Doli Parton napisala jednu od NAJPOZNATIJIH PESAMA IKADA koja je Vitni Hjuston lansirala do zvezda: Niko ne zna da je i veliki Elvis hteo je da je snimi, ali ga je GLATKO ODBILA

Odlaskom Doli Parton zatvaraju se vrata čitave jedne epohe u istoriji muzike i šou-biznisa. Legendarna kantautorka i kantri zvezda odjavila se sa ovozemaljske scene u 80. godini, ostavljajući u šoku brojne fanove i ceo svet, jer su samo najbliži znali da je teško bolesna. Njeno stvaralaštvo obeležili su živopisno pripovedanje, emocionalna pronicljivost i snažne melodije, nekoliko stotina pesama, rekordnih 25 singlova koji su dosegnuli prvo mesto američke folk top liste, ali i jedinstveni imidž i humanitarni rad.

U moru hitova, među kojima su "Jolene", "9 to 5", "Coat of Many Colors" i mnogi drugi, posebno se izdvaja balada "I Will Always Love You". Iako mnogi veruju da ju je prva snimila Vitni Hjuston, to je, zapravo, učinila Doli, a malo je nedostajalo da postane i jedan od najvećih hitova kralja rokenrola, Elvia Prislija. U intervjuu iz 2006, čuvena pevačica izjavila je da ne žali što se to nije dogodilo.

"Čula sam da je bio zaljubljen u tu pesmu i da bi voleo da se nađe na njegovom albumu, u njegovoj interpretaciji. Toliko sam bila srećna, da sam svima ispričala. Ipak je to jedan Elvis", rekla je Doli.

Medutim, njegov menadžer, "Pukovnik" Tom Parker, insistirao je na podeli prava za objavljivanje pesme. To je bio njihov način rada, objasnila je Doli Parton, inače kompletan autor singla, koji ima zanimljivu priču – bio je to zapravo emotivni oproštaj od njenog dugogodišnjeg scenskog partnera Portera Vagonera kada je odlučila da zaplovi solo vodama.

"Rekla sam: 'Pa, sada je to već veliki hit. Pesma je već objavljena. Jednog dana, kad umrem, moja porodica trebalo bi da živi od tih autorskih prava. Novac je namenjen njima, mojoj braći i sestrama, njihovoj deci… Ne mogu da vam ustupim polovinu prava.' Parker je rekao da u tom slučaju Elvis ne može da je snimi."

Prislijev menadžer bio je oličenje pohlepe, terao ga je da nastupa čak i kad je već bio teško bolestan i jedva stajao na nogama od silnih lekova. Parton je dodala: "Pretpostavljam da su već sve pripremili za snimanje, verujući da ću pristati. Ali, srce mi je govorilo: 'nemoj to da uradiš'. I nisam."

Ipak, to isto srce slomilo se jer je odbila velikog Elvisa. Zaista je želela da on snimi pesmu: "Plakala sam cele noći. Međutim, bilo mi je jasno da svi autorski ugovori moraju da ostanu u mom džepu. To su moje pesme. Moja deca. Nešto što će me izdržavati kada ostarim."

Iako je nije snimio, Elvis je pesmu obožavao, ispričala je Doli: "Prisila mi je jednom rekla da joj je baš to pevao kada su se razveli. Rasplakala sam se."

Emocije nije krila ni kada je prvi put čula verziju Vitni Hjuston. Njen menadžment nije postavljao nikakve uslove. I, kako je najveća kantri zvezda više puta istakla, "niko to ne bi mogao bolje od Vitni." Bila je u pravu.

I danas se ova balada vezuje za film "Telohranitelj", u kojem se, doduše, u nekom trenutku čuje i originalna verzija, napisana 1973, a objavljena 1974. godine. Pesma govori o prekidu veze, koji nije zatrovan mržnjom, krivicom, netrpeljivošću.

Naprotiv, par se rastaje uz uzajamno poštovanje i priznavanje nekadašnjih osećanja i zavet "uvek ću te voleti". Baš kako se i završava film: poslednja scena, Vitni i Kevin Kostner na aerodromu trče jedno drugom u zagrljaj, a onda – svako svojim putem.

Interesantan je, i Ginisa vredan, podatak da je Doli istog dana napisala svoja dva najveća hita – "I Will Always Love You" i "Jolene". A kako je reagovala kada je prvi put čula verziju žene zvane Glas?

"Bila sam u automobilu, vozila sam od Nešvila, gde inače živim, do Brentvuda u Los Anđelesu, gde se nalaze moje kancelarije. Dok sam sedela za volanom, sa radija su krenuli početni stihovi: 'If I should stay'... Prvo što sam pomislila bilo je: 'Bože, kakav glas'... A onda poslednji refren, kada je odjeknulo: 'And I will always love you...' U trenutku mi se učinilo da mi je srce stalo, da sam dobila infarkt... Morala sam da zaustavim automobil pored puta."

Slavna pevačica nije štedela komplimente na račun koleginice, jednako popularne i besmrtne. Poštovanje koje je Doli ukazala pop divi zaista zaslužuje da se nađe u svakoj antologiji, ne samo muzičkoj, a posle tužne vesti o njenom odlasku, internetom se širi snimak sa dodele Gremija 1993, kada je uručila zlatni gramofon Hjustonovoj za pesmu godine.

"Hvala ti što si udahnula novi život ovoj pesmi. Podigla si je na viši nivo i dala joj potpuno novu dimenziju. Čista magija", istakla je Doli, koja je, kao autorka, na ovom singlu zaradila više od deset miliona dolara i sve ih prosledila humanitarnim organizacijama.

Mnoge mlađe generacije danas bi se mogle zakleti da je ovo pesma Vitni Hjuston, jer je svakako jedna od onih sa kojom je neraskidivo povezuju. I nije zanemarljiv broj onih koji veruju da nikad nikom pre nje, a ni posle, nije pripadala. Ali... Uspeh filma, kao i moćna interpretacija nenadmašne pevačice, vratio je sjajnu baladu na listu najslušanijih. Uzgred, to je i najprodavaniji ženski singl u istoriji muzike.