Ana Ivanović se kao pravoslavka udala u katoličkoj crkvi i evo DA LI JE MORALA DA PROMENI VERU: U njenoj porodici poštuje se ova važna tradicija, i nakon razvod od Bastijana

Ana Ivanović oglasila se juče na Instagramu i čestitala katolički Uskrs onima koji slave. Prazničku čestitku objavio je i Bastijan Švajnštajger na svom profilu. Podsetimo, čuvena teniserka javno obeležava i katolićki i pravoslavni Božić, a uvek u velikom stilu i prazničnom duhu dočeka Vaskrs.

Takva praksa u njenoj porodici postoji od njenog venčanja sa bivšim nemačkim fudbalerom sa kojim ima trojicu sinova Tea, Leona i Luku i promenjuje se i danas. Time Ana izražava poštovanje i prema pravoslavlju i prema katolicizmu, što je važno i zbog njihove dece koja odrastaju uz obe tradicije.

Određena pitanja pokrenulo je njeno venčanje sa Bastijanom, 2016. u katoličkoj crkvi u Veneciji pa su se mnogi pitali da je Ana možda zbog tog čina prihvatila katolicizam, a znalo se da je pravoslavka. Podsetimo, bivpi par sklopio je građanski brak 12. jula u gradskoj skuštini u Veneciji, a narednog dana venčali su se i u crkvi, u Chiesa dell'Abbazia della Misericordia.

Pojašnjenja radi, Katolička crkva dozvoljava venčanje katolika i pravoslavaca, ali je potrebno dobiti posebnu dozvolu odnosno dispencu od nadležnog biskupa. "Brak se smatra valjanim, a katolička strana se obavezuje da će čuvati svoju veru i vaspitavati decu u katoličkom duhu, dok pravoslavna strana ne menja veru".

Ana Ivanović nije postala katolkinja zbog udaje za Bastijana, iako se tako pričalo. Poštuje i sledi pravoslavlje, a isticala je da će njihova deca, Leon, Luka i Teo, odrastati u duhu i pravoslavlja i katoličke veroispovesti, koja inače pripadaju hrišćčanstvu. Prema pojedinim izvorima, njihovi sinovi su kršteni u pravoslavnoj crkvi.

Sa druge strane, Pravoslavna crkva dozvoljava sklapanje mešovitih brakova pod specifičnim kanonskim uslovima, uz prethodni blagoslov nadležnog arhijereja, episkopa. Pod mešovitim brakom podrazumeva se zajednica između osobe pravoslavne veroispovesti i osobe koja pripada drugoj hrišćanskoj konfesiji (primera radi, rimokatoličkoj ili protestantskoj), pod uslovom da je ta osoba "krštena u ime Oca, Sina i Svetoga Duha".

Par pre venčanja mora podneti molbu nadležnom episkopu preko svog paroha. Episkop donosi konačnu dozvolu. Bračni partner koji nije pravoslavac mora biti kršten u hrišćanskoj crkvi čije krštenje Pravoslavna crkva priznaje kao punovažno. Jedno od pravila glasi: "Spružnici su dužni da daju pismeno obećanje da će decu rođenu u tom braku krstiti i vaspitavati u pravoslavnoj veri", jer se je u pravoslavnoj crkvi obavljen čin sklapanja braka.

Ukoliko je partner druge vere već bio u braku, ta bračna zajednica mora biti razrešen prema pravilima njegove crkve ili civilno, uz neophodnu ocenu crkvenih vlasti.

Venčanje se obavlja u pravoslavnom hramu po pravoslavnom obredu kako bi ga Crkva priznala kao Svetu tajnu braka.

Najvažnije u svemu jeste poštovanje, razumevanje i tolerancija, i pre svega ljubav koja ruši granice, ali i povezuje.