Novinarka se INFILTRIRALA U PLEJBOJ KLUB KAO ZEČICA i otkrila sve MRAČNE TAJNE Hjua Hefnera: "Odmah su mi tražili da se skinem i poslali me na GINEKOLOŠKI PREGLED"
- Glorija Stajnam, legendarna novinarka i feministkinja, preminula je u 93. godini života.
- Postala je poznata infiltracijom u Plejboj klub 1963. godine, gde je otkrila eksploataciju i kontrolu nad mladim devojkama pod maskom seksualne revolucije.
Juče nas je u 93. godini života napustila Glorija Stajnam, žena čije je ime postalo apsolutni sinonim za moderni feminizam i borbu za ženska prava. Ova legendarna novinarka, aktivistkinja i ikona ženskog pokreta je izvela jedan od najsmelijih i najfascinantnijih novinarskih poduhvata 20. veka. Davne 1963. godine, kada je imala samo 28 godina, odlučila je da se infiltrira u tada izuzetno popularan njujorški Plejboj klub i iznutra otkrije mračnu istinu o svetu koji je pod izgovorom seksualne revolucije surovo eksploatisao mlade devojke. Njen čuveni tekst objavljen u nastavcima pod nazivom "Priča o zeki" šokirao je javnost i zauvek promenio način na koji posmatramo carstvo Hju Hefnera.
Inicijator ovog hrabrog poteza bio je Šou magazin, za koji je Glorija Stajnam radila kao slobodna novinarka. Njihov cilj bio je da pokažu kako zapravo izgleda svakodnevica devojaka koje u tesnim kostimima sa zečjim ušima i repićima poslužuju bogate goste.
Da bi se infiltrirala u klub plejboj zečica koji se nalazio u Njujorku, Glorija je morala da kreira potpuno novi životni put. Prijavila se na oglas koji je tražio lepe i komunikativne devojke između 21 i 24 godine. Kako je tada zapravo imala već 28 godina, morala je da slaže za svoje godine i predstavi se kao 24-godišnjakinja, što su ispitivači u klubu prokomentarisali kao priličnu starost za ovaj posao.
Njena karijera bila je na kocki, ali je svesno preuzela rizik. Njen tekst se u javnosti pojavio iste godine kada su objavljene i kultne knjige Beti Fridan i Silvije Plat, upotpunjujući tadašnju tihu revoluciju ženskog pisma.
Usvajanje lažnog identiteta za priču
Glorija je kreirala lažni identitet pod imenom Mari Ketrin Oks, devojke koja je navodno radila kao kelnerica u Londonu i plesačica u Parizu.
"Ona deli moj stan, moj telefon i moje mere", zabeležila je Glorija u svom dnevniku. "Iako je mlađa od mene 4 godine, Mari slavi isti rođendan i išla je u istu srednju školu i na fakultet. Ali ona nije bila rob akademije, ne Mari". Već pri samom ulasku u zgradu osetila je prve oblike objektizacije kada joj je čuvar dobacio: "Ovamo, zeko, zeko, zeko!".
Intervju za posao praktično nije ni postojao, jer je jedini uslov bio fizički izgled, a ispitivač je uporno insistirao da Glorija odmah skine kaput kako bi procenio njeno telo. Njena prirodna lepota bila je sasvim dovoljna da bude primljena bez ikakvih profesionalnih pitanja.
Korekcije i ginekološki pregledi
Nakon što je prošla selekciju, Glorija se našla u prostoriji prepunoj devojaka koje su stajale u donjem vešu i satenskim cipelama sa visokom štiklom, čekajući da budu fotografisane Polaroid aparatom.
Kada je obukla čuveni plavi satenski kostim zeke, shvatila je koliko je ta odeća zapravo bolna i restriktivna. Kostim je bio toliko tesan da joj je rajsferšlus uhvatio kožu pri prvom zakopčavanju, a donji deo je bio krojen toliko visoko da joj je kuk bio potpuno otkriven uz dobar deo zadnjice.
"Steznik u struku bio je takav da bi i Skarlet O'Hara prebledela, a cela konstrukcija je težila da svako raspoloživo meso gurne nagore ka grudima", opisala je Glorija u svom tekstu.
Kako bi dekolte izgledao što bujnije, garderoberka joj je u gornji deo kostima ugurala obične plastične kese za hemijsko čišćenje. Ubrzo je saznala da su ostale devojke koristile papirne maramice, penastu gumu, jagnjeću vunu, sportske čarape, svilene marame, pa čak i polovine higijenskih uložaka kako bi veštački uvećale svoje poprsje.
Pre nego što je zvanično počela da radi, morala je da prođe i ponižavajući medicinski pregled kod klupskog lekara koji je obavezno uključivao test na polne bolesti i interni ginekološki pregled. Kada je Glorija upitala lekara zašto je takav pregled uopšte potreban u državi Njujork, on joj je osorno odgovorio: "Šta te briga? Besplatno je i za svačije dobro".
Kasnije je pozvala Zavod za javno zdravlje i saznala da gradske vlasti uopšte ne zahtevaju takve preglede za ugostiteljske radnike. Njihovo zdravlje zapravo nikoga nije zanimalo, već isključivo kontrola nad njihovim telima.
Skrivene tajne i mizerne plate u glamuroznom svetu
Kada je obukla kostim i stavila veštačke trepavice duge skoro 2 centimetra kod Larija Metjuza, ušla je u proces obuke. Devojke su morale da uče iz takozvane "Biblije za zeke", klupskog priručnika koji je detaljno propisivao njihovo ponašanje.
Uprkos blistavom osmehu koji su uvek morale da imaju na licu, unutar kluba je vladao konstantan strah od kaznenih poena koji su se delili za najmanju sitnicu.
Nemarna kosa, loši nokti ili neuredna šminka donosili su po 5 demerita, dok je žvakanje žvakaće gume ili konzumiranje hrane tokom smene kažnjavano sa 10 kaznenih poena za prvi prekršaj, a treći je značio momentalni otkaz i stavljanje na crnu listu.
Uprkos oglasima koji su obećavali basnoslovne plate od 200 do 300 dolara nedeljno, što bi danas iznosilo preko 2.000 dolara, devojke su u realnosti jedva spajale kraj s krajem. Zbog strogih klupskih pravila, njihova garantovana plata bila je samo 50 dolara nedeljno, dok je klub uzimao čak 50% od prvih 30 dolara bakšiša ostvarenog preko kartica.
Devojke su same morale da plaćaju hemijsko čišćenje kostima 2.50 dolara dnevno, da same kupuju cipele sa štiklom od najmanje 7.5 centimetara, pa čak i da same kupuju najlon čarape koje su koštale 5 dolara po paru i morale su se odmah baciti ako bi se pojavila i najmanja linija.
Zbog ovakvih mizerija, krađe iz ormarića su bile svakodnevica, a devojke su često pravile tajne dogovore sa pomoćnim osobljem kako bi sakrile keš bakšiš, jer bi u suprotnom odmah dobile otkaz ako bi pokazale da preferiraju gotovinu. Jedino pravo utočište za ove žene bila je njihova međusobna solidarnost i svest o tome da se nalaze u istom eksploatatorskom krugu.
Pored finansijskog iskorišćavanja, zeke su bile pod stalnim nadzorom privatne detektivske agencije Vilmark koju je Hju Hefner unajmio da ih proverava. Detektivi su slali privlačne agente koji su devojkama nudili i do 200 dolara na licu mesta kako bi se sastali sa njima van kluba.
Ukoliko bi neka zeka pristala na ponudu, odmah bi dobila otkaz pod optužbom za prostituciju, dok su devojke istovremeno trpele konstantno maltretiranje od strane gostiju koji su im gurali ključeve hotelskih soba.
Glorija je tokom mesec dana rada morala da savlada "stav zeke" sa izbačenim kukom i "naklon zeke" pri kom se naginjala unazad kako ne bi ispala iz tesnog kostima dok spušta piće na niske stolove.
"Osećala sam se kao idiot", priznala je kasnije.
Nakon skoro mesec dana provedenih pod maskom zeke, Glorija je uspešno završila svoju misiju, a da niko u klubu nije otkrio njen pravi identitet. Njen hrabri izveštaj pokazao je svetu da Plejboj carstvo nije bilo nikakav simbol seksualnog oslobođenja, već strogo kontrolisan sistem u kojem su ženska seksualnost i izgled nemilosrdno komercijalizovani radi profita.
Ova opasna avantura postala je prekretnica koja je lansirala njenu uspešnu novinarsku karijeru, ali i pokrenula duboki unutrašnji bunt koji ju je pretvorio u najuticajniju feministkinju našeg doba. Čuveni izveštaj je kasnije pretočen i u film 1985. godine u kojem je glavnu ulogu igrala poznata glumica Kirsti Ali.
Bonus video:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.