Marlon Brando zbog ovoga ODBIO DA PRIMI OSKAR, čuvena INDIJANKA pročitala UŽIVO NJEGOV GOVOR i o tome se priča i 53 GODINE KASNIJE: Došao bih ovde večeras kako bih vam to direktno rekao, ali..."

Kada se pomene Oskar, mnogi se sete Marlona Branda. Ali ne zato to je izašao na scenu, uzeo sttuu AMeirčke akademije filmskih umetnosti i nauka već zato što je odbio da primi priznanje o kojem 99 odsto njegovih kolega maštaju, kao o najvećem cilju u karijeri.

Govor je na ceremoniji u njegovo ime pročitala pripadnica plemana Apači Sačin Litlfeder. Zbog vremenskog ograničenja od 60 sekundi nije uspela da pročita sve, a ovako glasi puna verzija.

"Večeras predstavljam Marlona Branda koji me zamolio da vam kažem kako on ne može da prihvati ovu nagradu, a razlog koji navodi jeste tretman američkih Indijanaca danas na filmu", rekla je glumica i pročitala govor slavnog glumca koji je 1973. bio nominovan za glavnu ulogu u filmu "Kum".

“Dvesta godina smo govorili Indijancima da se bore za svoju zemlju, život, porodicu i pravo na slobodu. Govorili smo im: "Spustite svoje oružje, prijatelji, i ostaćemo zajedno. Samo ako spustite oružje, prijatelji, možemo da govorimo o miru i dogovoru koji će biti dobar za vas".

Nakon što su spustili oružje, pobili smo ih. Lagali smo ih. Porterili smo ih sa njihove zemlje. Naterali smo ih aizgladnjivanjem na potpisivanje prevarantskoga sporazuma, ugovora za koji smo znali da ga se nećemo pridržavati. Pretvorili smo ih u prosjake na kontinentu kojem su dali život, koliko dugo život postoji.

A prema svim tumačenjima istorije, sa koje god strane da pogledamo, nismo učinili ništa dobro za njih. Nezakonito smo postupali, nismo bili pravedni. Ne treba da nas čudi da, što se njih tiče, ne moramo da vratimo njihove ljude, niti da živimo u skladu sa dogovorima.

Nama je dato prirodno pravo da napadamo prava drugih, otimamo njihovo vlasništvo i uzimamo njihove živote, dok oni brane svoju zemlju i slobodu, dato nam je pravo da njihove vrline prikazujemo kao zločine, naše razvrate kao vrline.

Ipak, postoji jedna stvar koja je iznad ove perverzije, a to je ogromna presuda istorije koja će nas sigurno stići. Međutim, da li mi brinemo o tome? Kakav je to šizofreni moral koji nam dozvoljava da celom svetu prenosimo poruku da živimo po datim obvezama, kada svaka stranica istorije govori suprotno, kada su svi žedni, gladni i ponižavani, danima i noćima, i kada poslednjih 100 godina života američkih Indijanaca tome potpuno protivureči?

Čini se da je poštovanje principa i ljubavi prema susedima postalo disfunkcionalno u ovoj zemlji te da je sve što smo učinili, sve što smo postigli našom moći, zapravo samo ubijanje nade u novostvorenim državama u ovome svetu, prijateljskim i neprijateljskima. To je nehumano i dokazuje da ne živimo prema dogovorima koje smo sklopili.

Možda se u ovom trenutku pitate – kakve to veze ima s dodelom Oskara? Zašto je ova žena ovde, upropaštava vam veče, upliće se u vaše živote stvarima koje nas se ne tiču i koje nisu naša briga? Traći vaše vreme i novac jer upada u vaše domove.

Mislim da je odgovor na ova neizgovorena pitanja činjenica da je i društvo pokretnih slika odgovorno za degradiranje Indijanaca i ismejavanje njihovih karaktera, opisujući ih kao divljake, opasne i zle divljake. Dovoljno je teško deci da odrastaju u ovakvom svetu. Kada indijanska deca gledaju televiziju i filmove i kada vide kako se njihova rasa prikazuje na filmovima, njihovi umovi ostaju povređeni na načine na koje ne možemo ni da zamislimo.

U poslednje vreme bilo je nekoliko pohvalnih pomaka u ispravljanju ove situacije, ali prelaskavih i bilo ih je premalo. Zato kao član ove profesije i kao građanin SAD-a ne mogu večeras da primim ovu nagradu. Mislim da je dodeljivanje i primanje nagrada u ovom trenutku u ovoj državi neprilično sve dok se stanje američkih Indijanaca u zemlji drastično ne promeni. Ako već ne čuvamo našu braću, ne moramo biti njihove ubice.

Došao bih ovde večeras kako bih vam to direktno rekao, ali osećao sam da će možda više biti od koristi ako odem u Wounded Knee, da pomognem u sprečavanju uspostavljanja mira koji bi bio nečastan sve dok reke bude tekle i trava rasla.

Nadam se da oni koji slušaju neće na ovo gledati kao na nepriličan upad, već kao na pošten pokušaj usmeravanja pažnje na pitanje koje vrlo dobro može da odredi ima li ova zemlja pravo da kaže od ovog trenutka nadalje, da veruje u neotuđiva prava svih da ostanu slobodni i nezavisni na zemlji koja je podržala njihov život dalje nego što seže pamćenje.

Hvala vam svima na dobroti i pristojnosti prema gospođici Litlfeder. Hvala svima i laku noć!”.

Izvinjenje posle pola veka

Američka Akademija uputila je izvinjenje Sačin Litlfeder zbog zlostavljanja koje je pretrpela. Bilo je to 2022. godine. Muzej američke filmske akademije preneo je reči predsednika Akademije Dejvida Rubina koji je napisao da je govor koji je održala Litlfeder bio snažan javni istup „koji nas i danas podseća na to da se ljudsko dostojanstvo mora poštovati".

„Zlostavljanje koje ste pretrpeli zbog svoje izjave bilo je neopravdano. Emocionalni teret koji ste preživeli i cena koju ste platili za uništenu karijeru u našoj industriji su nepopravljivi. Predugo je hrabrost koju ste pokazivali bila nepriznata. Zbog toga vam nudimo naše najdublje izvinjenje i izražavamo vam naše iskreno divljenje“, napisao je Rubin.

Sačin Litlfeder je izjavila da nije verovala da će doći dan kada će joj se Akademija izviniti, piše "BBC". Dodala je da je duboko ohrabrujuće videti koliko se toga promenilo“ od vremena kada je pre 50 godina javno odbila da primi nagradu u ime Marlona Branda zbog načina na koji se u holivudskim filmovima prikazuju Indijanaci.