"Te srede 12. marta obukao je svoje najlepše odelo, pitala sam ga zašto, rekao mi je...", ovako je tekao razgovor RUŽICE I ZORANA ĐINĐIĆA na dan kada je UBIJEN: Sutra se navršavaju 23 godine od atentata

Zoran Đinđić i Ružica Đinđić upoznali su se na predstavljanju njegove knjige "Jugoslavija kao nezavršena država", na kojoj je ona bila predstavnik izdavačke kuće koja je objavila ovo štivo.

"Znam da je posle povratka sa doktorata iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe. Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu koju niko nikad nije ni upoznao... Mogla sam biti samo počastvovana što je u meni prepoznao nešto izuzetno, izabrao me je za ženu, i predstavio beogradskom kulturnom, intelektualnom i političkom establišmentu, o kome sam ja znala samo iz novina."", rekla je Ružica Đinđić 2006. za "Vreme".

Ta anonimna devojka, rođena u Valjevu, koja je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu, Zorana je privukla, kako je ona sama ispirčala godinu dana kasnije za hrvatski "Globus", svojim načinom razmišljanja. Dodala je tom prilikom da je to dovoljno govorilo o racionalnoj prirodi njenog supruga.

Svaka zajednička fotografija Ružica i Zorana oslikava osećanja koja su ih spajala. Venčali su se, a zatim su dobili ćerku Jovanu i sina Luku. Iidličnu porodičnu situaciju pratili su brojni izazovi njegovog političkog položaja. Porodica je sigurno mnogo puta trpela, a Ružica kao njen stožer uspela je da sačuva njenu harmoniju.

A onda se desio koban martovski dan.

"Te srede, 12. marta, trebalo je da se u Vladi sretne sa švedskom ministarkom spoljnih poslova, sada isto tako pokojnom Anom Lind. Tog jutra obukao je svoje najlepše odelo, i bio je zaista lep. Potpuno zaboravivši na gospođu Lind, na vratima sam ga pitala zašto se tako udesio, i da li ima neku konferenciju za štampu. "Ne, ali imam Anu Lind!". Jednostavno me je kopkalo zašto mu je bilo toliko stalo da se tako lepo obuče. Zoranov vozač Sale mi je prvi javio da nešto nije u redu. "Pucali su na njega!". Dobro, računala sam da ga nisu pogodili, ili – ako jesu – da će svakako preživeti. Međutim, Sale me je dotukao: "Neko će doći po vas!" ... Osećala sam da to ovog puta nije isto kao ranije", ispričala je Ružica za "Nedeljnik"

Tragedija je prekinula jedan život. O velikoj nesreći Ružica je pre nekoliko godina za ovaj list rekla da je to bio pucanj na jednu veliku ljubav i na jednu skladnu porodicu. Majka Zorana Đinđića Mila Đinđić ovako je govorila o svom sinu, tragediji i 12. martu.

Ružica je istakla: "Ostali smo zauvek sami, nas troje, a svi ti velevažni prijatelji su se razbežali, i ubuduće su nam prilazili samo kao nejasne senke, u međuvremenu i sami postajući javne medijske pojave. Uz vest o njegovoj smrti i oni su konačno postali neko i nešto. Što su oni bivali sve važniji i važniji, moja tuga i bol su u istoj meri rasli. A ja sam deci morala da objasnim važnost našeg kraja" ("Vreme" 2006).

Zoran Đinđić pogođen je jedni hicem grudi, taj metak je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Brzo je odveden u bolnicu ali je nažalost sat vremena kasnije konstantovana smrt.

Prema zvaničnom saopštenju Vlade, Đinđić nije bio pri svesti nakon dolaska u bolnicu. A ubistvu tadašnjeg premijera prethodilo nekoliko ranijih neuspelih pokušaja njegovog ubistva, poput napada kor Beogradske arene 21. februara 2003.