Jedina naslednica Aristotela Onazisa javno rekla da se GADI GRČKOG POREKLA, ne zna ni da pročita natpise na GROBU MAJKE I DEDE, a prihvatila je prezime samo da bi se DOKOPALA 33 TONE ZLATA i slinog bogatstva

Atina Onazis je došla na svet 29. januara 1985. godine u Ženevi, a njena majka Kristina Onazis obožavala je svoju ćerku do te mere da je posluzi bilo strogo zabranjeno da devojčicu spusti na noge do njene 3. godine, pa su je bukvalno stalno nosili na rukama.

Međutim, kada je Atina napunila 3 godine, njena majka je preminula pod prilično nerazjašnjenim okolnostima u jednom hotelu u Buenos Ajresu, a zvanična verzija glasila je da je u pitanju predoziranje tabletama za mršavljenje. Tako je devojčica u istom trenutku ostala siroče, ali i ubedljivo najbogatije dete na planeti.

Nakon toga je usledio pravi rat za pravo na njeno vaspitavanje i upravljanje ogromnim bogatstvom. Sa jedne strane našao se njen otac, francuski preduzetnik Tjeri Rusel, dok je sa druge strane bila grčka fondacija Onazis, kojoj je Kristina za života poverila brigu o ćerki jer bivšem mužu nije nimalo verovala.

Na kraju je Atina poslata u Švajcarsku, gde se o njoj brinula očeva nova partnerka, manekenka Gabi, za koju se devojčica toliko vezala da je počela da je zove majkom. Gabi je svesno vaspitavala Atinu kao sasvim dete, pa je išla u normalnu školu u Lozani, koliko god je to bilo moguće s obzirom na to da su je svuda pratile desetine telohranitelja. Atina je rasla u okruženju blindiranih automobila i sigurnosnih kamera, a nekoliko puta su čak pokušali i da je otmu radi otkupa.

Milijarde, ostrva i 33 tone zlata

Pored svega toga, odvijao se i pravi špijunski skandal, jer je fondacija unajmila izraelsku detektivsku agenciju da prikupi kompromitujuće materijale o njenom ocu i njegovoj porodici.

U svojoj 13. godini, Atina je na saslušanjima javno izjavila da oseća snažno gađenje prema svom grčkom poreklu, a reči tog jezika gotovo da nije ni znala, osim da kaže laku noć. Kada je jednom prilikom posetila porodično ostrvo Skorpios, gde su u mermernim grobnicama sahranjeni njen deda Aristotel i majka, ona uopšte nije umela da pročita natpise na spomenicima. Njeni maternji jezici postali su francuski, švedski i engleski.

Kada je napunila 18 godina, Atina je zvanično preuzela svoja nasledna prava na skromnoj ceremoniji u dvorcu blizu Ženeve, a ono što je dobila zaista ostavlja bez daha. Pripalo joj je 3,5 milijardi dolara, ogromni paketi akcija, nekretnine u Grčkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD, kao i 33 tone zlata u polugama i neverovatna kolekcija umetničkih dela i nakita. Kada je napunila 21 godinu, ovom bogatstvu dodato je još 4 milijarde dolara.

Ipak, jedna neverovatna situacija najbolje opisuje njen odnos prema novcu. Iako je raspolagala milijardama, Atina je kao tinejdžerka sasvim normalno živela od samo 200 švajcarskih franaka džeparca nedeljno, a jednom je bez trunke žaljenja zamenila svoj zlatni Roleks od 2.000 franaka za jeftin, ali simpatičan Svoč sat svoje rođake.

Prezime kao kletva

Ova naslednica je veoma dugo odbijala da uzme prezime Onazis, jer je bila duboko uverena da ono donosi samo nesreću. Činjenice su joj nažalost išle u prilog, jer je njen deda preminuo 2 godine nakon tragične smrti svog sina, dok njena majka nije doživela ni 40. godinu. Prezime je na kraju morala da prihvati isključivo zbog toga što bez njega nije mogla da dobije ogromno nasledstvo.

Kada se 2005. godine udala za brazilskog džokeja Alvara de Mirandu, koji je inače bio olimpijski osvajač i sin bogatog preduzetnika, svesno se odrekla očevog prezimena i postala Atina Miranda Onazis. Taj brak je trajao više od 10 godina, a par se konačno rastao 2017. godine.

Danas Atina ima 41 godinu, vodi veoma povučen život i u javnosti se pojavljuje gotovo isključivo na konjičkim takmičenjima, jer taj sport za nju nije samo hobi, već prava profesija i smisao života.

U njenom stilu danas nema apsolutno ničega što bi podsećalo na razmaženu bogatašicu, pa tako na njoj nikada nećete videti raskošne haljine visoke mode. Na takmičenjima nosi klasičnu opremu za jahanje, dok za retka svakodnevna pojavljivanja uvek bira jednostavnu i dobro krojenu odeću bez ikakvih upadljivih logotipa. Atina se čak u potpunosti rešila i neprocenjivog porodičnog nakita, jer je čvrsto smatrala da su ti dragulji deo onog teškog nasleđa od kog se po svaku cenu mora držati što dalje.

Bonus video: