važe na ovaj praznik poštuju i porodice koje ne slave ovog sveca.

Iako danas većina kućnih poslova zavisi od slobodnog vremena i jeftinije struje, nekada su naši stari tačno znali kada se određeni poslovi rade, a kada ih treba izbegavati. Posebno mesto među tim verovanjima zauzimalo je pranje veša, za koje se smatralo da može da utiče ne samo na red u kući, već i na sreću, mir i finansije porodice.

Spasovdan se u narodnom verovanju smatra nasjrećnijim danom u godini, jer ovaj praznik nosi snažnu simboliku novog početka, vere i nade. Mnogi veruju da upravo ovaj dan ima posebnu duhovnu snagu, pa se zato posebna pažnja posvećuje rečima koje se izgovaraju, mislima koje se neguju i delima koja se započinju. Smatra se da ono što tog dana pokrenete može imati dugotrajan i blagotvoran uticaj na vaš život.

Vaznesenje Gospodnje, veliki hrišćanski praznik poznat u narodu kao Spasovdan, obeležava se svake godine 40 dana nakon Uskrsa. A kako je Uskrs pokretni praznik, i Spasovdan nema stalan datum, već uvek "pada" u šesti četvrtak posle Velikog četvrtka. Iako većina vernika zna kako se čestitaju Uskrs i Božić, praznici posvećeni Isusu Hristu, manje je poznato da se i za Spasovdan tradicionalno upućuje posebna praznična čestitka.

U hramovima Srpske pravoslavne crkve danas se proslavlja Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznato kao Spasovdan. Ovaj veliki praznik, jedan od deset posvećenih Isusu Hristu, ima poseban značaj u srpskom narodu, a prate ga brojni običaji i verovanja, od kojih neka potiču još iz 14. veka.

Spasovdan koji ove godine slavimo 21. maja jedan je od najvažnijih praznika u narodnoj i crkvenoj tradiciji. Trpeza za Spasovdan oduvek je imala posebno mesto u običajima koji su se prenosili s kolena na koleno. Među jelima koja se tog dana iznose na sto cicvara ima glavnu ulogu - ona nije samo hrana, već pre svega simbol obilja, snage i novog početka.

Srpska pravoslavna crkva u četvrtak, 21. maja slavi Spasovdan, dan kad se, po predanju, Isus Hristos vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga. Spasovdan je takozvani pokretni praznik - uvek se slavi 40 dana posle Vaskrsa, a s obzirom na to da je upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnogi su u dilemi da li bi tog dana trebalo da poste ili ne.

Spasovdan, jedan od važnijih praznika u pravoslavnoj tradiciji, u narodu je oduvek bio prožet bogatim običajima koji spajaju hrišćansku veru i drevna verovanja. Među njima se posebno izdvaja običaj pravljenja krstića od leskovog drveta, koji se i danas zadržao u pojedinim krajevima Srbije.

Na Spasovdan, koji važi i za najsrećniji četvrtak u godini, i nebo bi trebalo posmatrati drugačijim očima. Ljudi su nekada verovali da vremenske prilike tog dana nisu slučajne, već da u sebi nose poruku o godini koja dolazi. Zato se i kiša koja tada padne nije doživljavala kao obična - već kao znak, opomena ili blagoslov, u zavisnosti od toga kako je ko tumači.

Srpska pravoslavna crkva 20. maja obeležava praznik Pojave Časnog krsta u Jerusalimu, u znak sećanja na događaj iz 4. veka kada se, prema svedočenjima, na nebu iznad Svetog grada ukazao veliki, svetlosni krst. Ova pojava, koja je bila vidljiva usred dana ostavila je snažan utisak na tadašnje stanovništvo, pa su mnogi u njoj prepoznali Božiji znak. Otud i jedan običaj koji se sprovodi na dan Pojave Časnog krsta u Jerusalimu.

Velika pravoslavna svetinja manastir Tumane, u nedelju, 24. maja 2026. godine obeležava dva velika jubileja - 90 godina od obretenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i 10 godina od obnove velike tumanske litije i presvlačenja moštiju, jednog od najvećih duhovnih sabranja u našoj pomesnoj Crkvi.

U drevnoj Kini brak nije bio stvar ljubavi, već strogo društveno pravilo i porodični dogovor. O sudbini devojaka uglavnom su odlučivali roditelji, a od buduće mlade očekivalo se da u brak uđe potpuno nevina.

Još od davnina ljudi su pažljivo birali šta će posaditi u svom dvorištu. Verovalo se da određeno drveće može da utiče na energiju doma, odnose među ukućanima, pa čak i na finansijsku sreću porodice.

Pravoslavni vernici 16. maja obeležavaju Svete Timotija i Mavru i sećaju se čudesne sudbine ovog para. Na ovaj dan, kako kaže verovanje, svi koji još nisu pronašli srodnu dušu trebalo bi da ispoštuju jedan običaj.

Pravoslavni vernici 16. maja obeležavaju Svete Timotija i Mavru i sećaju se čudesne sudbine ovog para. Na ovaj dan, kako kaže verovanje, svi koji još nisu pronašli srodnu dušu trebalo bi da ispoštuju jedan običaj.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog proroka Jeremije, jednog od najpoštovanijih starozavetnih proroka, koji je u narodu poznat i kao zaštitnik od zmija i drugih gmizavaca.

Hrvatska je na Pesmi Evrovizije 2026. godine u Beču predstavljena nečim što je mnogo više od običnog muzičkog nastupa. Ženska grupa Lelek, sa svojom moćnom etno pop baladom "Andromeda", donosi na scenu duboku i bolnu priču o preživljavanju, ženskoj snazi i očuvanju identiteta. Ono što je odmah privuklo pažnju celog sveta jesu specifične šare na licima i rukama pet devojaka, koje nisu samo scenski ukras, već oživljavanje drevnog običaja poznatog kao sicanje.

U današnje vreme, brz tempo života doveo je do toga da su čitave generacije u konstantnoj trci za onim što im nedostaje, potpuno zanemarujući blagoslove i lepotu koje već poseduju. Manastir Ostrog, kao jedna od najvećih svetinja i mesto gde hiljade ljudi traži utehu, svakodnevno svedoči različitim ljudskim sudbinama.

Očekuje se da će danas veliki broj vernika posetiti čuveni manastir Ostrog, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, koji je jedan od najpoštovanijih svetitelja u srpskoj tradiciji. Hodočasnici posećuju ovo sveto mesto tokom cele godine i dok su dobre namere i iskrena molitiva obavezni saveznici na tom putovanju, poseta manastiru koji je u 17. veku osnovao mitropolit Vasilije Jovanović nameće određena pravila.

Pravoslavni vernici danas, 12. maja obeležavaju dan svetog Vasilija Ostroškog, episkopa zahumskog i sprskog pravoslavnog svetitelja. Ovaj dan u narodu važi za praznik u kome su moguća najveća čuda. Njegove mošti se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.

U vremenu kada se sve meri uspehom, novcem i brzinom života, mnogi se sve češće vraćaju rečima patrijarha Pavla, tražeći u njima mir, smisao i jednostavne životne vrednosti.