Pravoslavni vernici 16. maja obeležavaju Svete Timotija i Mavru i sećaju se čudesne sudbine ovog para. Na ovaj dan, kako kaže verovanje, svi koji još nisu pronašli srodnu dušu trebalo bi da ispoštuju jedan običaj.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog proroka Jeremije, jednog od najpoštovanijih starozavetnih proroka, koji je u narodu poznat i kao zaštitnik od zmija i drugih gmizavaca.

Hrvatska je na Pesmi Evrovizije 2026. godine u Beču predstavljena nečim što je mnogo više od običnog muzičkog nastupa. Ženska grupa Lelek, sa svojom moćnom etno pop baladom "Andromeda", donosi na scenu duboku i bolnu priču o preživljavanju, ženskoj snazi i očuvanju identiteta. Ono što je odmah privuklo pažnju celog sveta jesu specifične šare na licima i rukama pet devojaka, koje nisu samo scenski ukras, već oživljavanje drevnog običaja poznatog kao sicanje.

U današnje vreme, brz tempo života doveo je do toga da su čitave generacije u konstantnoj trci za onim što im nedostaje, potpuno zanemarujući blagoslove i lepotu koje već poseduju. Manastir Ostrog, kao jedna od najvećih svetinja i mesto gde hiljade ljudi traži utehu, svakodnevno svedoči različitim ljudskim sudbinama.

Očekuje se da će danas veliki broj vernika posetiti čuveni manastir Ostrog, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, koji je jedan od najpoštovanijih svetitelja u srpskoj tradiciji. Hodočasnici posećuju ovo sveto mesto tokom cele godine i dok su dobre namere i iskrena molitiva obavezni saveznici na tom putovanju, poseta manastiru koji je u 17. veku osnovao mitropolit Vasilije Jovanović nameće određena pravila.

Pravoslavni vernici danas, 12. maja obeležavaju dan svetog Vasilija Ostroškog, episkopa zahumskog i sprskog pravoslavnog svetitelja. Ovaj dan u narodu važi za praznik u kome su moguća najveća čuda. Njegove mošti se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.

U vremenu kada se sve meri uspehom, novcem i brzinom života, mnogi se sve češće vraćaju rečima patrijarha Pavla, tražeći u njima mir, smisao i jednostavne životne vrednosti.

Prof. Biljana Lazarević iz Smedereva provela je 40 dana pod Ostrogom, gde je u duhovnom povlačenju pronašla mir, inspiraciju i dublju povezanost sa sobom i verom. U svom svedočenju, detaljno je opisala iskustva koja su obeležila njen boravak u ovom svetom mestu – od svakodnevnih rituala, susreta s monasima, do unutrašnjih promena koje je doživela.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernice slave sutra, 12. maja, praznik Svetog Vasilija Ostroškog, "dan kada su moguća i najveća čuda". Ovaj svetac je izuzetno poštovan u našem narodu, a u manastir Ostrog u Crnoj Gori, gde se nalaze njegovi mošti, vernici odlaze tokom cele godine, kako bi dolili blagoslov i uputili molitve.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku, koji u srpskom narodu zauzima posebno mesto jer služi kao prava "vremenska prognoza pre prognoze". Markovdan donosi pregršt zanimljivih starih običaja, a evo na šta danas posebno treba da obratite pažnju.

Markovdan se obeležava 8. maja, kada Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Marka. Za ovaj praznik vezuju se brojni narodni običaji i verovanja.

Srpska pravoslavna crkva proslavila je juče Đurđevdan. Iako najveći broj vernika smatra da se ovaj veliki praznik uvek obeležava 6. maja, ali ta praksa će se promeniti 2040.

Vest da je Vladimir Cvetković, legendarni košarkaš Crvene zvezde i čuveni generalni sekretar fudbalskog kluba, umro u 84. godini na veliki praznik, Đurđevdan, ponovo je u javnosti pokrenula česta pitanja i narodna verovanja o tome šta se dešava kada neko napusti ovaj svet na sveti dan. Mnogi u trenucima tuge utehu traže u uverenju da je to znak da je osobu "Bog sačuvao" i da su joj tada vrata raja automatski širom otvorena, ali šta o tome zapravo kaže crkva?

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju sutra praznik svetog Marka, koji je napisao jedno od četiri jevanđelja.

Slavska sveća je centralni simbol svake krsne slave. Ima važno značenje u našoj tradiciji i nikada se na baca.

U narodu se za Đurđevdan vezuje mnoštvo običaja koji prizivaju zdravlje, sreću i ljubav, a među njima je i jedan pomalo zaboravljen, ali vrlo zanimljiv - nošenje grančice graba. Ta skromna šumska biljka, čvrsta i otporna, u sebi nosi simboliku koja je posebno bila važna mladima.

Đurđevdan je jedan od onih praznika koji u sebi nose i radost proleća i duboku duhovnu snagu vere. Prema narodnom verovanju priroda se budi u punom sjaju, a ljudi, po starom običaju, ustaju rano, umivaju se vodom u kojoj je potopljeno bilje i mole se za zdravlje, napredak i zaštitu svojih najmilijih. Praznik posvećen Sveti Đorđe podseća nas na istrajnost, hrabrost i pobedu dobra nad zlom - vrednosti koje su i danas jednako potrebne kao i nekada.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Đorđa ili Đurđevdan. Brojne porodice taj datum obeležavaju kao krsnu slavu, organizuju se vašari u pojedinim gradovima, a praznik prati veliki broj običaja, među kojima je jedan vezan za praznično jutro.

Sutra se slavi Đurđevdan, jedna od najvećih slava i praznik sa brojnim običajima.

Za Đurđevdan se vezuju brojni narodni običaji, a važan deo tradicije je đurđevdanski uranak, koji podrazumeva pletenje venaca od poljskog cveća, umivanje vodom u kojoj je prenoćilo bilje i kupanje u reci ako je imate u blizini.

U narodu se veruje da jutro na Đurđevdan ima posebnu moć. Tada priroda buja, a sve što se radi nosi simboliku obnove, zdravlja i napretka. Među brojnim običajima koji se vezuju za ovaj praznik, jedan od zanimljivijih jeste umivanje vodom u kojoj je stajalo prvo ofarbano jaje za Uskrs.

Đurđevdan sa sobom donosi pregršt prelepih, starih srpskih običaja, a oni najintrigantniji oduvek su bili rezervisani za devojke koje još uvek nisu pronašle svoju srodnu dušu. Naši stari su čvrsto verovali da buđenje prirode u proleće ima posebnu moć, pa su se magični rituali za privlačenje ljubavi prenosili s kolena na koleno, a mnogi se praktikuju i dan-danas.

Đurđevdan za naš narod oduvek predstavlja mnogo više od crvenog slova u kalendaru. To je onaj predivni, magični trenutak kada zima konačno predaje štafetu proleću i kada se priroda budi u punom sjaju. Kako se priroda obnavlja, tako se i u našim domovima budi želja za novom, svežom energijom i pročišćenjem prostora od svega onoga što nas je tokom zime opterećivalo.

Srpska pravoslavna crkva slavi 6. maja Svetog Đorđa ili Đurđevdan. Brojne porodice taj datum obeležavaju kao krsnu slavu, organizuju se vašari u pojedinim gradovima, a praznik prati veliki broj običaja. Jedno narodno verovanje povezano je sa vremenskim prilikama.

Blažena Matrona Moskovska jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, a njen praznik obeležava se 2. maja. Vernici joj se obraćaju u trenucima nevolje, bolesti i životnih iskušenja, verujući u njeno snažno zastupništvo pred Bogom.

Prvomajski uranak, miris dima i pečeno prase na ražnju decenijama unazad predstavljaju nezaobilazni deo proslave Međunarodnog praznika rada u našoj zemlji.

U maju 2026. godine, prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, obeležava se niz važnih praznika koji su duboko ukorenjeni u veri, ali i u narodnim običajima.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik Svetog Martina Ispovednika, papu rimskog, koji je stradao u borbi za hrišćansku veru boreći se protiv od jeresi.

Druga nedelja nakon Uskrsa posvećena je Nedelji mironosica, prazniku koji slave žene koje su prve saznale za Hristovo vaskrsenje i postale prvi svedoci najveće hrišćanske tajne. Ali i praznik svih žena, njihove snage, posvećenosti veri i požrtvovanosti.

U narodnom verovanju, Đurđevdan zauzima posebno mesto - kao trenutak kada se zima definitivno povlači, a dom i ukućani "prelaze" u period nove snage, zdravlja i napretka. Zato se kaže da bi upravo uoči ovog praznika u kuću trebalo uneti jednu biljku koja, kako su verovali naši stari, ima posebnu moć.

Dok se približava Đurđevdan, jedna od najčešćih i po mnogima najlepših krsnih slava, ponovo se otvara pitanje da li se praznik obeležava mrsnom ili posnom trpezom. Ove godine, Đurđevdan "pada" u sredu, što ga stavlja u okvir crkvenih pravila o postu.

Obeležava se osmog dana nakon Uskrsa Pobusani ponedeljak ili Uskrs za mrtve. To je prvi dan posle Tomine, Svetle nedelje, a naziv je dobio jer na taj dan, prema narodnom običaju, treba pobusati grobove, odnosno očistiti ih od korova i drugih trava.

Prvi ponedeljak nakon završetka uskršnjih praznika i Svetle nedelje poznat je kao Pobusani ponedeljak - dan koji u narodu ima posebno mesto i duboko ukorenjenu tradiciju. U pojedinim krajevima Srbije naziva se i Pobusni ponedeljak ili Mali Uskrs, odnosno Mali Vaskrs, a obeležavaju ga brojni običaji koje vernici brižljivo čuvaju i prenose s kolena na koleno.

Srpska pravoslavna crkva slavi danas praznik Svetog Evtihija Carigradskog kao i Mali Vaskrs, poslednji dan Svetle nedelje.

Tokom uskršnjih praznika vernici su se međusobno pozdravljali rečima: "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse", slaveći pobedu života nad smrću. Iako je većina navikla da ovaj pozdrav koristi samo na najveći hrišćanski praznik, pravoslavna tradicija uči da on treba da ostane u našem obraćanju mnogo duže, kao trajni podsetnik na radost vaskrsenja.

Prvi petak posle Uskrsa u narodu nosi više imena – Istočni, Svetli, Blagi ili Beli petak – jer pripada Svetloj sedmici, vremenu radosti posle Hristove pobede nad smrću. Ovaj dan u srpskom narodu prati mnoštvo običaja i verovanja, dok ga Crkva tumači na drugačiji, dublji način, ukazujući na njegov pravi duhovni smisao.

Četvrti dan nakon Uskrsa naziva se Zeleni četvrtak i kao svi dani tokom Svetle nedelje praćen je brojnim običajima.

Prva sreda nakon Uskrsa u našem narodu nosi naziv – Svetla, ili kako je u nekim krajevima zovu, Garava sreda. Mada na prvi pogled običan radni dan, za mnoge je ovaj datum i te kako simboličan, momenat kada se osluškuju signali sa neba, kada se tumače znaci prirode i kada se, prema verovanjima naših predaka, može naslutiti kako će izgledati cela naredna godina.

Treći dan Uskrsa poznat je u narodu kao Vaskršnji, Vodeni ili Svetli utorak i smatra se najsrećnijim u godini.

Treći dan Uskrsa poznat je u narodu kao Vaskršnji, Vodeni ili Svetli utorak i smatra se najsrećnijim u godini.

Počela je danas Svetla nedelja, ili Vaskršnja, Pashalna nedelja. Završava se Malim Uskrsom. Cela sedmica se posmatra kao jedan neprekidan dan, pa se svakog dana održava bogosluženje isto kao i na Vaskrs.

Uskrs je jedan od najradosnijih i najvažnijih hrišćanskih praznika, a njegove pripreme u Srbiji bogate su raznovrsnim običajima koji se razlikuju od kraja do kraja. Iako je farbanje jaja zajednički simbol ovog praznika širom zemlje, način na koji se ovaj običaj praktikuje, kao i nazivi koji ga prate, često otkrivaju zanimljive regionalne razlike i duboko ukorenjena verovanja.

Slavi se danas drugi dan Uskrsa, Vodeni ili Svetli ponedeljak. Prema narodnom verovanju, vremenski uslovi na ovaj praznik mogu da nagoveste kakvo nas leto očekuje.

Drugi dan Uskrsa, poznat i kao Uskršnji ponedeljak ili Vodeni ponedeljak, ima posebnu važnost kod pravoslavnih vernika. Ovo je prvi dan u takozvanoj Svetloj nedelji, predstavlja nastavak trodnevnog proslavljanja Uskrsa i obeležava se nizom običaja za koje se u našem narodu veruje da donose radost, sreću i blagostanje.

Slavi se danas Svetli, Vodeni ponedeljak kako se naziva prvi ponedeljak posle Uskrsa, u narodu poznat i kao Vaskršnji ponedeljak. Počinje danas Tomina, Bela nedelja.

Prvi ponedeljak posle Uskrsa naziva se Svetli ili Vodeni ponedeljak, u narodnu poznat i kao Vaskršnji ponedeljak. Počinje sutra Tomina, Bela nedelja.

Uskršnja jaja su simbol najradosnijeg hrišćanskog praznika Uskrsa, koji danas slavi ceo pravoslavni svet. Kucanje jajima je jedan od najvažnijih običaja, a tu su i određena pravila koja čak i vernici zaobilaze, nesvesno.

Pravoslavna crkva slavi danas najveći hrišćanski praznik Uskrs, vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih, pobedu života nad smrću što je suština hrišćanske vere. Vernici se pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse!“, na šta se odgovara sa „Vaistinu vaskrse!“. Jedan od najvažnijih običaja jeste kuckanje uskršnjim jajima čemu se raduju i deca i odrasli.

U mnogim domovima širom Srbije, Uskrs ne može da prođe bez jednog posebnog običaja - ostavljanja takozvane čuvarkuće. Reč je o prvom ofarbanom jajetu koje se ne jede, već se pažljivo čuva sve do narednog praznika, kao simbol zaštite i porodične sreće.

Iako se zec ne pominje u hrišćanskim svetim knjigama, njegova veza sa Uskrsom duboko je ukorenjena u starijim, paganskim verovanjima. Danas poznati "uskršnji zeka" zapravo potiče iz simbola plodnosti, obnove i novog života - ideja koje su mnogo starije od samog hrišćanstva.

Danas su svi hrišćani pozdravljali jedni druge rečima: "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse", u slavu najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa. Ovaj pozdrav većina ljudi je navikla da upućuje samo baš na Uskrs, ali po pravoslavnoj tradiciji treba da bude deo našeg obraćanja drugima mnogo duže.

Uskrs nije samo praznik ofarbanih jaja i raskošnih trpeza - to je vreme kada slavimo novi početak, budimo veru i širimo ljubav. U trenucima kada se okupljamo s najbližima ili nekome šaljemo misli izdaleka, prava reč ima moć da ulepša dan i ostavi trag u srcu. Zato vam donosimo najlepše uskršnje poruke koje možete da pošaljete dragim ljudima.

Još jedan Uskrs i još jedan dan kada će većem delu Srbije Viber biti zatrpan čestitkama u formi pesmica i ilustracija farbanih jaja, ponekog zeca, Isusa i anđela. Umesto očekivanih "Hristos Vaskrse, srećan Uskrs", čitaćemo rime i varijacije na vaskrsenje, a zbog sveukupnog prizora osećaćemo se vrlo, vrlo neprijatno!

Danas se obeležava Uskrs, najveći i najradosniji hrišćanski praznik, ali mnogi se i dalje pitaju kako se pravilno čestita i odgovara na praznični pozdrav.

U domu jereja Simeona Vasića, sveštenika pravoslavne crkve Ćirila i Metodija u Kačarevu, Uskrs se proslavlja u duhu tradicije, gotovo isto kao i u većini pravoslavnih porodica. Ipak, ono što ovu porodicu izdvaja jeste to što vaskršnje jutro počinje u crkvi, gde otac Simeon služi liturgiju, dok ostatak dana provodi sa suprugom Dijanom i decom, Jefimijom i Lazarom, u porodičnoj atmosferi kakva i priliči najvećem hrišćanskom prazniku.

Danas je Uskrs, najveći hrišćanski praznik. Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju i slave dan vaskrsnuća Isusa Hrista, njegovu pobedu nad smrću i darivanje večnog života ljudima.

Sutra je Uskrs, najveći hrišćanski praznik kojim se slavi vaskrsenje Isusa Hrista i pobeda života nad smrću, kao i dobra nad zlom. Prema verovanju, upravo na ovaj veliki dan u hrišćanstvu posebno je važno izgovoriti molitvu snažne simbolike i dubokog duhovnog značenja.

U selu Očage kod Šapca nalazi se manastir Ilinje, mesto u koje mnogi dolaze tražeći utehu i pomoć. Njegov iguman, arhimandrit Isaija, u narodu je poznat kao duhovnik kome se obraćaju i oni koji se bore sa najtežim bolestima, verujući u snagu molitve i vere. "Mi se molimo, lekari leče, a Gospod izlečuje", ističe on, naglašavajući da ne umanjuje značaj zvanične medicine, već je vidi kao deo šireg puta ka ozdravljenju. Prema njegovim rečima, vrata manastira otvorena su za sve koji traže duhovni mir i pomoć u borbi sa različitim tegobama.

Pravoslavni vernici sutra slave Uskrs, najveći praznik u hrišćanstvu koji Srpska pravoslavna crkva naziva praznikom nad praznicima. U našem narodu postoji veliki broj običaja koji prate ovaj dan, a kako postoje oni koji, prema verovanju, donose zdravlje i prosperitet, tako postoje stvari koje nikako ne bi trebalo raditi na ovaj dan.

Pravoslavni vernici sutra će proslaviti najveći hrišćanski praznik - Uskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i nade nad strahom. Uskrs je dan kad se porodice okupljaju, domovi ispunjavaju toplinom, a srca verom i radošću. Tog dana Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. U čast ovog praznika naši stari su ustanovili niz običaja koji do danas žive.

Uskrs je jedan od najlepših i najradosnijih praznika u godini. Mnogi pored već ukrašenih jaja dodatno ukrašavaju prostor cvećem kako bi uneli duh proleća i svežinu u svoj dom. Ipak, prema starim narodnim verovanjima, izbor cveća za ovaj praznik nije bio prepušten slučaju.

Ko je zaista bila žena koju je vaskrsli Gospod jedne nedelje u svanuće upitao: zašto plačeš, Marijo? Prva je ofarbala i darovala crveno jaje jednom rimskom caru, uz reči „Hristos vaskrse!“, i time utemeljila dve reči koje čine okosnicu hrišćanske vere u celini.

Pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti – Veliku subotu. Danas je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka, kada je Hrist razapet na Golgoti, zbog čega se i Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Adu, podzemlju, i provodi u molitvi i tišini.

Sutra je Uskrs, mnoge domaćice vode računa ne samo o bogatoj trpezi, već i o atmosferi u domu. Jedan od starih običaja koji se i danas neguje jeste unošenje svežeg prolećnog cveća, kako bi prostor bio svečaniji, ali i ispunjen posebnom energijom koja simbolizuje novi početak.

Pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra najradosniji hrišćanski praznik Uskrs, dan kada je vaskrsnuo Isus Hrist. Vremenom su se u proslavi ovog važnog praznika ustalili običaji koji su daleko od tradicije.

Svake godine na Veliku subotu, upravo na dan između golgotskog raspeća na Veliki petak i vaskrsenja Sina Božjeg u nedelju, u Jerusalimu sa neba na zemlju silazi Blagodatni oganj. Ovaj običaj za Uskrs prati hiljade hodočasnika iz celog sveta, a Blagodatni oganj uvek se spušta samo iznad ruku jerusalimskog patrijarha, čuvara Groba Hristovog.

Velika subota, koju danas obeležavaju pravoslavni vernici, zauzima posebno mesto uoči najvećeg praznika - Uskrsa. Prema hrišćanskom predanju, to je dan kada je Isus Hristos sišao u Had, čime se zaokružuje period Njegovog stradanja i najavljuje Vaskrsenje. Kako se praznik približava, mnogi se pitaju da li je na ovaj dan primereno obavljati svakodnevne kućne poslove poput čišćenja doma, sređivanja dvorišta ili pranja veša, ili bi takve obaveze ipak trebalo završiti pre večeri i dočekati praznik u miru.

Danas se obeležava Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti, koji je Isus Hrist, prema verovanju, proveo u Hadu. Običaji nalažu da se danas tihuje i moli.

Velika subota predstavlja završni dan Uskršnjeg posta i uvod u najradosniji hrišćanski praznik. U crkvenoj tradiciji poznata je i kao Strašna subota, jer se veruje da je tog dana, nakon raspeća, Isus Hrist sišao u Had kako bi propovedao jevanđelje mrtvima, čime se simbolično zaokružuje nedelja Njegovog stradanja. U našem narodu ovaj dan prati niz običaja - privode se kraju sve pripreme za praznik, uređuju domovi i sprema trpeza za Uskrs. Evo šta bi, po tradiciji, trebalo da se nađe na stolu.

Sutra je Velika subota, drugi dan velike žalosti i poslednji dan Uskršnjeg posta. Prema verovanju, Isus Hrist ju je proveo u Adu, podzemlju, pa se ovaj dan obeležava u tišini i molitvi, kao i Veliki petak.