Zario je NOŽ U LEĐA MONIKE SELEŠ i zauvek joj uništio karijeru: Za MONSTRUOZNI ZLOČIN dobio samo uslovnu kaznu, a evo kako se BRANIO NA SUDU

Koliko puta su ljubitelji sporta, posebno sa ovih naših prostora, poželeli da ih neka vremenska mašina vrati u taj kobni poslednji dan aprila 1993. godine, da je zaustave i kažu joj da ne izlazi na teren jer će se desiti nešto strašno... Kako bi teniska planeta izgledala da se tada makar povredila i otkazala meč? U trenutku kada smo verovali da je ceo svet njen i da je čeka nestvarna karijera kakvu niko pre nije doživeo, Monika Seleš bila je zaustavljena u igri, vremenu i prostoru. I više ništa nije bilo isto. Ni ona više nije bila ista.

Pomno smo pratili smo šta se sve dešavalo u godinama, i decenijama, posle incidenta. Prolazili smo s njom kroz traume, želeli da se što pre oporavi, tražili pravdu kad već sudija nije imao sluha... Za to vreme, na šampionskom mestu, onom koje joj je po pravdi i Boga i sporta pripadalo, smenjivale su se nove generacije koje su želele da se pokažu i dokažu. A Štefi Graf, glavna suparnica legendarne Novosađanke, umesto nje je pisala istoriju. Baš kako je i želeo Ginter Parhe, sumanuti fan nemačke šampionke.

Gem, set i - krik koji je promenio lice tenisa

Cela zemlja pratila je prestižni ATP turnir u Hamburgu, peti najstariji na svetu. Mala Mo, favorit broj jedan, igrala je četvrtfinale sa Magdalenom Malejevom. Dok su, između gemova, teniserke sedele na klupi pri rezultatu 6:4 i 4:3 za Selešovu, odjednom se začuo vrisak, a onda je usledio komešanje u publici.

Kamermani su uspeli da pronađu izvor haosa, pa se na ekranu jasno videlo kako ljudi pokušavaju da smire čoveka u šarenoj košulji. Nekoliko metara ispred njega Monika je stavila desnu ruku na gornji deo leđa, a onda se, uz bolan izraz lica, spustila na šljaku.

Pritrčali su joj asistenti i pomogli da ustane. Konačno su se pojavili i članovi medicinskog osoblja kako bi je na transportnom krevetu izneli sa terena. Obezbeđenje je u međuvremenu savladalo napadača. Bugarska teniserka je suznih očiju posmatrala šta se dešava. Plakali su i mnogi koji su pratili meč preko malih ekrana.

I danas, kad pogledamo snimak, ne možemo da se ne zapitamo kako je moguće da su nadležni tako sporo reagovali. Gde je bilo obezbeđenje? Kako je nož (kuhinjski, sa oštricom dugom 23 centimetra) uopšte prošao kontrolni punkt i dospeo na teren? Zašto je "belim mantilima" trebalo toliko vremena da stignu na lice mesta? Zašto... Hiljadu "zašto", nijedno "zato". Imala je samo 19 i po godina. Skoro dete. Čudo od deteta.

Štefi je za njega bila više od božanstva

Ginter Parhe je ime i prezime koje u ovim krajevima i posle 33 godine u ljudima budi bes, ogorčenje, sve najgore. Bio je, navodno, strastveni obožavalac svoje sunarodnice, kojoj je, nakon uklanja Male Mo s puta, put do trona i dugogodišnje dominacije bio zagarantovan. Nije ni čudo što mnogi nisu poverovali u priču da je Parhe tek slučajno pogodio njenu glavnu rivalku u leđa. Ako je bio psihički nestabilna ličnost, kako je moguće da je imao tako oštro oko, zapitali su se neki, ali su njihova mišljenja ostala u domenu teorija zavere.

Za zločin (nazovimo ga i pravim imenom - pokušaj atentata) koji je promenio lice tenisa i postao jedna od najcrnjih mrlja na licu "belog sporta" dobio je tek uslovnu kaznu. U tome mu je pomoglo veštačenje psihijatara.

"On kao da je bio član jednočlane sekte, potpuno sam", pričao je Hans-Ludvig Kreber, sudski psihijatar, čije je reči preneo Deutsche Welle. "Nikome ne govori o onom što čini, ali sve svoje želje projektuje u televizijsku zvezdu (Štefi Graf). Misli da se toliko trudi oko nje, da mnogo čini za nju, pa da na neki način na nju polaže i pravo. Uopšte nema osećaj za realnost".

"Nameravao je da na iščašen način postane junak"

Rođen je 1954. u malom mestu Heringenu, u saveznoj državi Tiringiji, nekadašnja Istočna Nemačka. U stotinama kilometara daleki Hamburg uputio se kako bi pratio mečeve omiljene teniserke. Poneo je samo plastičnu kesu, a u njoj pidžamu, jednu domaću kobasicu i oštar kuhinjski nož sa tirkiznom drškom. Nekako je uštedeo tri hiljade maraka za put, to je trebalo da bude dovoljno za jeftinu sobu i ulaznice za turnir.

Imao je, navodi list, i plan B: ako ne uspe u Hamburgu, pokušaće na idućem takmičenju, u Rimu. "Slutio je on da će posle biti problema, ali je mislio da se žrtvuje za svoju Štefi. Nameravao je da na iščašen način postane junak", pričao je Kreber.

Novine su posle incidenta istakle i koliko je strasno nemačka publika navijala protiv Monike tokom kobnog meča. Sudija tog susreta Štefan Fos kasnije je rekao: "Da, mogu da zamislim da je porive psihički bolesnog čoveka podstakla takva atmosfera". Kako je opisao Welt, možda je upravo sudija slučajno spasao život Maloj Mo. Jer, tren pred napad viknuo je "Time!", opominjući teniserke da je kraj pauze. Na to se Monika nagnula napred kako bi dohvatila flašu i otpila još gutljaj vode.

Da nije, nož bi bez problema presekao nerve i povredio neki od vitalnih organa, srce ili pluća. Ovako je ubod ostao dubok samo dva centimetra. Samo... Ali, pogodio je drugo osetljivo mesto: dušu velike šampionke. Slično je napisala i sama Monika u autobiografiji iz 2009.

Emotivan susret u bolnici

"Dok sam u kolima hitne pomoći držala brata za ruku, šok me je čuvao od saznanja da se moj svet upravo razbio u komadiće. S tim sam morala da se suočim kasnije. Desilo mi se nešto užasno, što je nepovratno usmerilo moj put u drugom pravcu i ozbiljno mi povredilo dušu. U deliću sekunde se moja ličnost promenila".

Policajci su potvrdili novinarima da je Parhe tokom ispitvanja ostavio utisak psihički poremećenog čoveka. "On je svoje fantazije zamišljao poput bajkovitog filma. Da će najednom Grafova stati pred njega i reći: 'Gintere, ti si moj spasitelj, hvala! Iako nismo suđeni jedno drugom, ovo ti neću zaboraviti do kraja života'", tumači psihijatar Kreber.

Idućeg dana Nemica je posetila jugoslovensku teniserku u bolnici. Obe su susret opisale kao "emotivan". Neki su tvrdili da je Graf tako postupila naprosto jer je morala, pod pritiskom javnosti, a drugi da ju je proganjao osećaj krivice (kojeg se nikad nije oslobodila). U svakom slučaju, kasnije se ustoličila na šampionskoj poziciji i tu ostala dovoljno dugo da postane jedna od najvećih svih vremena.

Posle suđenja manijak postao slobodan čovek

Na suđenje je psihopata stigao posle pet meseci u pritvoru. Dočekale su ga desetine kamera iz celog sveta. Pred sudijom je pričao o Štefi, njenim "očima poput dijamanata" i "kosi poput svile". Tvrdio je da nije hteo da ubije Moniku, a njegov advokat odbranu je bazirao na činjenici da je nož bio zariven "samo" dva centimetra u leđa (iako je mogao da ode dublje).

Ginter Parhe je posle odluke suda bio slobodan čovek. Nije ustanovljeno da je bio neuračunljiv, pa nije smešten u psihijatrijsku ustanovu. Dobio je dve godine uslovno zbog nanošenja telesnih povreda. Presuda je izazvala negodovanje, a branilac napadača, Otmar Kuri, "nagrađen" je gomilom pisama punih pretnji.

Nakon serije moždanih udara, Parhe je živeo u domu za negu u Nordhauzenu, piše Deutsche Welle. Tamo je i umro u avgustu 2022. u 68. godini, ali je vest do javnosti dospela tek posle nekoliko dana.

Monika Seleš ponovo je uzela reket u ruke dve i po godine posle incidenta i duge agonije. Iako je uspela da osvoji još jedan grend-slem, Australijan Open 1996, više nikada se nije vratila u punom sjaju, a ni na prvo mesto ATP liste, koje joj je oteto na najužasniji mogući način. Poslednje grend-slem finale odigrala je 1998. na Rolan Garosu, nekoliko nedelja posle smrti voljenog oca Karolja, kada je, skrhana od bola, izgubila od Aranče Sančez.

Pogledajte BONUS VIDEO: