"MIRIŠE NA STRAH, ne pamti imena i ŽENAMA ZABRANJUJE OVO": Bivše asistentkinje Ane Vintur otkrile surovu istinu o radu sa ozloglašenom šeficom "Voga"

Prema rečima žena koje su preživele ovaj modni pakao, 76-godišnja Ana Vintur "može da oseti strah", a posao je bio prepun strogo ritualizovanih, rigoroznih pravila. Asistentkinje su trpele neprestanu lavinu mejlova, danju i noću, sa kratkim naredbama poput: "Kafa, molim", "Poveži me sa tom osobom" ili "Želim da vidim tu osobu".

Ono što je posebno šokantno jeste takozvano "testiranje" ili "maltretiranje" vikendom, kada bi ih Ana slala u neverovatno hitne i naporne nabavke, uključujući i bizarne zahteve poput pronalaženja stare knjige koja je ostala u njujorškoj kancelariji, a koja joj je hitno bila potrebna u Londonu.

Neizgovoreno, ali ubedljivo najvažnije pravilo glasilo je: nikada ne smete da tražite pojašnjenje ili pomoć od Ane, čak i kada su njena uputstva napisana potpuno nečitkim, "švrakopisnim" rukopisom.

Doručak, priručnik od 21 strane i panika pred liftom

Da bi uopšte počele sa radom, nove "druge" asistentkinje su dobijale priručnik od neverovatne 21 stranice koji je obuhvatao apsolutno sve – od upravljanja Aninim troškovima, do specifičnih detalja o održavanju njenih kuća. Radni dan počinjao je rigorozno, uvek između 7.00 i 7.30 ujutru.

Druga asistentkinja imala je zadatak da lično sačeka urednicu sa tačno određenim doručkom: "Starbucks" late kafom sa punomasnim mlekom i mafinom od borovnice. Ako kafa ne bi bila tu u trenutku njenog dolaska, Ana bi momentalno postala "razdražljiva".

Uz to, asistentkinja je teglila njenu personalizovanu "LL Bean" torbu, papire za posao i čuveni burgundi planer od krokodilske kože, a morala je da koordiniše filmske projekcije i brine o njenim psima.

Dolazak Ane Vintur u kancelariju izazivao bi opštu paniku, pa se prostorijom orilo čuveno: "Dolazi!", dok su radnici mahnito sklanjali stvari i spremali stolove da sve izgleda savršeno.

Koliki je strah vladao, najbolje opisuje činjenica da su asistentkinje po svaku cenu izbegavale da se voze liftom sa njom, strahujući da će im bez ikakve pauze izdiktirati spisak zadataka, a one neće imati olovku i papir da to na brzinu zapišu.

Skandalozna pravila oblačenja i mizerne plate

Poput kultne scene sa plavim džemperom iz filma, Ana je itekako skenirala šta njene zaposlene nose, a štikle su bile apsolutno obavezne. Bivša asistentkinja Meredit Asplund prisetila se kako ju je urednica "streljala pogledom" punim osude, uz prećutni komentar na licu: "Zašto bi, zaboga, obukla te pantalone uz tu majicu?". I sve to se dešavalo dok je Meredit radila za godišnju platu od mizernih 25.000 dolara.

Poniženjima tu nije bio kraj, Ana bi ponekad drugu asistentkinju namerno oslovljavala imenom prve asistentkinje. Dok su neki preživeli to pripisivali njenoj "oprostivoj ekscentričnosti", drugi u kancelariji smatrali su to izuzetno ponižavajućim, s obzirom na to da je žena na takvoj funkciji sigurno mogla da zapamti njihova imena.