KAKO SE DESI KOBNA GREŠKA Sindrom zaboravljenog deteta UBIO NA STOTINE DECE: U Italiji su pronašli rešenje da ove tragedije spreče

Automobil tokom velikih vrućina može za veoma kratko vreme postati smrtonosna zamka. Pri spoljašnjoj temperaturi od 30 stepeni i direktnom sunčevom zračenju, unutrašnjost vozila može za deset minuta dostići i preko 40 stepeni, a posle sat vremena čak i više od 50 stepeni.

- Potencijalno je to opasno za svakog čoveka, kaže Nibras Naami. On je pedijatar i šef odeljenja u Zapadnonemačkom dečjem hematološkom centru u Herdekeu. “Ali malo dete koje je vezano u dečjem sedištu jednostavno ne može da se oslobodi iz te situacije.”

Nakon što je sredinom juna u Nemačkoj jedno dete staro 20 meseci zaboravljeno u automobilu i potom umrlo od vrućine, Naami je u jednoj objavi na Instagramu opisao moguće objašnjenje: takozvani sindrom zaboravljenog deteta (Forgotten Baby Syndrome), nenamerno zaboravljanje deteta u automobilu. Radi se o slučajevima u kojima su roditelji kognitivno potpuno funkcionalni, brižni i vole svoju decu.

Šta je sindrom zaboravljenog deteta?

Naravno, postoje i slučajevi u kojima roditelji zanemaruju svoju decu i zato ih ostave predugo u automobilu, kaže pedijatar. Ali lekari i psiholozi su sigurni da to u mnogim slučajevima nije dovoljno objašnjenje.

David Diamond je psiholog koji se decenijama bavi pitanjem kako može da se desi da roditelji jednostavno zaborave svoju decu.

On je slučaj američke bebe Brusa sa početka ovog teksta opisao u jednom stručnom članku. Majka, Lin Balfur, nakon smrti svog sina optužena je za ubistvo i pokrenut je sudski postupak. Tamo je postalo jasno: na dan Brusove smrti mnogo toga bilo je drugačije nego inače.

Lin je malo spavala i morala se baviti porodičnom krizom. Rutine su bile drugačije nego obično. Torba za presvlačenje, vizuelni podsetnik na bebu u automobilu, nije stajala kao inače vidljiva na suvozačevom sedištu.

Sve to je, piše Diamond, uticalo na prospektivno pamćenje, koje se naziva i namerno pamćenje. To je pamćenje za radnje koje treba izvršiti u budućnosti. To može biti uzimanje leka pre spavanja, planirani povratni poziv kolegi posle ručka ili zaustavljanje u supermarketu na putu kući.

Diamond opisuje šest faktora koji ometaju prospektivno pamćenje i mogu dovesti do toga da zaboravimo planiranu radnju: nedostatak sna, hronični ili akutni stres, distrakcija, multitasking, nedostatak podsetnika i automatske rutine.

Ti faktori dovode do povećane unutrašnje napetosti, kaže Rüya-Daniela Kocaleven, psihoterapeutkinja iz Berlina. Ako je napetost prevelika, racionalno delovanje je znatno otežano.

- Tada delujemo ili impulsivno ili se oslanjamo na autopilota, kaže Kocaleven. Posledica je da se planirana radnja zaboravi: pravovremeno uzimanje tablete, odlazak na termin, beba koja još uvek sedi u automobilu.

Namera ili nemar: kada sindrom zaboravljenog deteta igra ulogu?

- Nikada ne možemo sa stopostotnom sigurnošću reći šta se nekome dešava u glavi, kaže Kocaleven.

Kako bi procenili da li su roditelji svoje dete namerno izložili smrtonosnoj opasnosti pregrejanog automobila, psiholozi između ostalog posmatraju ranije ponašanje, životno iskustvo i biografiju roditelja. 'Ranije ponašanje je jedan od najboljih prediktora budućeg ponašanja.'

Tako se najlakše može zaključiti da li su odstupanja u rutini ili spoljašnji stresori bili okidač za kobnu grešku. O tome da li je ponašanje bilo kažnjivo, na kraju odlučuju sudovi.

U postupku nije dokazano da je Lin Balfur želela da naudi svom sinu. Njen mozak je pohranio sećanje na nešto kao istinito, iako se to nije dogodilo: da je Brud kao i svakog dana bio u sigurnim rukama dadilje. Takva vrlo stvarna, ali pogrešna sećanja već decenijama zaokupljaju kognitivnu psihologiju.

Dečje sedište sa alarmnim sistemima protiv zaboravljanja

Nakon što je Nibras Naami objavio svoj video o sindromu zaboravljenog deteta, primio je mnogo poruka. Roditelji su pričali da im se nešto slično već dogodilo.

- Jedna majka je napisala da je zaboravila svoje dvonedeljno novorođenče u automobilu nakon što je odvela starije dete u vrtić i vratila se kući, priča Naami. Svoju grešku je brzo primetila i nije bilo vruće – dete je bilo dobro.

U Italiji ne žele da se oslanjaju na to da će se roditelj pravovremeno setiti deteta. Tamo su od 2019. za malu decu do četiri godine dozvoljena samo dečja auto-sedišta sa integrisanim alarmnim signalom. Ako se dete zaboravi u automobilu, roditelji dobijaju poruku na svoj pametni telefon. U Nemačkoj takvo pravilo ne postoji, ali postoji sve veća ponuda alarmnih sistema kojima roditelji mogu opremiti dečja sedišta.

Staviti mobilni telefon ili radnu torbu na zadnje sedište ili uz pomoć dečje igračke na suvozačevom sedištu stvoriti vizuelni podsetnik, dodatne su mogućnosti. Nijedna od njih ne pruža stoprocentnu zaštitu.

Koliko često roditelji zaboravljaju svoju decu u automobilu, o tome ne postoje zvanični podaci. Sindrom zaboravljenog deteta verovatno ne objašnjava sve te slučajeve. Na kraju, jedno malo ljudsko biće je mrtvo. To bi trebalo da bude u fokusu, kaže psihološkinja Kocaleven. I dodaje:

- Ne sme se zaboraviti da su pogođeni roditelji, ako je zaista reč o tragičnoj grešci pamćenja, kažnjeni do kraja života, prenosi njene reči Deutche Welle.