Dva braka, svađe sa bratom i POKUŠAJ OTMICE: Kako se jedina ćerka kraljice Elizabete nosila sa UDARCIMA SUDBINE

Jedina ćerka kraljice Elizabete uvek je delovala strogo i misteriozno. Od majke je nasledila lepe i ponekad opterećujuće karakteristike, čuveni trio "red, rad i disciplina". Da ih se čvrsto pridržava uverili smo se i kada ju je, dostojanstveno, staloženo i časno, u septembru 2022. godine pratila na poslednje putovanje. Princeza Ana (75) s razlogom je jedan od najomiljenijih članova kraljevske porodice, čiji je ugled u poslednje vreme, a naročito nakon drame sa Endrjuom, ozbiljno narušen.

Ana Elizabeta Alis Luis rođena je 15. avgusta 1950. u Klarens Hausu, kada je njena majka još bila princeza. S obzirom na to da je od Čarlsa mlađa samo godinu i po dana, odrasli su zajedno i bili najveća podrška jedno drugom, dok im se nisu pridružila braća.

Malo vremena su provodili sa roditeljima, jer su Elizabeta i njen suprug Filip pratili kralja Džordža VI na sastancima sa zvaničnicima i službenim turnejama. Kasnije, kada je njihova majka preuzela presto, priča je postala još ozbiljnija. Nekad mesecima nije viđala decu, jer je smatrala da ne treba da ih vodi sa sobom, naročito na interkontinentalna putovanja, koja su u to vreme trajala daleko duže nego danas.

Tatina ćerka i mamina mezimica

Čarls je kasnije otkrio da je zbog toga mnogo patio i više puta je javno kritikovao metode stroge majke. Ali, Elizabeta je bila neumoljiva. Uostalom, i nju su vaspitavali na istovetan način. S druge strane, njegova jedina sestra uvek je bila na strani roditelja i javno im se zahvaljivala na svemu što su joj pružili: "Majka o nama nije brinula ništa manje nego što druge žene brinu o svojoj deci".

I dok je Čarls, kao prestolonaslednik, morao da prođe "kroz iglene uši" kako bi se pripremio za ono što ga čeka (a načekao se), Ana je razvila blizak odnos i sa majkom i sa ocem. Vojvoda od Edinburga bio je posebno slab na jedinu ćerku. Do kraja života, portret princeze Ane stajao je na najistaknutijem mestu u njegovoj radnoj sobi.

"Imaju isti oštar um i britak jezik, brzo razmišljaju i ne druže se sa svakim", kaže kraljevski biograf Sali Bedel Smit i dodaje da je brat bio potajno ljubomoran na naklonost roditelja prema Ani. Uprkos tome, uvek je bio blizak sa sestrom. Upravo ga je ona najčešće pratila na događaje i učila ga da jaše. Međutim, vremenom su njihova interesovanja i ličnosti postali dijametralno suprotni: Čarls je delovao previše nežno i nezainteresovano za bilo šta, dok je Ana, čvrstog karaktera i slobodnog duha, uvek bila spremna za akciju.

Red, rad, disciplina i - sportski duh

Malo ko ju je smatrao otelotvorenjem princeze iz bajke, jer je bila miljama daleko od svih stereotipa. U mladosti je bila lepa, po standardima tog vremena: raskošna duga kosa, aristokratske crte lica, vitka figura... No, njoj izglednije bio dovoljan – sreću je pronalazila u poslu, smatrajući da činjenica da je rođena sa zlatnom kašikom i svim mogućim privilegijama ne znači da treba da zaboravi na "sveto trojstvo" koje joj je usađeno od malih nogu, a pomenuli smo ga na početku priče – red, rad i disciplina.

Svoje kraljevske obaveze prihvatila je oberučke, čim je završila školu. Njene aktivnosti u početku su se svodile na humanitarne misije i komunikaciju sa vladinim zvaničnicima, ali uvek je volela da čuje i šta misle građani, da se upozna sa njihovim životom i pomogne gde može. Njena najveća strast ostala je ista do danas: to su konji i jahanje, ljubav koju je nasledila od majke.

Želela je da usavrši svoje veštine u konjičkom sportu, čak je učestvovala na profesionalnim šampionatima. Osvojila je titulu na Evropskom prvenstvu 1971. i pet godina kasnije predstavljala Veliku Britaniju na Olimpijskim igrama u Montrealu, postavši prvi član kraljevske porodice koji se borio za medalju na najvećem planetarnom sportskom događaju.

Prvi brak i sukob sa bratom

Prvog supruga, poručnika Marka Filipsa, takođe pasioniranog jahača, upoznala je 1968. Sudbonosni susret dogodio se na zabavi posle jednog takmičenja, ali varnice nisu odmah sevnule. U međuvremenu je u njen život ušao drugi oficir, Endrju Parker-Bouls (ako vam prezime zvuči poznato, to je isti Endrju koji se 1973. oženio Kamilom Šand, današnjom kraljicom).

Iako je bio na glasu kao ženskaroš od zanata, Ana se nije snebivala. Afera je bila kratka, ali intenzivna. Shvatili su da je prijateljstvo daleko bolji odnos, i bili su u pravu, jer traje do danas.

Uzgred, prema rečima spisateljice Peni Džunor, upravo je ta kratkotrajna veza bila inicijalna kapisla čija je eksplozija formirala ljubavni trougao između Čarlsa, princeze Dajane i Kamile Parker Bouls. Potonja se upustila u vezu sa prestolonaslednikom isključivo da bi se osvetila bivšem koji je bacio oko na princezu, ali se kasnije vratio staroj devojci i oženio je.

"Stvarno sam želela da ga udarim"

Sa Markom Filipsom, koji je u međuvremenu postao kapetan, Ana je počela da se zabavlja 1972, kada je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Raskošno venčanje održano je naredne godine u Vestminsterskoj opatiji. Iako Mark ne potiče iz aristokratske porodice, njeni roditelji nisu imali ništa protiv braka. Elizabeta je čak želela da mu dodeli počasnu titulu, ali je odbio.

Svadba se odigrala na Čarlsov 25. rođendan, što je zakomplikovalo njegov odnos sa sestrom jer je smatrao, da kao slavljenik, dobija premalo pažnje. Tadašnji princ od Velsa nije bio oduševljen činjenicom da mlađa sestra zasniva porodicu pre njega, ali morao je da se pomiri sa sudbinom.

Mnogi su zaboravili na pokušaj atentata na princezu Anu, u martu 1974. godine. Dok se sa suprugom vraćala sa dobrotvornog događaja, automobil im je blokirao mladić po imenu Ijan Bol. Pucao je na vozača i telohranitelja, kao i na novinara lista Daily Mail koji se slučajno našao na licu mesta. Insistirao je da princeza napusti vozilo. Odbila je. Ispostavilo se da je planirao da je otme i traži otkup od dva miliona funti, s namerom da novac donira Nacionalnoj zdravstvenoj službi.

"Bila sam besna kao ris. Rekla sam mu da neću izaći iz auta. Stvarno sam želela da ga udarim. Zauzdavala me je samo činjenica da je mogao da puca na mene. Bila sam izričito ljubazna, glupo je biti nepristojan čak i u takvoj situaciji", objasnila je kasnije. Potencijalni otmičar je na kraju uhapšen. Imao je ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem, pa je, umesto u zatvor, poslat u psihijatrijsku ustanovu.

Prvi brak okončan skandalom

Kruna braka koji je delovao harmonično sve do druge polovine osamdesetih svakako su deca. Sina Pitera donela je na svet 1977, a Zaru tri godine kasnije. No, posle rođenja ćerke, odnos supružnika počeo je da se pogoršava, i provodili su sve manje vremena zajedno. Mark je sve češće gledao druge žene, a Ana mu nije ostajala dužna. Razišli su se 1989, ali javnost nije odmah saznala za to. Razlog je bio preljuba čiji je rezultat imao ime – Felisiti.

Naime, Heder Tonkin, učiteljica sa Novog Zelanda, obratila se princezi tvrdeći da sa njenim mužem ima petogodišnju ćerku Felisiti. Otkrila je da ih je kapetan Filips sve vreme izdržavao, da joj ne treba ništa, i da samo želi da otac konačno prizna dete. Mark je negirao bilo kakvu umešanost u slučaj, međutim, test utvrđivanja očinstva ga je demantovao. Ubrzo je usledio i razvod.

Do tada je Ana već bila zaljubljena u drugog, opet "običnog čoveka". Njen izabranik bio je kraljičin ađutant, kasnije vice admiral Timoti Lorens. Venčali su se u Škotskoj, u decembru 1992. Ceremonija je bila izuzetno skromna, jer nisu želeli nikakvu pompu. Od tada se ne odvajaju.

Princeza ili asketa?

Kao jedina ćerka britanske kraljice, mogla je svakodnevno da naručuje kreacije sa najskupljim potpisima, da uživa u luksuzu okružena armijom slugu, da se kupa u zlatu, medu i mleku, ali... Pretencioznost i raskoš nikad nisu bile njena "cup of tea". Štaviše, za jednu princezu, Ana vodi prilično skroman život.

Broj zaposlenih svela je na minimum. Novu odeću poručuje samo za posebne prilike, dok je ona koju poseduje 30 ili više godina sasvim u redu za opuštenije, svakodnevne aktivnosti.

Svet pamti kakvu je važnu ulogu odigrala u vanrednom istorijskom trenutku, kada se Elizabeta II, posle više od sedam decenija na tronu, preselila u kraljevstvo nebesko. Pre nego što je preminula, izrazila je želju da upravo Ana vodi glavnu reč u pratnji kovčega sa njenim telom, slično zaduženju koje je i sama imala kada je njen otac, Džordž VI, 1952. godine krenuo na poslednje putovanje iz Sandringema.

Ta uloga zahtevala je izvestan stepen stoicizma, nešto što aktuelni kralj ne poseduje, bar ne u tolikoj meri kao njegova sestra. Ali, zna se ko je "stena porodice", kako je s punim pravom zovu.

U trenutku kada je Britanija dobila novog monarha, počelo je sasvim novo poglavlje u njenom životu, jer nije postala samo njegov savetnik, već je preuzela i gomilu obaveza na najvišem nivou. Mačji kašalj... Princeza Ana jednostavno je nastavila da suče rukave kako bi obavila ono što se obaviti mora. To je za nju svakako čast i privilegija.