OLIVERA KATARINA pevala je na nekoliko jezika, a OVU BALADU na engleskom kojom je opčinila svet za nju je napisao ČUVENI ITALIJANSKI KOMPOZITOR

Olivera Katarina, diva po kojoj nas svet pamti, rođena je 5. marta 1940. godine u Beogradu, sa prezimenom Petrović. U svet umetnosti kročila je kao glumica. Da li ste znali da je na Akademiji filmskih umetnosti bila u klasi sa Milenom Dravić i Petrom Kraljem? Stalni angažman u Narodnom pozorištu dobila je 1962, u predstavi "Koštana", i tako je sve počelo.

Zvezdane visine dotakla je kako pojavom, tako i neobičnom bojom glasa, koji smo slušali u različitim žanrovima i na različitim jezicima. O njoj su u superlativima pisali najrelevantniji listovi tog doba. Svetski, ne samo ovdašnji. Ako moramo da izaberemo samo jedan kompliment, jer bi za sve bila potrebna cela knjiga, neka bude ovaj: u Parizu, gde je neko vreme živela, govorili su da "nema na čemu da zavidi Brižit Bardo".

Bila je jedna od najlepših Jugoslovenski i jedna od prvih fatalnih lepotica ovih prostora, čije je ime, zajedno sa glasom, dugo odjekivalo planetom.

"Bila je veoma mlada kada se slikala kao Skarlet O'Hara. A onda je zapevala toliko gorko, da je Beli Bora rukama lomio čaše, a Francuzi mesec dana zaboravili na Šarla Aznavura. Bila je tako lepa, da su je ponosni Španci izabrali za Vojvotkinju od Albe. Ona je 'išla, išla i sretala srećne Cigane'. Pratili su je perjari, čergari, obožavaoci, glasine i lešinari...", pisao je Petar Luković u knjizi "Bolja prošlost".

A bacila je na kolena i jedan Kan, 1967. godine kada su prikazani "Skupljači perja". Da, letelo je perje kada je velikim filmskim zvezdama zapevala "Đelem, đelem"... Na koncerte u prestižnoj pariskoj Olimpiji, koju je punila 72 puta zaredom, dolazili su Alen Delon sa suprugom Natali i Salvador Dali, koji joj je aplaudirao dok mu nisu pocrveneli dlanovi.

Tokom svoje bogate karijere pevala je na bezbroj jezika - repertoar je obuhvatao numere na srpskom, francuskom, ruskom, engleskom, hebrejskom, rumunskom, grčkom, ali i na drugim jezicima prilagođenim njenim internacionalnim nastupima i popularnosti.

Pored večnih melodija u maniru najboljih francuskih šansona, koje je za nju kreirao Kornelije Kovač, čuvena pevačica i glumica sarađivala je i sa imenima svetskog glasa, a najglasnije je bilo jedno italijansko - Enio Morikone.

Davne 1968. godine, Olivera se pojavila u kriminalističkom filmu "Comandamenti per un gangster" Alfija Kaltabijana, za koji je scenario pisao Dario Arđento – ljubitelji sedme umetnosti odlično znaju o kome se radi. Za ostvarenje koje je kod nas prevedeno kao "Poslednji obračun", inače italijansko-jugoslovensku produkciju u kojoj su igrali i Ljuba Tadić i Rade Marković, muziku je pisao upravo Morikone.

Čuveni kompozitor često je sarađivao sa ocem špageti vesterna Serđom Leoneom. Potpisao je muziku za klasike kao što su "Bilo jednom u Americi", "Dobar, loš, zao", "Za šaku dolara", "Bilo jednom na Divljem Zapadu", "Misija", "Leon Profesionalac", "Stvor", "Nesalomivi", "Bioskop Paradizo", "Malena", i drugi.

Maestro Morikone, ovenčan najvišim priznanjima, mogao je da "od prosečnog filma napravi hit, od dobrog umetnost, a od odličnog legendu". I baš njegovu pesmu, baladu "Very Far Away", otpevala je na engleskom jeziku u "Poslednjem obračunu" Olivera Katarina, nekad najveća jugoslovenska diva, s čijim se odlaskom zatvaraju vrata čitave jedne blistave epohe.