Frojd otkrio kako da VAŠE DETE POSTANE USPEŠNO: Ove roditeljske rečenice rađaju pobednike - ostale URNIŠU SAMOPOUZDANJE

Da bi dete kroz život hodalo kao pobednik, roditelji moraju mnogo da rade na tome. Ključ uspešnih ljudi je samopouzdanje, a koreni samopouzdanja mnogo su dublji i sežu u najranije godine detinjstva. Sigmund Frojd je govorio da se osećaj sopstvene vrednosti ne gradi kasnije i istovremeno je ukazao na najčešće roditeljske greške u vaspitanju koje decu mogu mnogo da koštaju tokom života.

Miljenici imaju osećaj pobednika

Često možemo videti scenu gde malo dete pokazuje crtež: neuredan, iskrivljen, sa čudnom dugom. Odrasli mu, često i ne pogledavši rad, dobace: "Pa… mogao si i urednije", "Opet ne liči na tebe", "Zašto je trava plava?"

U takvim trenucima u detetu se nešto tiho spusti i zamukne. Kod nekih nakratko, kod drugih ozbiljno i dugo. Frojd je o tome govorio zadivljujuće precizno:

"Čovek koji je bio neprikosnoveni miljenik svoje majke, kroz čitav život nosi osećaj pobednika i veru u uspeh, što neretko vodi do stvarnog uspeha."

Ovde nije reč o tome da dete treba hvaliti za sve redom ili zatvarati oči pred lošim postupcima. Reč je o tome da u njegovom svetu obavezno postoji barem jedna osoba - odrasli koji ga u potpunosti prihvata. Neko ko ne zahteva od deteta da bude "zgodno za rukovanje" i ko ne pretvara detinjstvo u takmičenje za ljubav. Samopouzdanje ne nastaje iz vike i kazni; ono se rađa tamo gde se detetu daje pravo da bude ono što jeste: bučno, nedosledno, čudno, sanjivo ili tvrdoglavo. Tamo gde podrška ne zvuči kao "budi bolji", već kao "važan si".

Lakše je kritikovati nego podsticati rast

Mnogi odrasli su i sami odrasli u sistemu gde se "bravo" dobijalo samo za nepogrešivost. Zato i ponavljaju poznate scenarije: roditelji grde za svaku ocenu koja je manja od petice, roditelji ponavljaju mantre "ne radi", "ne diraj", "ne raspravljaj se", a svaka greška postaje povod za moralisanje. Takvo dete se brzo navikne na oprez. Izbegava rizične korake, bira minimalne ciljeve i najbezbedniji posao. Razvija neobično uverenje da svet ne odobrava hrabrost, a da su sopstvene želje suvišne.

Zato se dešava paradoks: upravo oni koje u detinjstvu nisu sputavali, često stvaraju najneobičnije stvari. "Loši đaci" koje nisu slomili strogi okviri izrastaju u odrasle sposobne da razmišljaju van šablona i da se ne plaše neuspeha. Njih nisu naučili da drhte pred greškom – i to postaje njihova ogromna prednost.

Detetu je potrebna sloboda

Ne može se od dece zahtevati da uvek budu uredna, jaka i odgovorna. Samopouzdanje se ne formira naredbama. Ono se rađa kada dete zna da je primećeno, da se njegove sposobnosti uvažavaju i da se njegov temperament ne smatra manom. Detetu je važno dati prostor - ne bezgraničan, ali iskren. Prostor gde sme da pogreši, da proba, da se protivi, bira i menja odluke. Gde se snovi ne ismevaju, već se pita: "Kako da ti pomognem da im se približiš?"

Zanimljivo je koliko brzo dete počinje da se menja kada odrasli prestanu da igraju igru uspeha po uputstvu i počnu da vide čoveka, a ne projekat.

Ne ometajte decu dok sanjaju o budućnosti

Svako dete ima svoje malo unutrašnje sunce, ono koje mu pali iskru u očima, nešto krhko i neuhvatljivo. To se ne može odgajiti zabranama, niti izgraditi na strahu. To se ne može zameniti nametnutom profesijom. Frojd je rekao:

"Samo ostvarenje sna iz detinjstva može doneti sreću."

Ova misao ne znači da morate postati astronaut ako ste o tome maštali kad ste imali pet godina. Ona znači da odrasli ne smeju lomiti taj unutrašnji glas koji detetu šapuće gde se nalazi njegova radost. Deca imaju redak dar da tačno osećaju šta im se zaista dopada. Ta jasnoća bledi ako je oko njih previše onoga "budi kao svi ostali" ili "to nije ozbiljno". Ali, ako mu odrasli daju pravo na potragu za onim što voli, dete izrasta u osobu koja zna ukus sopstvenog života. A to znači, u srećnog čoveka.

Rečenice koje rađaju pobednike

Uspeh deteta ne počinje onog trenutka kad dobije prvu peticu, već mnogo ranije - u rečima koje mu upućujete:

"Ti možeš!"

"Uspećeš!"

"Probaj, tu sam uz tebe!"

Takva atmosfera stvara onaj unutrašnji oslonac koji je Frojd nazivao osećajem pobednika. Ne onog glasnog i arogantnog, već tihog i sigurnog. Kad dete ima odraslu osobu koja ga razume, ono ne raste u trci, već u razvoju. Ne plaši se da sanja - i jednog dana dečje "jednog dana" pretvara u stvarnost, u dela i u život kojim se ponosi, prenosi Stil.

Pogledajte BONUS VIDEO: