Zbog NESTVARNOG LICA roditelji su je KRILI, a vršnjaci pokušavali da UNAKAZE: Najlepša žena na svetu imala je MLADOST IZ PAKLA

Svake godine biramo najseksipilniju ženu u zemlji, na planeti, u univerzumu, ali većina ih je – prolazna. Prohuje s vihorom, poput modnih trendova. Monika Beluči je, međutim, klasika. Nešto večno, idealno, zadivljujuće, božanstveno. Otkako se početkom devete decenije prošlog veka pojavila na velikom ekranu postala je otelotvorenje elegancije, senzualnosti, glamura, naravno i vanvremenske lepote. Oduzima dah i očarava gde god se pojavi – na pokretnim trakama, crvenom tepihu ili ulici. Jednostavno zrači.

Možda vas zanima

Najlepšu na svetu PONIZIO JE KAO NIKO, nije mu oprostila: Zašto su se RAZVELI Monika Beluči i Vensan Kasel

"Imao sam dvanaest i po godina kada sam je prvi put video. Iako je sećanje bledelo kako sam stario, savršeno jasno se sećam tog susreta, kao da je juče bilo. Tog dana, Musolini je objavio rat Britaniji i Francuskoj, a ja sam dobio prvi bicikl..."

Znate odakle su ove rečenice, zar ne? A sigurni smo da se još bolje sećate scene kada se ona pojavljuje na trgu, kada šeta ulicom samouvereno i sigurno kao da lebdi, svesna da je tajni predmet želja mnogih. Muškarci lome vratove kako bi je što bolje videli, zavidne žene streljaju je pogledima... Malena.

Reditelj istoimenog filma, Đuzepe Tornatore, zamislio je Sofiju Loren kao glavnu glumicu. Ali ona je odbila ponudu, pa se potraga za novom otegla i trajala godinama. Dok je scenarista grozničavo proklinjao svaki novi kasting, negde je žena rođena da odigra ovu ulogu sazrevala i cvetala. Kao da je čekala samo Nju...

Monika Beluči nije igrala Malenu – ona je bila Malena. Oduvek. Još od najranijeg detinjstva. Jer, nekad lepota ume da bude i usud, prokletstvo, pogotovo kada dolazite iz malog mesta gde svako daje sebi za pravo da vas odmerava, procenjuje i ocenjuje.

Bila je lepa kao anđeo, ali je vršnjaci, koji očigledno nisu bili svesni šta znači surovost i kakve posledice na tananu dušu može da ostavi, nisu štedeli. Štaviše, maltretirali su je na razne načine. Odrasli stranci nisu se stideli da joj priđu na ulici i ponude brak "s neba, pa u rebra". Neki su pokušali i da je ukradu, kaže urbana legenda. Nije ni čudo što je posle osnovne škole na ulicu izlazila samo kad je morala.

Ni kod kuće nije imala mira. Komšije bi u prolazu šaputale: "Ona je đavolovo dete!", zato što su u tim dugim trepavicama videli "zle duhove", a u bujnim loknama "đavolske spletke". Skrivala je te svoje neposlušne uvojke dok se nije preselila u Pariz. Tamo su fotografi i umetnici, za razliku od zluradih suseda iz gradića Ćita di Kastelo, umeli da cene lepotu. Ali, dok nije stigla do Pariza i počela da radi kao model, prošla je trnovit put...

Postoji priča kako su, kada je išla u sedmi razred, drugovi pokušali da je unakaze. U školskom hodniku nalazila se peć na drva. Beluči, pomalo melanholična, sedela je odvojeno od ostalih učenika, grleći kolena, izgubljena u svojim mislima. Nije čula da je, kada su nastavnici otišli, neko predložio: "Hajde da zagrejemo novčić u peći i ostavimo otisak na Moniki".

Iz misli ju je trglo dečje navijanje, koje je podstrekivalo malog teroristu. Dok je grejao novčić koji je držao klještima, nekoliko njih zgrabilo je Moniku. Da nastavnici nisu čuli galamu, odnosno vriske demona, usijani metal bi joj dodirnuo lice i ostavio ožiljak za sva vremena.

Napadi, nažalost, tu nisu prestali. Druovi iz razreda proganjali su je dok nije završila školu, zaslepljeni ljubomorom i besom. Što je Monika postajala starija, privlačila je više pažnje, a njeni vršnjaci postajali su sve okrutniji. Jednog dana sačekali su je u zasedi i pretukli do krvi. Baš kao u "Maleni".

Srećom, bilo je i svetlih primera. Kada je bila tinejdžerka, konobari i konobarice su joj u svakom kafiću i restoranu nudili besplatne obroke, ispričali su njeni roditelji u jednom intervjuu. "Nastavnici nisu nikad rekli lošu reč o njoj, bila je dobra učenica. Jedan, koji je strastveno voleo slikanje, kasnije nam je dao skice, njene portrete koje je tajno napravio tokom časa. Potpuni stranci bi joj prilazili na ulici i ljubazno joj nudili milione lira i srećan život u inostranstvu sa njima..."

Monika je i sama pričala da ju je svaki muškarac sa kojim se zbližila u mladosti doživljavao isključivo kao objekat. Ali, majka ju je od početka pravilno usmeravala. Gospođa Brunela, nekad i sama lepotica, brižno je čuvala svoje jedino dete. Ona i njen suprug Paskvale dugo su čekali da postanu roditelji. I baš kada su na kraju digli ruke, stigla im je Monika. Zbog toga su je od prvog dana smatrali nebeskim darom, blagoslovom.

"Ona je bila svetlost, predodređena da postigne nešto veliko kroz patnju i okrutnost. Ne samo za sebe, nego za sve ljude, za ceo svet. Učila sam je da mora biti blaga poput Bogorodice i jaka kao anđeo poslat da se bori protiv demona". Ali, koliko god se trudila da bude anđeo, muškarci su, uz retke izuzetke, nastavljali da je posmatraju na drugačiji način, uvereni da poseduje "demonsku zavodljivost".

Kada je poznati francuski novinar ruskog porekla Vladimir Pozner pokušao da prenese utisak nakon prvog susreta sa italijanskom divom, tad već internacionalnom zvezdom pred kojom je svet padao na kolena, taj opis imao je gotovo biblijske konotacije:

"Znao sam da je Monika Beluči lepa, ali nisam bio spreman za ono što me je čekalo. Jer, ona nije samo lepa... Ona blista. I u čistom, iskonskom smislu, kao Rafaelovi anđeli, i u onom zavodljivom, fizičkom, senzualnom. Sedeo sam preko puta nje i pokušavao da uočim bilo kakvu manu, ali – uzalud".

Pogledajte BONUS VIDEO: