"Usvojila sam dva dečaka, ali sam JEDNOG MORALA DA VRATIM. Zbog njegovih bezočnih laži ZAVRŠILA SAM U ZATVORU"

Za šta je ova žena bila kriva? Za to što je pokušala da pruži pun ljubavi i stabilan dom dvojici braće koje su biološki roditelji, zavisnici od droge, zanemarili, a Kejtlin usvojila.

Pretnje smrću i poziv policiji koji je sve promenio

Kejtlin je, zapravo, sama pozvala policiju tek kada je stariji dečak, Finli, tada dvanaestogodišnjak, počeo da joj preti da će je ubiti.

"Potpuno je izgubio kontrolu, vrištao je i drao se na sve nas. Vikao je da će me izbosti, nazivao me pogrdnim imenima i pretio da će me raseći", kaže ona.

Kada je pozvala 999, operater je čuo pretnje. Policija je stigla brzo. Ali umesto da uhapse Finlija, policajci su, nakon što su ga odveli da se smiri, uhapsili Kejtlin, tvrdeći da mu je ona napravila trag na čelu. Tu noć provela je u ćeliji.

San o porodici koji se pretvorio u borbu

Kejtlin i njen suprug Pol nisu imali svoju decu. Upoznali su se kasnih četrdesetih, venčali 2011. i uselili u prostranu kuću, sanjajući porodicu.

"Znala sam da je kasno za biološku decu. Imali smo mnogo ljubavi da damo, ali smo naivno gledali na usvajanje kao na bajku", priznaje ona.

Proces usvajanja prošao je brzo. Za manje od godinu dana u njihov dom stigla su braća, Finli (4) i Metju (3), koji su prethodno oduzeti roditeljima zavisnicima od droge.

"Bili smo presrećni. Delovalo je kao početak srećnog kraja", kaže Kaitlin. Ali, taj srećni kraj nikada nije došao.

Trauma koja nije nestala

Iako su se trudili da dečacima pruže "savršeno detinjstvo" – učili ih da plivaju, voze bicikl, vodili ih na more i izlete, problemi su brzo postali očigledni. Finli nikada nije razvio bliskost sa njima kao njegov mlađi brat.

"Bio je primoran da bude roditelj dok su bili mali. Teško mu je bilo da se odrekne te uloge", objašnjava Kejtlin. U školi su problemi eskalirali: cepanje tuđih radova, trčanje sa makazama, napadi na vršnjake i nastavnike.

"Jednog dana su me zvali osam puta. Bila sam očajna i posramljena", kaže ona.

Nasilje koje je izmaklo kontroli

Situacija je postajala sve opasnija. Jednom je Finli držao brata pod vodom u bazenu.

"Hteli smo da verujemo da je igra, ali znali smo da nije." Kasnije je počeo da koristi elektronske cigarete i kanabis već sa 11 godina, tukao je drugu decu i krao. Često je bežao od kuće, najduže 36 sati kada je imao samo deset godina.

"Tražili smo ga satima, zvali policiju, bili smo prestravljeni", ispričala je Kejtlin. Onda su ona i njen suprug postali meta svog usvojenika. Pol je završio u bolnici sa oštećenim bubrezima, a Kejtlin je dobila modicu ispod oka.

"Najgore je bilo kada bi rekao: ‘Ti nisi moja majka" priznaje.

Lažne optužbe i slom porodice

Finli je počeo da optužuje roditelje za zlostavljanje. Jednom je u školi rekao da ga je Kejtlin udarila. Socijalna služba je reagovala, ali policija nije našla dokaze.

Ipak, optužbe su se nastavile.

Kada je konačno zapretio da će je ubiti, Kejtlin je pozvala policiju, i završila u pritvoru.

"Imala sam osećaj kao da je svet poludeo", kaže.

Puštena je posle 24 sata, ali joj nije bilo dozvoljeno da se vrati kući. Odsela je u hotelu i, kako kaže, ispila ceo mini-bar. Sledećeg dana Finli je napao Pola i ponovo slagao policiju, pa je i Pol morao da napusti dom.

Rastanak koji je doneo i tugu i olakšanje

Na kraju, socijalna služba je odvela Finlija iz kuće.

"Gledati kako odlazi bilo je nestvarno. Bila sam slomljena, ali sam osetila i olakšanje", kaže Kejtlin. Finli je vraćen u dom. Protiv Kejtlin i Pola nikada nisu podignute optužbe.

Tri godine kasnije, Finli odbija kontakt.

"Otišli smo za njegov 16. rođendan sa tortom, ali je pobegao pre nego što smo stigli."

Metju, s druge strane, napreduje.

"Rekao je da mu je lakše bez brata", s tugom u glasu zaključuje Kejtlin.

Pogledajte BONUS video: