UMRO OTAC UME TURMAN: Zbog jezive nesreće ostavio BOGATSTVO, ŽENU I HARVARD - Dalaj Lama ga ZAMONAŠIO, a onda je postao UNIVERZITETSKI PROFESOR

Njegova neprofitna organizacija Tibet Haus Ju Es, koju je inače osnovao na nagovor Dalaj Lame zajedno sa poznatim imenima poput Ričarda Gira i kompozitora Filipa Glasa, zvanično je u juče saopštila ovu tužnu vest.

Oni su na svom Instagram nalogu napisali da je istaknuti američki budistički naučnik, autor i prevodilac, otac Ume Turman, umro juče ujutru u Vudstoku u Njujorku.

Rođen je takođe u Njujorku davne 1941. godine, kao sin pozorišne glumice i novinskog urednika. Međutim, njegov životni put se drastično promenio kada je sa samo dvadeset godina doživeo jezivu nesreću prilikom menjanja gume, zbog koje je nažalost ostao sa staklenim okom.

Podstaknut ovim traumatičnim događajem na veliku životnu akciju, on se razveo od svoje tadašnje bogate supruge, napustio prestižni Harvard i krenuo na veoma teško putovanje kroz Tursku i Iran sve dok konačno nije stigao u Indiju. Tamo je prešao u budizam i obučavao se kod četrnaestog i aktuelnog Dalaj Lame, koji je u to vreme već bio u egzilu nakon obračuna Mao Cedunga sa Tibetom.

Poznata holivudska glumica se jednom prilikom čak i našalila na račun ovog njegovog specifičnog životnog perioda.

"Nedavno sam rekla, nakon što sam videla fotografiju svog oca u njegovoj monaškoj fazi: Oh, pogledaj tatu, izgleda kao Henri Miler u ženskoj odeći", ispričala je ona svojevremeno za Njujork Tajms.

Brak sa manekenkom

Nakon tri duge godine strogog asketizma i monaškog načina života, Robert je ipak odlučio da nastavi sa uživanjem u svetovnim zadovoljstvima. Ubrzo je stupio u brak sa prelepom švedsko nemačkom manekenkom Nenom fon Šlebruge, sa kojom je dobio četvoro dece, uključujući i slavnu Umu.

Ipak, njegova duboka vezanost za religiju ostala je potpuno netaknuta, pa je tako poznata umetnica deo svog detinjstva provela u Almori, indijskom gradu čije znamenitosti uključuju greben poznat kao Hipi brdo zbog svoje velike popularnosti među boemskim zapadnim budistima.

Iako bi mnogi pomislili da je njen rani život zbog toga bio prilično nekonvencionalan, Uma je oštro demantovala takve tvrdnje i objasnila da je njeno odrastanje bilo sasvim normalno.

"Mnogo je pisano o mom vaspitanju, pa zvuči kao da je to bilo neko hipi detinjstvo, ali to je potpuno apsurdno", izjavila je ona.

Zatim je detaljno objasnila da ljudi često imaju potpuno pogrešne predrasude o vernicima te religije.

"Postoji pretpostavka da su ljudi, samo zato što su budisti, neki levičari, neobično čudni, a to je potpuna besmislica! Odrasla sam u akademskom stambenom objektu, išla sam u školu, moj otac je bio profesor. Sve je bilo krajnje normalno", ispričala je umetnica.

U jednom drugom intervjuu, ona je primetila da uprkos sopstvenim ubeđenjima, Robert njima kao deci apsolutno nije nametao svoju religiju do te mere da bi možda čak bilo lepo da ga je bilo malo više, čisto da bi imali protiv čega da se pobune.

Akademsko nasleđe

Robert je pune tri decenije, sve do svog zvaničnog penzionisanja 2019. godine, držao zvanje profesora indo tibetanskih budističkih studija na prestižnom Univerzitetu Kolumbija. Pored svog profesorskog poziva, radio je i kao pisac i istaknuti prevodilac, a upravo on je izradio englesku verziju klasičnog budističkog teksta pod nazivom Vimalakirti Sutra.

Vremenom je postao izuzetno šarmantan i snažan promoter tibetanskog budizma u Americi, a kako je njegova ćerka postajala sve veća filmska zvezda, tako je i njegov rad na reklamiranju ove vere dobijao sve veću pažnju šire javnosti.

Godine1997, baš kada su izašli njeni hit filmovi Gataka i Betmen i Robin, magazin Tajm proglasio je Roberta za jednog od 25 najuticajnijih Amerikanaca. Tada su ga pozdravili kao naučnika i aktivistu koji je veći od samog života, kome je suđeno da prenese Darmu, odnosno dragocena učenja Šakjamuni Bude, iz Azije u Ameriku.

Među brojnim prestižnim priznanjima kojima je bio obasipan tokom svoje izuzetno bogate karijere, našla se i nagrada Padma Šri. To je jedno od najviših civilnih odlikovanja Indije, koje mu je svečano dodeljeno 2020. godine za njegov ogroman doprinos u oblasti književnosti i obrazovanja.

Pomenuta neprofitna organizacija završila je svoje zvanično saopštenje o njegovoj smrti prizivanjem poznate sanskritske mantre Om Mani Padme Hum, uz napomenu da njegova porodica moli za potpunu privatnost u ovim teškim trenucima.

Bonus video: