SLAVNI PRAVOSLAVAC RAZBESNEO KATOLIKE: "Isus je čekao dete sa MARIJOM MAGDALENOM, VATIKAN sve zna, ali ćuti", CRKVA odmah reagovala, ali PANDORINU KUTIJU niko nije mogao da zatvori

Film "Da Vinčijev kod" reditelja Rona Hauarda snimljen je 2006. godine, a glavne uloge poverene su Tomu Henksu, Odri Tatu i Ijanu Makelenu.

Čuveni Tom Henks koji ovako govori o svom braku sa Ritom Vilson, zbog koje je prihvatio pravoslavlje, tumači lik harvardskog profesora Roberta Langdona, koji je bio glavni osumnjičeni za ubistvo kustosa muzeja Luvr.

Dok se trudio da odbaci krivicu, otkrio je zaveru unutar katoličke organizacije Opus dei, tačnije viševekovno nastojanje da se prikrije prava istina o Isusu Hristu.

Film je postigao veliki uspeh kod publike, ali kritičari nisu bili zadovoljni. Imao je dva nastavka: Anđeli i demoni, kako se zove i druga Braunova knjiga iz 2000. i Inferno.

Pravoslavac iz Holivuda Tom Henks je jednom prilikom o filmu "Da Vinčijev kod" rekao sledeće: "Da Vinčijev kod" je prevara. Cela trilogija je prevara. Recimo, Den Braun napiše 'Ovde je skulptura u Parizu!' Ne, skroz je tamo. Vidiš kako se ovaj krst vidi na karti? Pa, to je manje–više krst.

Taj zabavni lov na blago prikazuje istoriju tačno koliko i filmovi o Džejmsu Bondu tačno prikazuju špijunaža".

Knjiga "Da Vinčijev kod" bila je svetski bestseler sa preko 80 miliona prodatih primeraka, koliko je ta cifra iznosila do 2009. godine. Prevedena je na čak 44 jezika. Roman se bavi tajnama o o „Svetom gralu“, ali i Marijom Magdalenom i njenom ulogom u hrišćanstvu.

U knjizi Dena Brauna tvrdi se, između ostalog, da je Rimokatolička crkva deo zavere sa ciljem da se sakrije istina o Isusu Hristu. To znači da Vatikan funkcioniše po principu lažu. Autor je bio na meti kritika jer su "činjenice, ali i pseudoistorija koju je prikazao iskombinovane tako da zbunjuju čitaoce koji nemaju zavidno znanje o temama u romanu":

Braun piše da je "Isus Hrist bio čovek, a ne sin božji, kako ga je proglasio Konstantin I da bi učvrstio moć Rima i ubedio svet da rimska crkva odnosno Vatikan jedina može da uspostavi vezu sa Bogom, čim je obezbeđen opstanak Rima". Uznemirio je vernike, i pravoslavc i katolike, i tvrdnjom da je Isus bio oženjen Marijom Magdalenom koja "nije bila prostituka", ali je "nosila Isusovo dete, što je glavni dokaz Isusovog ljudskog porekla".

Knjiga se dotiče Svetog Grala - pehara u kojem se, prema Bibliji, nalazila krv Isusa Hrista koji je iz tog predmeta tokom poslednje (tajne) večere pio vino sa 12 apostola.

Braun je napisao da je biblijsko učenje da se u Svetom Gralu nalazi Isusova krv zapravo metafora kojom se ukazuje da je Marija Magdalena nosila Isusovo dete odnosno da je u njoj bila Isusova krv - Isusovo dete. Prema njegovim rečlima, Isus je ostavio Magdaleni u nasleđe da upravlja crkvom, a ne apostolu Petru.

Zbog knjige je negodovao i pisac Luis Perdju koji je tužio Brauna da se u „Da Vinčijevom kodu“ nalaze delovi iz njegovih romana „Božja ćerka“ i „Da Vinčijeva zaostavština“. Tražio je da se obustavi snimanje filma prema romanu i prodaja samog knjićevnog dela, Tužba je odbačena 2005. Bilo je još prigovora zbog navodnog plagijata.