Kirk Daglas na Baščaršiji jeo NAJSKUPLJE ĆEVAPE NA SVETU: Fahrudin OPELJEŠIO slavnog glumca, način na koji su ga Sarajlije KAZNILE postao je URBANA LEGENDA

U februaru 1984. godine Sarajevo je bilo više od grada; Zimske olimpijske igre omogućile su da postane pozornica sveta, mesto gde se ispisivala istorija i epicentar kolektivnog ponosa. S osmehom maskote Vučka na svakom uglu i srcima ispunjenim gostoprimstvom, Sarajlije su dočekivale sportiste, novinare i turiste iz čitavog sveta, odlučne da pokažu ono najbolje od sebe. Među brojnim slavnim licima koja su tih dana šetala sarajevskim ulicama našlo se i jedno koje je plenilo posebnu pažnju – legendarni holivudski glumac Kirk Daglas. Ali, njegov boravak, ispunjen oduševljenjem, ostaće upamćen po jednoj od najneverovatnijih anegdota u istoriji Igara.

Najveća bruka Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu

Kirk Daglas u Sarajevo je stigao kao specijalni gost, a grad ga je toliko očarao da je svoj boravak produžio na čak 13 dana. Smešten u raskošnoj rezidenciji na Stojčevcu, legendarni Spartak koristio je svaki trenutak da uroni u život grada. S jednakim žarom je davao intervjue za američku televizijsku kuću ABC i gubio se u lavirintu ulica Baščaršije, diveći se starim zanatima, mirisima i neverovatnoj energiji. Bio je istinski impresioniran duhom Sarajeva i toplinom njegovih stanovnika, nesvestan da će upravo na tom mestu, koje je toliko zavoleo, doživeti jednu od najvećih neprijatnosti.

Priča koja je obišla svet započela je 9. februara 1984. godine. Daglas je s osam prijatelja odlučio da večera u srcu Baščaršije, u tada uglednom privatnom restoranu "Una", smeštenom iznad Morića-hana. Vlasnik Fahrudin Šehić mogao je da bude ponosan na svoje goste; njegova knjiga već je bila ispunjena potpisima slavnih, a u njegov lokal došao je i legendarni holivudski glumac.

Kirk Daglas dobio račun za padanje u nesvest

Veče je proticalo u sjajnoj atmosferi, uz bosanske specijalitete i dobro raspoloženje, sve do trenutka kada je na sto stigao račun. Umesto očekivanog iznosa od oko 5.400 tadašnjih dinara, na računu je stajala cifra od neverovatnih 54.000 dinara. Vlasnik je, vođen čistom pohlepom, odlučio da iskoristi priliku i pokušao je da holivudskoj zvezdi naplati deset puta veći iznos, što je po nekim procenama iznosilo i 100 dolara po porciji ćevapa. Da bi prevara bila veća, račun je ispostavio u američkim dolarima, što je u to vreme bilo strogo zabranjeno i - protivzakonito.

Ali, nije računao na dve stvari - na Daglasov osećaj za pravdu i na munjevitu reakciju države koja je ZOI doživljavala kao pitanje nacionalnog ponosa. Vest o sramotnom pokušaju pljačke proširila se brzinom svetlosti. Za Sarajlije, taj čin bio je neoprostiva izdaja svega što su predstavljali. Bila je to ljaga na besprekornom licu grada domaćina, šamar tradicionalnom gostoprimstvu.

Državni aparat, svestan da se takva sramota ne sme tolerisati, reagovao je ekspresno i nemilosrdno. U roku od samo 48 sati restoran "Una" bio je zapečaćen i zatvoren. Vlasti se nisu zaustavile na tome; zbog sličnih pokušaja "pražnjenja džepova" stranih gostiju, istog dana zatvorena su još tri sarajevska kafića. Poruka je bila jasna: narušavanje ugleda države pred svetom neće se tolerisati.

Sarajlije pobesnele zbog Fahrudina, on se ovako branio

Ogorčenje javnosti bilo je ogromno. Kako je godinama kasnije u jednom dokumentarcu ispričao Goran Bregović, vlasnika restorana sugrađani su umalo linčovali, a njegov lokal postao je mesto koje se zaobilazi u širokom luku. Navodno, narednih pet godina niko nije hteo da kroči u restoran koji je osramotio njihov grad.

Vlasnik Fahrudin kasnije je pokušao da se opravda, svaljujući krivicu na izmišljenog konobara.

- A, kako je bilo? Nema tu mnogo što... U podne tog dana došao kod mene neki Mate, veli da je kelner, iz Rijeke. Traži posao. A u mene posla ovih dana kol’ko hoćeš, pa ga ja uzmem da poslužuje. Nisam ga ni prijavio, mislio sam tako, na dan-dva, dok ova Olimpijada... – rekao je kasnije Fahrudin.

- Onda sam ja oko pola dva ujutro o’šo da kupim još mesa za sutra, a onaj Mate uzeo račun koji je dole napravila moja žena na 5.400 dinara, dodao jednu nulu dok se popeo i naplatio pet miliona i četiri stotine hiljada – pravdavao se.

Kada se Fahrudin vratio iz kupovine, nije bilo ni gostiju ni Mate. Opljačkao je i goste i Fahrudina i pobegao. Tako je on to video, ali ne i policija.

Fahrudin je kasnije pokajnički doneo 400 dolara u opštinu, da se vrate izvesnom gospodinu Vajs, koji je te večeri u Kirkovom društvu platio račun.

Daglasu pare nisu bile važne

Da bi se u potpunosti shvatila Daglasova reakcija i razmere skandala, potrebno je ispričati i drugu, manje poznatu anegdotu iz njegovog sarajevskog boravka. Slavni glumac bio je poznat i kao strastveni kockar. Jedne večeri, u kockarnici jednog od sarajevskih hotela, sreća mu je okrenula leđa, te je navodno izgubio vrtoglavih 100.000 dolara.

Za većinu ljudi to bi bio razlog za očaj, ali ne i za Kirka Daglasa. Nakon završene partije i ogromnog gubitka, glumac je postrojio sve konobare i osoblje kazina, te ih redom bogato nagradio. Tim potezom pokazao je da mu novac sam po sebi ne predstavlja problem. Ono što nije mogao da podnese bila je prevara i nepoštenje. Nije ga zaboleo iznos na računu u restoranu "Una", već drskost i osećaj da neko pokušava da ga napravi budalom u gradu koji je iskreno zavoleo.

Incident s najskupljim ćevapima na svetu ostao je do danas upisan u anale sarajevske Olimpijade, ne samo kao bizaran događaj, već i kao simbol jednog vremena u kojem je država beskompromisno branila svoj obraz, a građani osećali sramotu pojedinca kao sopstvenu, prenosi Express.hr.

Pogledajte BONUS VIDEO: