Naša pevačica uzela je ime po GLUMICI koju su svi obožavali, a ona je sebe MRZELA: Srpska i italijanska SILVANA delile su TRAGIČNU SUDBINU

"Kakvo ti je to ime 'Silvana'?", pita mladi Toma Zdravković pevačicu iz Bosne, kada su oboje bili na početku svojih zvezdanih staza. Sećate se scene iz filma "Toma", koja se nastavlja duhovitim ćaskanjem, da bi Silvana Armenulić, rođena kao Zilha Barjaktarević, objasnila da je njenom umetničkom imenu "kumovala" italijanska filmska diva Silvana Mangano, čijim je likom i delom bila očarana. Kao i mnogi u to vreme, uostalom.

Možda vas zanima

"Umem da kažem NE na 12 jezika, to je sasvim dovoljno za jednu ženu" i ostale ŽIVOTNE MUDROSTI SOFIJE LOREN koje će svaku damu naučiti ono najvažnije

Senzualna lepotica i velika zvezda posleratne Evrope nikada nije doživela slavu u kakvoj su uživale Sofija Loren ili Đina Lolobriđida, iako je ostvarila zavidnu karijeru. Kratku, doduše. Snimila je 34 filma, a mogla je još, da se tako rano nije povukla sa scene.

Poput mnogih koleginica sa Apeninskog poluostrva, prinuđenih da odrastaju u pukom siromaštvu i vihoru rata, i njoj su odskočne daske bili takmičenja u lepoti i modne piste. Rođena je u Rimu 21. aprila 1930, a kada je imala 16 godina, izabrana je za mis rodnog grada. Zahvaljujući tom trijumfu, 1947. dobija ulogu u prvom filmu, "Ljubavni napitak".

Veza sa čuvenim glumcem i notornim zavodnikom Marčelom Mastrojanijem omogućila joj je da se približi uticajnim ljudima iz sveta "sedme umetnosti", ali put do zvezda prokrčila je sama. Prvi značajan uspeh ostvarila je uz "Gorki pirinač", neorealistički krimić iz 1949, u kojem je igrala beračicu na poljima pirinča u dolini reke Po. Iste godine udala se za slavnog holivudskog producenta Dina de Laurentisa, s kojim je dobila četvoro dece: ćerke Veroniku, Rafaelu i Frančesku, i sina Federika.

Iako je važila za svojevrsnu senzaciju, seks-simbol svog vremena i muzu nekih od najvećih italijanskih reditelja (Pjer Paolo Pazolini, Lukino Viskonti), Silvana se u jeku popularnosti povukla kako bi se posvetila deci i porodici. Vratila se filmu tek na nagovor supruga. Izbegavala je publicitet i nije volela da se pojavljuje na festivalima i konferencijama za štampu, a u susretima s novinarima uvek je bila suzdržana kada je reč o privatnom životu, te je odgovorala samo na pitanja koja su se ticala posla.

No, nije se osećala prijatno u svim ulogama. Za razliku od ostatka sveta, čuvena Italijanka sebe nije smatrala nekom izuzetnom lepoticom: "Nikada se nisam dopadala sebi, ni kada sam imala obline, ni kada sam postala vitka". Možda to objašnjava reči legendarnog Pazolinija, koji ju je opisao kao "oporu lepoticu, jer sija poput bisera, ali uvek deluje pomalo daleko".

Silvana Mangano govorila je da gluma, iako joj je posvetila život, nije bila njena velika ljubav: "Pristala sam da igram u 'Gorkom pirinču' jer mi je bio potreban novac, a ne da bih napravila karijeru. Istina je da snimanje filmova nije moja strast i mislila sam da je bolje da ne radim". Ali, neki od tih naslova obeležili su celu epohu Ćinećite: "Veštice", "Smrt u Veneciji", "Mambo", "Zlato Napulja", "Ludvig"... Njena poslednja uloga zabeležena je u ostvarenju "Tamne oči", koje je 1987. snimio Nikita Mihalkov.

Njen život obeležila je i velika tragedija. Tužan događaj uzeo joj je sve – sreću, muža, na kraju i zdravlje. Sve se srušilo 1981, kada je čula vest da je avion u kojem se nalazio njen sin pao na Aljasci. Federiko je poginuo, a slavna glumica, slomljena od bola, potpuno se povukla iz sveta. Kako nisu uspevali da pronađu utehu, Silvana i Dino počeli su da se udaljavaju jedno od drugog, što je 1984. dovelo i do kraha braka. Međutim, nikada se nisu zvanično razveli, jer je njeno zdravlje već bilo narušeno.

Dugo je bolovala od raka pluća. Imala je samo 59 godina kada je posle jedne operacije pala u komu i više se nije probudila. Preminula je 16. decembra 1989. u Madridu, gde je provela poslednje godine života sa najmlađom ćerkom Frančeskom. Sahranjena je na groblju u naselju Poling, nedaleko od Njujorka.

Iako nikad nije ostvarila internacionalnu karijeru takvih dimenzija da bi se mogla porediti sa onom u kojoj su uživale njene savremenice (zemljakinje i glavne rivalke), Silvana Mangano se smatra divom italijanske kinematografije, u kojoj je njeno ime ispisano zlatnim slovima. Odužio joj se i njen Rim – u rodnom gradu je 2000. godine dobila ulicu.

Pogledajte BONUS VIDEO: