NAJČUVANIJA TAJNA ZLATNOG DOBA HOLIVUDA Živeli su u odvojenim kućama i krili se od javnosti, a njihova zabranjena ljubav trajala je 26 godina

Spoj potpuno nespojivih svetova

Ketrin je rođena u Konektikatu u progresivnoj porodici lekara i sufražetkinje, odmalena rušeći ženske stereotipe (čak se jedno leto ošišala i insistirala da je zovu „Džimi“). Imala je iza sebe brak sa biznismenom Ladlovom Ogden Smitom, od kog se razvela čim je dobila svog prvog Oskara 1934. godine, priznajući kasnije da je prema njemu bila izuzetno sebična.

Sa druge strane, Spenser je poticao iz stroge katoličke porodice. Oženio se glumicom Luiz Tredvel 1923. godine, a kada je saznao da je njihov jednogodišnji sin Džon gluv, pao je u očaj. Verovao je da je sinovljeva gluvoća kazna za njegove sopstvene grehe (preljube), zbog čega se emocionalno udaljio od porodice i predao alkoholu, depresiji i anksioznosti.

Iako su se Luiz i on prijateljski rastali još 1933. godine, zbog religijskih uverenja i krivice nikada se nije razveo. Pre nego što je upoznao Ketrin, Spenser je imao afere sa brojnim drugim poznatim glumicama.

Susret koji je počeo duhovitom opaskom

Upoznali su se 1942. godine na snimanju filma „Žena godine“ (Woman of the Year), kada je on imao 41, a ona 34 godine. Prvi susret bio je dostojan vrhunske romantične komedije. Ketrin je primetila: „Gospodine Trejsi, malo ste niski za mene“, na šta joj je on brzo uzvratio: „Ne brinite, skratiću vas ja po meri“. Ketrin je odmah znala da je on za nju neodoljiv.

Njihova profesionalna i privatna hemija bila je neverovatna - zajedno su tokom karijere snimili čak devet filmova! Međutim, iza svetlosti reflektora morali su da vode potpuno drugačiji život.

Život u tajnosti i bezuslovna žrtva

Kako bi izbegli skandale, zaštitili Spenserovu suprugu Luiz i zadovoljili stroge filmske studije, svoju ljubav su čuvali kao tajnu punih 26 godina. Živeli su u odvojenim kućama kako bi izbegli ogovaranja, retko su se pojavljivali zajedno u javnosti, a Ketrin nikada nije vršila pritisak da se on razvede ili da se venčaju. Spenser je bio izuzetno mučena duša - patio je od teškog alkoholizma, depresije i nesanice.

Uprkos njegovom teškom karakteru i momentima kada bi u pijanstvu vikao na nju dok ne zaspi, Ketrin mu je bila potpuno posvećena. „Želela sam da bude srećan, siguran, da mu bude udobno. Volela sam da ga služim, slušam, hranim i radim za njega“, priznala je. Kada mu se zdravlje ozbiljno narušilo šezdesetih godina, Ketrin je potpuno zapostavila svoju karijeru i napravila pauzu kako bi bila uz njega i olakšala mu poslednje dane.

Kraj bez prisustva na sahrani i pismo nakon dve decenije ćutanja

Spenser je preminuo u junu 1967. godine, a Ketrin je bila pored njega u trenutku kada je izdahnuo. Tokom života, on joj se zahvalio jednostavno je nazvavši svojom „divnom prijateljicom“. Iz poštovanja prema njegovoj supruzi Luiz i deci, Ketrin Hepbern nije prisustvovala sahrani.

Svoju tišinu o ovoj velikoj ljubavi prekinula je tek nakon Luizine smrti, 1983. godine. Tri godine kasnije, 1986, Ketrin je pred televizijskim kamerama naglas pročitala emotivno pismo koje je napisala preminulom Spenseru, opisujući njegove životne nemire i beg koji mu je gluma pružala. Pismo je završila jednostavnim, ali bolnim pitanjem na koje nikada neće dobiti odgovor: „Šta je to bilo, Spens?“

Bonus video: