Vera je svakog 5. u mesecu dobijala PISMA OD SVOG MRTVOG SINA: Jezivu istinu otkrio joj je jedan TELEFONSKI POZIV 20 godina kasnije

Godina 1996. bila je prelomna za tada dvadesetdevetogodišnjeg Arkadija. Posle povratka iz vojske nije uspevao da pronađe stabilan posao, a njegov privatni život bio je pun turbulencija. Pre odlaska u vojsku imao je vezu sa ženom po imenu Ina, koja mu je rodila sina. Po povratku se u njegovom životu pojavila osam godina starija Antonina Loginova, majka dvoje dece iz prethodne veze.

Krajem septembra te iste godine, Vera je na kapiji svoje kuće pronašla poruku za koju je verovala da ju je napisao Arkadij. U njoj je stajalo da je u nevolji i da hitno mora da nestane. Rukopis je ličio na njegov. Ubrzo je počela čudna prepiska koja će trajati skoro dve decenije.

Antonina je svakog petog u mesecu donosila nova pisma.

Vera je godinama verovala da sin negde preživljava i da pokušava da se vrati kući kada bude bezbedno.

"Pisala bih mu kako sam, stalno sam ga pitala kada će doći. A on je odgovarao: 'Ne mogu da se pojavim u Krasnokamensku. Veliki igrači su mi presekli dovod vazduha'", prisetila se Vera u jednom razgovoru.

Laž koja je trajala skoro dve decenije

Veza majke i sina odvijala se isključivo preko kratkih pisama koje je donosila Antonina. Arkadij je navodno bio u bekstvu, tražio je novac, hranu i pomoć. Vera mu je slala koliko je mogla, i novac i pakete, uverena da mu time spašava život.

Postojala su čak i "pravila": ne sme da obaveštava policiju i mora da uništi svako pismo nakon čitanja.

Arkadij je navodno tvrdio da ga tako štiti od opasnih ljudi.

S vremenom je svet ušao u eru mobilnih telefona i interneta, ali on je, kako je pisao, odbijao bilo kakav savremen način komunikacije. Kad god je Vera pokušala da ga zamoli da se javi telefonom, "sin" bi dao neko opravdanje. I tako, sve do novembra 2015. kada su pisma iznenada prestala da stižu.

Poziv koji je otkrio istinu

Početkom 2016. godine Vera je primila poziv sa nepoznatog broja. Mislila je da će konačno čuti glas svog sina. Umesto toga, ženski glas joj je saopštio istinu koju niko ne bi poželeo da čuje: njen sin je mrtav, i to više od dvadeset godina. Poruku joj je prenela Jelena, prijateljica Antonine Loginove, koja je odlučila da više ne može da ćuti.

"Skoro 20 godina dolazila je kod mene, pila čaj, ručala, lagala me u lice! Čak je dolazila na Arkadijev rođendan i čestitala mi: 'Srećan rođendan!' Kad se sada setim svega, jeza me hvata", rekla je Vera potreseno.

Kako je sve počelo i kako se završilo

Prema verziji Antonine Loginove, prvih nekoliko godina zajednički život sa Arkadijem bio je miran. Pomagao je oko njene dece i trudio se da doprinese porodici. Vremenom je, kako je tvrdila, počeo da pije i navodno postao agresivan, što je kulminiralo u jesen 1996. godine.

Tog dana, dok dece nije bilo kod kuće, izbila je žustra svađa. Antonina je na saslušanju tvrdila da se branila i da je u panici reagovala kako je mogla. Nakon toga je, u strahu, sakrila tragove i nastavila da živi kao da se ništa nije dogodilo.

Godinama kasnije, kada je stara kuća srušena, upravo na tom mestu pronađeni su posmrtni ostaci, potvrdivši da Antoninino priznanje nije bilo izmišljeno.

Zbog toga što je zločin počinjen 1996. godine, prema tada važećem zakonu rok za krivično gonjenje odavno je istekao. Advokat Jevgenij Zobov objasnio je da, zbog zastarelosti, Antonina više nije mogla da bude procesuirana za ubistvo.

Ipak, pravda ju je delimično stigla. Osuđena je za dugogodišnju finansijsku prevaru, jer je gotovo dvadeset godina uzimala novac i poklone namenjene Arkadiju. Provela je oko četiri godine u zatvoru, a potom se sa ćerkom preselila u drugi grad.

"Glavno je da sam odgajila svoju decu i učinila ih normalnim ljudima. Oni imaju porodice, rade, nisu alkoholičari. Ja sam dobra majka, ali Arkadijeva majka nije", izjavila je Antonina, hladnokrvno odbacujući svaku odgovornost za tragediju koju je prouzrokovala.

Bonus video: