"Moja majka Odri Hepbern se PREDOZIRALA ZBOG NEVERNOG MUŽA": Sin slavne glumice otkrio ŠOKANTNE DETALJE - "Pala je u tešku depresiju kad je IZGUBILA BEBU u 45. godini"

Samo je želela da bude srećna. Da ima zdravu, veliku, skladnu porodicu, makar se zbog nje više nikad ne pojavila na bioskopskom platnu. Odri Hepbern, jedna od najvećih zvezda svih vremena, bila je spremna da podnese žrtvu. Dva puta je pokušala... I oba su bila neuspešna. U tim toksičnim brakovima ostajala je samo zbog dece kojoj je pružila zaista sve.

Prvih dana aprila na policama knjižara pojaviće se autorizovana biografija "Intimate Audrey", čiji su autori njen stariji sin Šon Ferer Hepbern i Vendi Holden. Šon je rođen pre 65 godina u Lucernu, gde je holivudska diva svojevremeno živela sa njegovim ocem, prvim suprugom Melom Fererom. On je producent, pisac, direktor humanitarnih fondacija, organizator izložbi i verni čuvar legata svoje majke koji ima, pre svega, umetničku i ljudsku vrednost.

"Dovodi ih ovde kada niste tu, gospođo..."

"Vraćajući se kući sa jednog putovanja, mama je primetila da je njena odana domaćica Đovana veoma uznemirena. Pozvala ju je u spavaću sobu i pitala o čemu se radi. 'Ne mogu, ne mogu više da živim sa ovim', rekla je Đovana. 'On ih dovodi ovde kada niste tu, sinjora. Tera nas da im poslužimo doručak u krevetu, u ovom krevetu...'

Odri je prebledela. Sedela je sasvim mirno, a njeno jedino pitanje glasilo je: 'Kada?'. 'Uvek, sinjora. Svaki put kad odete', jecala je Đovana. Mama je ustala, otišla do prozora i zapalila cigaretu. Ruka joj se tresla. 'Grazie, Giovanna. Uradila si pravu stvar', bilo je sve što je rekla. Od tog trenutka, njen drugi brak pretvorio se u noćnu moru, košmar iz kog nije mogla da pobegne...", piše, između ostalog, u novoj knjizi.

Ona je bila jedna od najvećih i najlepših, takvu je bar pamtimo. No, često je igrala ranjive, emotivne žene slomljenog srca. To nije bilo daleko od istine, od stvarne Odri, koja je, poput Pepeljuge, prešla trnovit put do zvezda. Iako je odrasla u dobrostojećoj porodici, njena majka, Holanđanka, i otac englesko-austrijskog porekla rastali su se kada je imala šest godina. Dan kada je Džozef Raston zauvek napustio svoju ženu i malu ćerku ostao je do kraja života urezan u Odrino sećanje.

"Njegovo odsustvo ju je činilo nesigurnom u životu, oblikujući skoro svaku odluku koju je donosila, posebno kada su u pitanju muškarci. Bilo je srećnih trenutaka, ali nije im bilo suđeno da se pretvore u nešto duže", piše Šon. 'Jednog dana, tata je jednostavno izašao i nikada se nije vratio', rekla mi je, prisećajući se događaja koji je opisivala kao najtraumatičniji u životu."

'Bila sam uništena. Plakala sam danima. Verujem da sam taj osećaj nosila svuda sa sobom, da se provlačio kroz sve moje veze. Kada sam se udala, živela sam u stalnom strahu da ću biti ostavljena...'

Stalni strah od ostavljanja

Godinama je oca doživljavala kao herojsku, gotovo mitsku figuru. A on je, zapravo, bio uglađeni plejboj bez novca, ali sa velikim ambicijama, koji je porodicu doveo u nezgodnu situaciju jer su bili prinuđeni da se, zbog njegovih sumnjivih poslova, tokom rata skrivaju od nacista, kasnije i da prebegnu u Britaniju.

Odri je očajnički tražila ljubav, ali nije je pronašla ni u svojoj majci, hladnoj plemkinji. Iako je postala velika holivudska zvezda, to joj nije bio glavni cilj u životu. Zapravo, želela je da stvori porodicu kakvu nikada nije imala. Gnezdo puno ljubavi i harmonije. Njena deca, čvrsto je rešila, nikada se neće osećati neželjeno i nevoljeno kao ona. To obećanje je i ispunila. Na svoju štetu.

Pre nego što je upoznala Mela Ferera, bila je verena za Džejmsa Hensona, britanskog biznismena. Veza se završila nakon što joj je ponuđena uloga koja ju je vinula u zvezde - "Praznik u Rimu", uz Gregorija Peka. Od tog dana, njene noge su jedva dodirivale zemlju. Posle "Sabrine" zaljubila se u Vilijama Holdena, ali ni ta priča nije potrajala. On je iz prethodnog braka imao troje dece, a potom se podvrgao vazektomiji. Odri, čiji je najveći san bio da postane majka, nije mogla da nastavi s njim.

"Moj otac bio je surovi perfekcionista"

"Još se oporavljala od slomljenog srca kada je Mel Ferer ušao u njen život. Na prvi pogled, činilo se da imaju mnogo toga zajedničkog: njegov otac umro je kada je imao tri godine, a majka mu nikada nije pružila dovoljno ljubavi. Osim toga, bavili su se istom profesijom i pokazivali puno razumevanja i poštovanja jedno prema drugom. Bar u početku.

No, on je iza sebe imao tri braka i četvoro dece. Takođe je bio neurotični perfekcionista sklon kontrolisanju svega. Nije mu bila potrebna tradicionalna žena vezana za kuću, već neko ko bi, kao on, radio od jutra do sutra. Odri je neko vreme odgovaralo. Venčali su se 1954, i tokom narednih deset godina mama je snimila 12 filmova. Ali, želela je decu.

Posle dva pobačaja bila je svesna činjenice da će morati da napravi pauzu ukoliko želi da zadrži trudnoću. Bez stresa, pritisaka, putovanja. S druge strane, Mel nije želeo još jedno dete, i tu je nastao konfilkt.

Pre nego što sam ugledao svet, postigli su dogovor – Odri je, u želji da zadrži supruga, insistirala na tome da preuzme svu finansijsku brigu o detetu, do kraja života, i obećala Melu da mu nikada neću biti teret u tom smislu. Održala je reč. Kao i on. Međutim, tada je stavio tačku na decu."

Očajnička želja za velikom porodicom

"Svaki put kada bi ostala u drugom stanju pronalazio bi razlog da se presele ili negde otputuju. Na kraju je mama počela i da se šali na taj račun. Uz osmeh je pričala prijateljima kako bi je suprug, čim bi mu predočila da je možda trudna, pitao: 'Možeš li mi pomoći sa ovom kutijom knjiga?'. Svi su mislili da se šali, ali... Pošto joj je bila dijagnostikovana insuficijencija grlića materice, nije smela da diže ništa teško, a ni da previše putuje. Trebalo je da potpuno miruje i da prvo tromesečje provede u krevetu."

Ali, da nije bilo Mela, ne bi bilo ni "Doručka kod Tifanija" kakav poznajemo. Upravo je suprug nagovorio legendarnu glumicu da zaigra Holi Golajtli u kultnom filmu iz 1961. Namestile su se i druge kockice, nakon što je Merilin Monro odbila ponudu, plašeći se da bi takva uloga naštetila njenom imidžu. U međuvremenu, Odrin brak se urušavao. Glavni problem bio je muž perfekcionista, koji je insistirao na uzbudljivim novim projektima za oboje.

"Tražio ih je isto toliko strastveno koliko se mama trudila da vodi jednostavan porodični život o kakvom je oduvek sanjala. Čak je odbila da prisustvuje njujorškoj premijeri 'Doručka kod Tifanija' kako bi mogla da ostane kod kuće sa mnom. Otac se zbog toga naljutio. Egocentričan, bezosećajan i bolno svestan da njegova karijera nikada neće biti tako zvezdana kao njena, postajao je sve temperamentniji, uz česte eksplozivne napade besa."

Odlazak iz Holivuda

"Mama je na kraju shvatila da ga ne može spasiti. Kada me je zatekla kako na prstima prolazim pored njegove sobe i šapućem da bih izbegao još jedan neurotičan ispad, shvatila je da na tu priču mora da stavi tačku. S druge strane, nije želela raspad porodice, nije htela da njeno dete prolazi kroz isti bol kroz kakav je ona prošla.

Iako svesna da je brak propao, ostala je sa ocem. U tim trenucima bila je jedna od najobožavanijih žena sveta, a jedva je mogla da diše. Znam to... Kasnije mi se poverila da je provela dve godine u paklu, najgorem u svom životu.

Moji roditelji su se konačno rastali 1966, kada sam imao šest godina. Toliko je i Odri imala kada ju je otac napustio. Vrativši se poslu, snimila je 'Šaradu' i 'My Fair Lady', a na setu filma 'Two for the Road' zaljubila se u Alberta Finija. Ta četiri meseca na jugu Francuske vratila su je u život, međutim – samo nakratko. Želela je da brine o meni od jutra do sutra, pa je ponovo napustila posao, što je bila teška odluka za zvezdu njenog kalibra i ugleda.

A onda je 1969. u njen život ušao Andrea Doti, devet godina mlađi italijanski psihijatar aristokratskog porekla. Potpuno okrenuvši leđa Holivudu, odlučila je da sebi pruži još jednu šansu – udala se i posvetila porodici."

Uživala je u ulozi rimske domaćice

"Venčali su se u malom selu u Švajcarskoj, u kantonu Ženeva, gde je mama prethodno kupila staru kuću u kojoj je najviše volela da boravi. Dok se pakovala i spremala da se preseli u Andrein dom u Rimu, jedva je čekala da okrene novi list. Nije ni slutila da će se ta gotovo filmska romansa pretvoriti u noćnu moru.

Kao sinjora Doti, brzo se uklopila u rimski način života, učtivo odbijajući filmske ponude. Ustajala bi u zoru da napravi Andrei jutarnju kafu u penthausu sa pogledom na Tibar, a potom bi se pobrinula za mene. Volela je da inkognito luta pijacom i malim prodavnicama kako bi pronašla sastojke za večeru pre nego što bi me pokupila iz škole. Dobio sam i brata, Luku, koji je rođen 1970. godine.

A onda su počeli problemi u raju... Andrea je previše pio, a nisu mu bili strani ni vanbračni izleti. Slike iz burnih noćnih provoda stigle su i do štampe, zbog čega su svađe u našem domu postajale sve učestalije. Dovodio je nepoznate žene i u stan kada bi mama bila na putu. Ako je nešto i slutila, nije želela da to prizna sebi. O razvodu nije ni pomišljala. Štaviše, krivila je sebe smatrajući da je prestara za njega.

Izdržala je još četiri godine, verujem samo zbog nas, dece. U javnosti se pretvarala da je sve u najboljem redu. 'Živim u Rimu, uživam u ulozi domaćice, to je baš ono što sam želela da budem. Uprkos svemu što čitate, moj brak funkcioniše divno', ubeđivala je svet."

"Umeo je da bude bezosećajan i zao"

"Skoro nikada pred nama nije pričala o svojoj izuzetnoj karijeri. Mnogo starijih filmova sakrila je na tavanu, pronašao sam ih tek kada sam imao 14 godina. Nisam ni bio svestan koliko je bila popularna, jer o tome nije želela da govori. Nije volela da gleda sebe na televiziji ili u bioskopu, niti se ikad hvalila brojnim nagradama, a osvojila je i Oskara, između ostalog.

Njeno emocionalno stanje bilo je krhko. Tek kasnije sam shvatio koliko je faktora uticalo na to. U nekom trenutku počela je da razvija i različite strahove, na primer da bismo Luka ili ja mogli biti oteti. Plašila se za našu bezbednost. Sećam se, iako sam imao 13 godina, a moj brat tri, da nismo mogli da napustimo stan bez nadzora.

Sećam se i kako je pala u depresiju kada je izgubila bebu u 45. godini. Želela je još jedno dete, želela je veliku porodicu... Patila je što to nije moglo da se ostvari. Uz sve je bila i duboko nesrećna u braku.

Andrea ju je uveravao da je viđanje sa drugim ženama 'nešto sasvim normalno za jednog Italijana'. Takođe ju je optuživao da je teško živeti sa njom i da je previše emotivna. Umeo je da bude bezosećajan i zao. A ona? Snimila je još nekoliko filmova, iako svesna da su njeni glumački resursi na kraju."

"Nikada ne bih sebi oduzela život"

"Jednog dana 1978. godine, kada sam iz internata došao u našu kuću u Švajcarskoj, koju je mama zvala "Mirno mesto", otkrio sam da ju je sobarica pronašla kako leži u krevetu. Pogled joj je bio izgubljen, a pored je – prazna bočica tableta za spavanje. Odvezli su je u bolnicu da joj ispumpaju stomak. Sledećeg dana se vratila, bleda i iscrpljena. Kada me je videla, nežno me je uzela za ruku i rekla: 'Preterala sam sa mogadonom, to je sve. Imala sam velike bolove. Strašno mi je žao. Ne brini, nikada ne bih sebi oduzela život'.

Verovao sam joj. Ali sam isto tako znao da je njena priča sa Dotijem završena. Da je, zapravo, u oba loša braka ostala samo zbog nas, svoje dece. Na kraju su se rastali. Kasnije se posvetila humanitarnim misijama i, kao ambasadorka dobre volje UNICEF-a, posetila bezbroj opasnih mesta u Africi i Aziji gde je pomagala unesrećenima. To ju je iskreno ispunjavalo."

Jezivi prizori koje je videla tokom boravka u Somaliji, u septembru 1992, bili su toliko užasni, da se kući vratila emotivno i fizički iscrpljena, sa bolovima u stomaku. Ubrzo nakon toga dijagnostikovan joj je rak creva sa metastazom na plućima. Legendarna Odri Hepbern preminula je četiri meseca kasnije, 20. januara 1993. Imala je 63 godine.