Fudbalski Bog SAHRANJEN BEZ SRCA - kad su mu ga lekari izvadili, zatekli ŠOKANTAN PRIZOR: Telo jedva zakopano od naleta navijača - ništa u vezi sa njim nije bilo obično

Ljubitelji fudbala ovih dana posebno se prisećaju čuvenog zagrevanja Dijega Maradone uz muziku, koje se dogodilo 19. aprila 1989. godine na Olimpijskom stadionu u Minhenu. Bilo je to uoči revanš utakmice polufinala Kupa UEFA između domaćeg Bajerna i Maradoninog Napolija, a snimak je vremenom postao jedan od najlegendarnijih trenutaka u istoriji fudbala.

Dok je sa razglasa odzvanjao planetarni hit "Live Is Life" austrijske grupe "Opus", Maradona je izveo performans koji je ušao u fudbalsku antologiju.

Ceo performans izveo je sa potpuno odvezanim kopačkama, pokazujući neverovatan balans i kontrolu nad loptom. Bio je to potpuni kontrast igračima Bajerna, koji su se disciplinovano zagrevali na drugoj polovini terena.

Kako je kasnije ispričao čuveni nemački napadač Jirgen Klinsman, koji je tada igrao za Bajern, svi igrači nemačkog tima prekinuli su zagrevanje kako bi posmatrali šta Maradona radi. Napoli je u tom revanšu odigrao 2:2, izborio plasman u finale i na kraju osvojio trofej.

U karijeri kakvu je mogao da ostvari samo Dijego Armando Maradona bilo je golova i golova. A njegovi pogoci bili su više od običnih fudbalskih golova – bili su poput magije.

Božja ruka i gol veka

Dva najpoznatija gola Dijega Maradone postignuta su na istoj utakmici, 22. juna 1986. godine u Meksiku, u četvrtfinalu Svetskog prvenstva protiv Engleske.

Ti golovi pali su u razmaku od svega četiri minuta i na najbolji način oslikavaju njegovu karijeru – spoj genijalnosti i kontroverze.

Prvi pogodak postigao je u 51. minutu. Nakon ubacivanja lopte u kazneni prostor, Maradona je skočio zajedno sa engleskim golmanom Piterom Šiltonom. Pošto je Šilton bio znatno viši, Dijego je levom rukom prebacio loptu preko njega i poslao je u mrežu. Sudija Ali Bin Naser iz Tunisa nije primetio igranje rukom i priznao je gol.

Maradona je posle utakmice rekao da je pogodak postignut "malo Dijegovom glavom, a malo Božjom rukom."

U 55. minutu usledio je trenutak koji je FIFA 2002. godine proglasila za najlepši gol u istoriji Svetskih prvenstava – "gol veka".

Maradona je primio loptu na svojoj polovini terena i započeo trk dug oko 60 metara. Tokom svega deset sekundi, driblinzima je prošao pored petorice engleskih igrača – Bardslija, Rejda, Bučera, Fenika i golmana Šiltona – a zatim poslao loptu u praznu mrežu. Bio je nezaustavljiv.

Pamti se i kako je u dresu Napolija postigao gol iz indirektnog udarca unutar kaznenog prostora na utakmici protiv Juventusa 1985. godine. Nezaboravan je i njegov pogodak sa centra terena protiv Verone, postignut iste godine.

U Napulju su ga slavili kao Boga

Maradoni na početku života nisu bile dodeljene najbolje karte. Rođen je 30. oktobra 1960. godine u Lanusu, predgrađu Buenos Ajresa, a detinjstvo je proveo u ekstremnom siromaštvu, u zloglasnom naselju Vilja Fiorito. Bio je peto od osmoro dece u porodici radnika.

Njegov genijalni talenat za fudbal bio je jedina šansa za spas porodice iz siromaštva. Još od treće godine pokazivao je neverovatnu veštinu sa loptom, žonglirajući čak i narandžama.

Za Argentinos Juniors debitovao je sa samo 15 godina i postao najmlađi igrač u istoriji lige. U dresu tog kluba postigao je čak 116 golova na 166 utakmica.

Potom je igrao za Boka Juniors i Barselonu, a 1984. godine prešao je u Napoli, čime je počelo zlatno doba njegove karijere, ali i italijanskog kluba. Autsajder sa juga Italije, predvođen Maradonom, prerastao je u evropsku silu i osvojio dve titule Serije A (1987. i 1990), Kup Italije i Kup UEFA 1989. godine.

Maradona je u Napulju stekao status božanstva, jer je siromašnom i često potcenjivanom jugu Italije doneo istorijske trijumfe i pobede nad bogatim severom zemlje. Za Napolitance on je bio mnogo više od fudbalera – postao je simbol nade, ponosa i društvenog preporoda.

Dijego je sa Napolitancima delio isti mentalitet i životnu borbu. Suprotstavljao se fudbalskim i političkim moćnicima, otvoreno kritikovao čelnike lige zbog nepravde koju su, prema njegovom mišljenju, nanosili jugu Italije. Bio je spreman da se do kraja bori za narod koji ga je bezrezervno obožavao.

Nakon odlaska iz Napolija 1991. godine, nosio je dres Sevilje, a potom i Njuels Old Bojsa. Zatim se vratio u Argentinu, gde je u dresu Boke Juniors završio igračku karijeru 1997. godine.

Maradona je napustio Napoli nakon što je u martu 1991. godine dobio petnaestomesečnu suspenziju zbog pozitivnog nalaza na kokain na doping testu. Time su kulminirali njegovi dugogodišnji problemi sa zavisnošću, ali i sukobi sa italijanskim vlastima i brojne kontroverze koje su obeležile poslednje godine njegovog boravka u Napulju.

Slavni Maradona nastupio je na četiri svetska prvenstva u dresu Argentine – 1982, 1986, 1990. i 1994. godine. Kasnije je bio i selektor reprezentacije svoje zemlje, od 2008. do 2010. godine, predvodeći nacionalni tim na Mundijalu u Južnoj Africi. Član te reprezentacije bio je i Lionel Mesi.

Maradona sahranjen bez srca

Legendarni Dijego Maradona, koji je imao buran ljubavni i porodičan život, preminuo je 25. novembra 2020. godine u 60. godini. Uzrok smrti bio je akutni edem pluća izazvan hroničnom srčanom insuficijencijom.

Bolovao je od miokardiopatije, odnosno bolesti srčanog mišića. Njegovo srce težilo je oko 500 grama, gotovo dvostruko više od uobičajene težine ovog vitalnog organa, a bilo je dodatno oslabljeno dugogodišnjim zdravstvenim problemima.

Forenzičari su utvrdili da je Maradona imao cirozu jetre, akutno oštećenje bubrega i otok mozga, piše Buenos Aires Times. U njegovoj krvi nisu pronađeni tragovi alkohola niti narkotika, već isključivo prepisani lekovi – antidepresivi i terapija za odvikavanje od zavisnosti. Među njima, međutim, nije bilo odgovarajuće terapije za ozbiljne srčane probleme sa kojima se godinama borio.

Fudbalski Bog sahranjen je bez srca, otkrio je lekar i novinar Nelson Kastro u svojoj knjizi. Razlog za to bila je medicinska istraga, tokom koje je bilo neophodno utvrditi tačan uzrok smrti slavnog fudbalera, ali i strah da bi navijači mogli da pokušaju da ukradu njegovo srce.

Prema navodima iz Argentine, vlasti su otkrile plan grupe navijača kluba Gimnasija La Plata da provali u grob i ukrade Maradonino srce kao bizarnu relikviju.

Srce legendarnog fudbalera danas se čuva na sigurnom mestu u Odeljenju za patološku anatomiju u gradu La Plata, pod strogim nadzorom policije i pravosudnih organa.

Sahrana jedva obavljena, navijači jurili za kovčegom

Tokom sahrane Dijega Maradone u novembru 2020. godine u Buenos Ajresu došlo je do sukoba između policije i navijača.

Kovčeg sa telom slavnog fudbalera bio je izložen u predsedničkoj palati Casa Rosada, gde su navijači u kilometrima dugim kolonama čekali priliku da se oproste od svog idola. Međutim, pošto je Maradonina porodica želela privatnu sahranu, javno odavanje počasti završeno je ranije nego što je bilo planirano, što je izazvalo bes među okupljenima.

Navijači su počeli da se penju na ograde predsedničke palate, dok je jedna grupa probila obezbeđenje i upala u unutrašnje dvorište. U neredima su rušene zaštitne metalne barijere, a prema policiji su bacane flaše i kamenice, zbog čega su nadležni bili primorani da hitno premeste Maradonin kovčeg u sigurniju prostoriju unutar palate.

Sukobi su se potom proširili na glavne gradske avenije, nakon čega je porodica donela odluku da se javni ispraćaj u potpunosti prekine, a kovčeg pod jakom policijskom pratnjom hitno bude transportovan ka groblju, navodi London Evening Standard.

Međutim, čim je pogrebna povorka krenula, brojni navijači počeli su da trče za vozilom koje je prevozilo Maradonino telo. Mnogi su želeli da dodirnu kovčeg, dok su stotine njih blokirale ulaz u privatno groblje Hardin Bela Vista.

Uprkos incidentima i snažnim emocijama koje su obeležile oproštaj od fudbalske legende, sahrana je na kraju ipak obavljena. Maradona je ispraćen u krugu dvadesetak najbližih članova porodice i prijatelja.

Smrt pod velom misterije

Iako je neposredni uzrok Maradonine smrti bio medicinske prirode, protiv članova njegovog medicinskog tima vođen je veliki sudski proces, uključujući njegovog ličnog lekara Leopolda Lukea i psihijatricu Agustinu Kosačov.

Medicinski odbor sastavljen od 20 stručnjaka zaključio je da je Maradona bio "prepušten sudbini". Forenzičari su tokom suđenja naveli da je smrt nastupila nakon duge agonije, koja je trajala između šest i 12 sati, tokom koje je njegovo telo pokazivalo jasne znake otkazivanja organa – simptome koje je, prema njihovim tvrdnjama, svaki lekar morao da prepozna i na vreme leči.

Članovi Maradoninog medicinskog tima optuženi su za ubistvo iz nehata zbog navodno "nemarnog i neadekvatnog lečenja" tokom njegovog kućnog oporavka nakon operacije ugruška u mozgu.

Sudski proces i dalje traje, a optuženima preti kazna zatvora u trajanju od osam do 25 godina.