Na jednu zabavu došla je noseći samo OGRLICU OD KOSTIJU, njene drske energije plašili su se Švarceneger i Bond, a Lundgrenu je PRETILA PIŠTOLJEM: Život neuništive Grejs Džouns je žurka bez kraja

Dolazi iz najviše i poslednje klase "vanzemaljaca", koji su na planeti ostavili neizbrisiv trag i menjali je po svojoj meri – Majkl Džekson, Dejvid Bouvi, Fredi Merkjuri... Mnogo pre Madone, Lejdi Gage i ostalih zvezda kojima je bila najveći uzor, uvela je avangardnu umetnost i visoku modu u tokove globalne pop kulture. Modna Biblija "Vogue" proglasila ju je "ultimativnom muzom", a "Rolling Stone", autoritet među muzičkim magazinima, istakao je da je Grejs Džouns "jedna, jedina i neponovljiva", i da iza nje može samo da se stavi tačka.

Od kraja šezdesetih, kada se pojavila na sceni, eksperimentisala je, provocirala i istraživala sve što se moglo u šou-biznisu: bila je go-go plesačica, kraljica disko zvuka i predvodnica novog talasa, manekenka, ikona stila, muza fotografa, modnih dizajnera i Dolfa Lundgrena, trendseterka, Bond devojka, a pre svega toga – buntovnica. S razlogom.

Doživotna buntovnica s razlogom

Kad god se povede priča o Grejs Džouns – a ne bi bio dovoljan ni ceo tom knjiga da se adekvatno opiše njen buran život, iako je objavila memoare – ne mogu se zaobići nemilosrdno partijanje uz lakše ili teže droge, zbunjujući ljubavni izbori, ponekad nezgodan karakter i stav razmažene dive. Ovog 19. maja slavi 78. rođendan, a zabavu će verovatno prirediti između koncerata, pošto je trenutno na evropskoj turneji. Neumorna i nezaustavljiva, kao perpetuum mobile.

Ako bacite pogled na snimke sa njenih nedavnih nastupa, pomislićete da je vremenu iščupala zub i obesila ga sebi oko vrata kao suvenir. Kao divljakuša Zula koju je igrala u "Konanu uništitelju" iz 1984, kada je čak i nepobedivi Švarceneger prokomentarisao da je "prejaka za njegov ukus". Nešto slično pomislio je i Rodžer Mur kada se godinu dana kasnije pojavila u "Pogledu na plen", jednom od najuspešnijih filmova iz Bond franšize.

Borbenost joj je u krvi. Rođena je na Jamajci, u velikoj i vrlo religioznoj porodici s kojom se kasnije preselila na istočnu obalu Sjedinjenih Država. Bila je veoma stidljivo i zatvoreno dete, što je kasnije u autobiografiji pripisala strogim roditeljima, protiv čije se "gvozdene čizme" pobunila čim je upisala koledž. "Biblija je zgnječila moje detinjstvo", govorila je.

"Biblija je zgnječila moje detinjstvo"

Studirala je španski jezik i dramu, a uveče izlazila i provodila se do zore, dok je jedan profesor nije ubedio da mu se pridruži na letnjoj turneji u Filadelfiji. Odlučila je da ostane u tom gradu, uronivši u kontrakulturu šezdesetih, živeći u hipi komunama, zarađujući novac kao go-go plesačica i koristeći LSD i druge droge.

Posle Njujorka, gde je počela da se bavi modelingom, preselila se u Pariz. Drugačija, tamnoputa, androgina, ekscentrična i drska, sa snagom uragana, vrlo brzo je privukla pažnju modnih velikana kao što su Iv Sen Loran, Azedin Alaja, Klod Montana, Kenzo Takada. Sarađivala je sa čuvenim fotografom Helmutom Njutnom, šetala pistama, krasila naslovne strane prestižnih magazina, delila stan sa Džeri Hol, s kojom je često posećivala "Le Sept", jedan od najpopularnijih pariskih gej klubova sedamdesetih, izlazila sa Armanijem i Lagerfeldom... Njen život postao je parti bez kraja.

Iz tog vremena pamti se i kako je jednom prilikom došla na zabavu organizovanu za francuske političare potpuno naga, noseći samo ogrlicu od kostiju. "Nije to bilo ništa strašno", rekla je kasnije žena koja je svoje telo pretvorila u živo umetničko delo, ne stideći se da ga pokaže. Izdvajala se energijom i hrabrošću kakve pre nje nisu zabeležene u svetu poznatih, odlučna u nameri da proživi sve svoje fantazije, eksperimentišući sa seksualnošću i provocirajući na svakom koraku.

Ljubavni slučaj Lundgren

Prvi album, "Portfolio", snimila je 1977. godine. Kao najveći hitovi izdvojili su se obrada klasika Edit Pjaf, "La Vie en Rose", i singl "I Need a Man", koji se danas smatra disko evergrinom. No, pravi proboj doživljava početkom osamdesetih, sa pesmama "I’ve Seen that Face Before (Libertango)", "Pull up to the Bumper", "Nightclubbing", i drugim. Enorman uspeh zabeležio je i singl "Slave to the Rhythm" iz 1985, kada se vratila muzici posle kratkih izleta u Holivud. Od "fabrike snova", pak, nije odustajala.

Ljubavni život multitalentovane umetnice sa Jamajke zaslužuje posebne memoare. Iz veze sa francuskim grafičkim dizajnerom i fotografom Žan-Polom Gudom ima sina Paola, rođenog 1979. U međuvremenu je postala i baka. Dugo je bila i sa producentom Krisom Stenlijem. Koliko je poznato, sudbonosno "da" izgovorila je samo jednom – kada se 1996. udala za četvrt veka mlađeg turskog muzičara i glumca Atilu Altaunbaja. Razveli su se posle osam godina. Svetu je, pak, najinteresantniji "ljubavni slučaj Dolf Lundgren"...

Švedskog glumca upoznala je početkom osamdesetih, kada je on, posle studija hemije, pokušavao da unovči svoje znanje borilačkih veština kao telohranitelj i izbacivač. Dok je zgodni snagator čuvao jedan noćni klub u Sidneju, zapazila ga je i Grejs, koja je tada bila na turneji po Australiji. Visok, plav i mišićav, izgledao je kao Apolon, pa je iskoristila priliku da ga uključi u lično obezbeđenje. U međuvremenu joj se i dopao.

Kultni par osamdesetih

Nije joj dugo trebalo da ga nagovori da krene s njom u Njujork, gde je potom upisao školu glume. Izlazili su svake večeri, najčešće u čuveni "Studio 64", gde su se družili sa Endijem Vorholom i ostalim herojima umetničke scene. Važili su za jedan od kultnih parova osamdesetih: crno-bela kombinacija bila je neuobičajena za ono vreme, a sve oko njih prštalo je od energije i seksepila. No, kako je Lundgren kasnije priznao, veza je bila naporna i turbulentna, najviše zbog njenih seksualnih apetita.

"Nekad bi došla kući s devojkom, a ja bih sutradan morao da radim i slično. Nekad ih je bilo i više. Možda zvuči sjajno, ali kada morate da ustanete ujutro i da se tučete sa Staloneom, to nije baš dobra stvar", otkrio je tabloidu "The Sun". Priča je, zapravo, funkcionisala sjajno dok Lundgren nije postao zvezda, što se desilo preko noći, kada mu se ukazala prilika da igra sovjetskog boksera Ivana Draga u filmu "Roki IV".

"Na premijeru sam došao kao dečko Grejs Džouns, pa su fotografi pokušavali da me oteraju kako bi mogli da je slikaju na miru. Ali, samo 90 minuta kasnije, posle filma, sve se promenilo – želeli su da fotografišu mene, a ne nju".

Sa popularnošću je došla i armija obožavateljki, pa je Grejs, prirodno, postala ljubomorna. Izdržali su još šest meseci, a onda odlučili da svako krene svojim putem. Nekih sočnih detalja iz četvorogodišnje veze dotakla se i u autobiografiji "Nikad neću napisati memoare", objavljenoj 2015. Sve je kod njih bilo žestoko, pa tako i svađe. Tokom jedne mu je pretila pištoljem.

"Uradila sam to iz očaja, bili smo zajedno godinama i protiv moje volje preselili smo se u Los Anđeles, mesto koje sam apsolutno mrzela. A onda se on vraća sa putovanja i njegov menadžer me sprečava da ga čak i pozdravim. Šta se dešava? Otišla sam u hotel ne da ga ubijem, već da ga ubedim da krene sa mnom. Pokucala sam na vrata njegove sobe. 'Bang, bang, bang, imam pištolj!', vikala sam". Posle svega su ostali u korektnim odnosima.

Kako je istakla u knjizi, u životu žali samo zbog toga što je odbila ulogu u legendarnom naučno-fantastičnom ostvarenju "Blade Runner". Ridli Skot želeo je da ona igra replikanta Zoru, ali je negativno odgovorila i ne pročitavši scenario, jer ju je tadašnji partner ubedio da bi takav potez bio "previše holivudski". No, svakako je postala fenomen i bez kultnog "Istrebljivača".