Ovako sada izgleda Monika Seleš, mršavija nego ikada pre. Na svom Instagram profilu koji prati i Novak Đoković, može se videti koliko je posvećena zdravoj ishrani i treniranju. Komentariše se da sada u 52. godini najlepša. a priča o njenom izgledu ne završava se na tome. Daleko je kompleksnija.

Možda vas zanima

Monika Seleš objavila sliku sa SLAVNOM SRPKINJOM, deset godina su bliske drugarice: Marina je bila FATALNA BEOGRADSKA PLAVUŠA, proslavila se širom sveta, a u 55. izgleda BOLJE NEGO IKAD

Pre 32 godine OPSESIVNI FAN STEFI GRAF zario je NOŽ u leđa MONIKI SELEŠ i prekinuta je karijera koja je mogla da dosegne neslućene visine: Evo šta ona kaže o tragediji koju Jugoslavija dobro pamti

"O moj Bože, ovaj čovek je zario nož u moja leđa"

Karijera koju je imala u svetskom tenisu, može se opisati samo rečju "blistava". Kao devojčica je pobeđivala na terenu, a kao tinejdžerka ušla u istoriju belog sporta. Na vrhuncu njene slave i igračke snage desio se incident koji je prekinuo liniju njenih trijumfa.

Brojna televizijska publika je 30. aprila 1993. pratila meč Monike Seleš i Magdalene Malejeve, u četvrtfinalu turnira u Hamburgu, kada je Ginter Parhe, opsesivni obožavalac Stefi Graf, najveće Monikine rivalke, nožem gađao svetsku tenisku zvezdu. Udarac je zadobila u kičmu, između lopatica. Ubrzo nakon incidenta prevezena je u bolnicu. Zbog onoga što joj se desilo plakali su mnogi, među njima i njeni obožavaoci iz Srbije.

"Sedela sam na klupi i osetila oštar bol u leđima. Pogledala sam iza sebe i videla osobu sa nožem u ruci i pomislila: "O moj Bože, ovaj čovek je zario nož u moja leđa". Bilo je hatično", prisetila se kasnije Monika.

Fizički oporavak je trajao dve nedelje, ali su joj za psihičko ozdravljenje trebale dve godine. I kada se vratila na teren, više nije bila ista.

Parhe je zbog procene psihičkog zdravlja, osuđen na dvogodišnju uslovnu kaznu. Stefi Graf je nakon tragedije, u odsustvu Monike Seleš, ponovo postala broj jedan ženskog belog tenisa.

Borba sa prejedanjem

Izjaviljivala je kasnije da je zbog nemilog događja upala u zamku prejedanja, kao i da se stidela te činjenice (pre nekoliko godina je za "People" prvi put govorila o tome, i otvorenim stavom pokazala svima da se problema ne treba stideti). Borila se i sa depresijom, ali je iz svega izašla kao pobednica.

"Nisam mogla da kontrolišem jedenje. Prejedala bih se u čipsu, perecima i kolačima. Pojela bih ogromne količine hrane za jako kratko vreme. Bilo mi je jako teško da shvatim kako na terenu mogu da budem tako skoncentrisana i disciplinovana u treningu, ali u isto vreme nemam kontrolu kada je u pitanju ishrana. Bilo me je sramota", ispričala je.

Kada je potražila pomoć, osetila je "vrlo veliko olakšanje". "Sada mogu da jedem u društvu i ne osećam potrebu da se vratim kući ili u hotel i nastavim sa prejedanjem. Ali to je još u meni, tako da je zapravo potrebno naučiti kako da se sa tim nosite", dodala je Monika koja je pre nekoliko godina sa udruženjem Binge Eating Disorder i National Eating Disorders pokrenual kampanju protiv poremećaja u ishrani.

Okidač za prejedanje bila je i borba njenog oca sa rakom prostate.

Monika koja je karijeru počela 1989. zvanično se od tenisa oprostila 2003. Teniska legenda rođena je u Novom Sadu. Za njen talenat u belom sportu svet je čuo, a na stranicama teniske legende njeno ime je istaknuto. Monika Seleš koja je mađarskog porekla, bila je jugoslovenska, a onda i američka profesionalna teniserka.

Pre nego što je postala najbolja teniserka sveta, prve teniske udarce izvodila je po terenima u Novom Sadu. Nakon preseljenja u Ameriku, počela je da pohađa akademiju čuvenog teniskog stručnjaka Nika Bolitijerija, gde su joj društvo pravili teniseri Andre Agasi, Gabrijela Sabatini, Meri Džo Fernandez.

"Najviše sam volela da udaram lopticom o zid i zahvalna sam stanarima što im buka nije smetala. I danas sam najsrećnija kad oko mene postoji veliki zid. To je sigurnosna mreža, muzika koja najviše prija mom uhu, napisala je u 2009. autobiografiji Monika Seleš koja je osvojila devet grend slem turnira (autobiografija je bila prvo objavljena u Americi pa onda i u našoj zemlji).

Prvu sezonu završila je na šestom mestu na VTA listi. Bila je prepoznatljiva po jakom forhendu i bekhendu, kao i jakom riternu. Zvali su je "power player" teniserka. Bila je poznata i po "glasnom stenjanju" prilikom udarca zbog čega su se neke kolegenica tokom mečeva žalile sudijama. Godina 1991. bila je godina njenog vrhunca. Bila je neprikosnovena na terenu. Na početku sezone pobedila je Janu Novotnu u finalu Otvorenog prvenstva Australije, a u martu je postala najbolja teniserka sveta zbacivši sa trona Štefi Graf. Uradila je to sa samo 18 godina!

Od januara 1991. do februara 1993. osvojila je 22 turnira, došla do 33 finala od 34 turnira na kojima je učestvovala. Ostvarila je 159 pobeda i samo 12 poraza (92,9% pobeda), uključujući i 55/1 na grend slem turnirima. Kada se 1995. vratila na teren, osvojila je Otvoreno prvenstvo Kanade. Izgubila je u finalu u Australiji od Štefi, a 1996. je uspela da dođe do pehara na ovom turniru.

U međuvremenu je postala američka državljanka i sa nacionalnim timom osvojila FED kup 1996. i 2000. kada je došla do srebra na Olimpijskim igrama u Sidneju. Do 2003. osvojila je 53. turnira. A onda je ponovo pauzirala zbog povrede noge. Zaigrala je 2005. na dva egzibiciona meča protiv Martine Navratilove i oba izgubila. Ali nema poraza za Moniku Seleš.